„Revidirati Makronovu ideju o slanju vojnika NATO u Ukrajinu“: Moskovski tajms nakon izveštaja o vojnicima iz Severne Koreje u redovima ruskih trupa

Ako se potvrde informacije o vojsci iz Severne Koreje, zemlje NATO-a moraće da se vrate razmatranju slanja trupa u Ukrajinu, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis za Politico.

„Još uvek zaostajemo, reagujući na eskalaciju umesto da je preokrenemo. Makronove ideje treba revidirati, bolje ikad nego nikad“, napisao je on u X.

Južnokorejska Nacionalna obaveštajna služba objavila je 18. oktobra da je ovog meseca poslato 12.000 severnokorejskih specijalnih snaga u Rusiju kako bi je podržali u ratu sa Ukrajinom.

Od toga, 1500 je već stiglo na front. Gotovo u isto vreme, predsednik Volodimir Zelenski naveo je brojku od 10 hiljada vojnika, koje je Kim Džong Un podelio sa Vladimirom Putinom. Neki od njih, prema Kijevu, čak su poginuli u ratu.

Tokom posete Pjongjangu u junu, „najdraži prijatelj korejskog naroda“ potpisao je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i Severne Koreje.

On predviđa pružanje vojne pomoći od strane zemalja jedni drugima. Do tada, Kim je snabdevao Putinovu vojsku artiljerijskim granatama skoro godinu dana, a onda je počeo da snabdeva raketama, a sada i vojnicima.

U ponedeljak, generalni sekretar NATO-a Mark Rute zatražio je od južnokorejskog predsednika Jun Suk-jeola da pošalje delegaciju koja će obavestiti lidere saveza o slanju severnokorejskih vojnika u Rusiju.

Seul namerava da pošalje svoje obaveštajne službenike ne samo u Brisel, već i u Ukrajinu.

„Postoji mogućnost da će oficiri biti poslati u Ukrajinu kako bi pratili taktiku i borbene sposobnosti severnokorejskih specijalnih snaga poslatih da podrže Rusiju“, rekao je južnokorejski obaveštajni izvor novinskoj agenciji Jonhap.

Ni Rute ni američki ministar odbrane Lojd Ostin još nisu potvrdili izjave Južne Koreje i Ukrajine.

Poslanik Riho Terhas, koji je komandovao estonskim oružanim snagama od 2011. do 2018. godine, vidi ovu poziciju kao „izgovor da se ne radi ništa“. „Uveren sam da će izveštaji o slanju severnokorejskih vojnika u Rusiju biti potvrđeni vrlo brzo, jer je to istina“, rekao je on za Politico.

Prema Terjasu, Putin se složio sa Kimom „iz očaja“, jer nema dovoljno ljudi na frontu i ne želi da objavi mobilizaciju.

Učešće severnokorejskih specijalnih snaga u ratu imaće minimalan uticaj na bojnom polju, uključujući i zato što će uključivanje hiljada vojnog osoblja koje ne govori ruski jezik u neprijateljstvima biti težak operativni zadatak, rekao je Terhas.

Ipak, siguran je da bi Evropljani trebalo da se vrate ideji o raspoređivanju svojih trupa u Ukrajini.

„Važno je barem imati ovu opciju. Svaki put kada govorimo o raspoređivanju trupa u Ukrajini, to stvara malo više neizvesnosti za Putina o tome kuda ide sukob, što je dobra stvar“.

U korist ove opcije, iako dugoročno, govorio je francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu.

„Zamislite prekid vatre ili mirovni sporazum, i shvatićete da je pitanje raspoređivanja nenuklearnog odvraćanja na teritoriji Ukrajine kako bi se mogla odbiti nova pretnja iz Rusije očigledno pitanje koje treba rešiti“, rekao je on za TF1 / LCI.

Mogućnost slanja vojnih instruktora u Ukrajinu proučava se u Londonu, iako zbog veze sa akcijama Severne Koreje.

Rukovodstvo britanskih oružanih snaga razgovara o organizaciji intenzivne obuke regruta u napuštenim mestima Ukrajine, rekla su dva čoveka upoznata sa tim.

Prema njima, ovo će rešiti neke od logističkih problema koji nastaju prilikom obuke ukrajinskih vojnika u Velikoj Britaniji i uštedeti novac.