Moskva bi mogla da ostane bez sagovornika

U međuvremenu, ističe rok od 48 sati koju su ranije češke vlasti dale za 18 ruskih diplomata da napuste tu zemlju. Rusko ministarstvo inostranih poslova je za odluku Češke saopštilo da je „bez presedana“ i nazvalo je neprijateljskim aktom.

„U svojoj želji da udovolje Sjedinjenim Državama, a u svetlu nedavnih američkih sankcija Rusiji, češke vlasti su čak nadmašile svoje ‘gospodare’ sa druge strane bare“, kaže se u saopštenju ruskog MSP.

Prema izjavama čeških vlasti, koje se pozivaju na istragu, proterane ruske diplomate su obaveštajni operativci koji se, između ostalog, terete za umešanost u eksploziju češkog skladišta oružja pre sedam godina. Takve optužbe su, prema ocenama Rusije, neosnovane i apsurdne.

Izveštaji čeških medija, koji se pozivaju na neimenovane istražitelje, sugerišu da su oružje i municija u skladištu mogli biti namenjeni ukrajinskim snagama koje se bore protiv proruskih pobunjenika ili pobunjenicima u Siriji koji se bore protiv tamošnje vlade koju podržava Rusija.

Češka policija identifikovala je dvojicu muškaraca – Aleksandra Miškina i Anatolija Čepigova – koji se dovode u vezu sa eksplozijom skladišta naoružanja u jesen 2014. u Vrbeticama, 330 kilometara jugoistočno od Praga.

Jedan od ljudi koji je upravo tu skladištio oružje bio je bugarski trgovac oružjem Emilijan Gebrev, rekli su izvori Bi-Bi-Sija.

U aprilu 2015, šest meseci nakon eksplozije u Češkoj, Gebrev se teško razboleo u Sofiji. Posle mesec dana u bolnici je pušten, ali mu je potom ponovo pozlilo. Uprkos sumnjama, bugarske vlasti su tvrdile da je reč o trovanju hranom. Tek nakon događaja u Solzberiju 2018. posvećena je veća pažnja slučaju trovanja Gebreva.

Miškin i Čepigov se takođe terete za umešanost u napad na dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju nervnim agensom novičok u engleskom gradu Solzberiju 2018. Kamere u Solzberiju su ih snimile, a istraga je identifikovala Ruslana Boširova kao Anatolija Čepigu i Aleksandra Petrova kao Aleksandra Miškina, obojicu agente ruske vojne obaveštajne službe GRU.

Iako se isprva pretpostavljalo da je eksplozija u Češkoj bila nesrećan slučaj, iscrpna istraga na kraju je dovela do Moskve i Jedinice 29155 GRU.

Češka je, kako se navodi, o svemu ovome obavestila NATO i saveznike u EU o čemu je bilo reči na jučerašnjem sastanku šefova diplomatije Unije.

Stejt department je saopštio da stoji uz Češku u „čvrstom odgovoru protiv ruskih subverzivnih akcija na tlu Češke“.

Slična poruka podrške Češkoj stigla je dan ranije i iz Britanije. Inače, usled napetosti između Ukrajine i Rusije najavljeno je da će britanski ratni brodovi krenuti ka Crnom moru u maju.

„Niti je Rusija nužno ‘globalna opasnost’, niti je ovo ofanziva protiv Rusije“, kaže za Danas Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

U jednom delu, navodi Savković, „odnosi Rusije i Zapada zaista podsećaju na neki novi hladni rat. Kažem u jednom, zato što se svet promenio, imali smo decenije uticaja globalizacije, postao je multipolaran“.

U svemu ovome, ukazuje, najgore prolaze „rubne države, koje se nalaze na mestima dodira interesnih zona Rusije i Zapada – Ukrajina i Sirija“.

Stoga su, ukazuje Savković, Zapad (EU, pojedinačne države članice) pod rastućim pritiskom stručne i javnosti uopšte da nastupe još odsečnije.

„Nakon režima sankcija, da sada Rusiju drže odgovornom za svaki pokušaj eskalacije. Proterivanje diplomata je čini se, taj naredni korak koji su spremni da preduzmu“.

Pritom, kako ističe sagovornik Danasa, „nije jasno šta Rusija dobija – bude li nastavila putem konfrontacije sa Zapadom, sve teže će biti onim glasovima koji pozivaju na deeskalaciju i ponovno približavanje – na primer Emanuel Makron, a ranije Angela Merkel. Ona se ne može i ne sme u potpunosti okrenuti Kini zato što ni tu nema dovoljno poverenja“.

Savković naglašava da su stvari za koje optužuju Kremlj, nezamislive državama članicama EU, političkim elitama – to se, ističe, „jednostavno u demokratijama ne radi“.

„Dakle, vrednosno, dve strane su se dramatično udaljile jedna od druge, a odnosi su im ‘unazađeni’ stotinu godina, citiram Dmitrija Trenjina. Rusija želi povratak sistemu ‘evropskog koncerta’, kakav je bio na snazi u 19. veku, priznanje statusa velike sile, ali ostaće bez sagovornika, jer – zašto raditi ovo sa Aleksejem Navaljnim? Zar je on zaista tolika pretnja?“, pita se Savković. Kako ukazuje, opozicija u Rusiji je godinama slaba i razjedinjena. „Ili možda i nije? Sa poslednjim ustavnim amandmanima, kojim Putin ostaje predsednik – praktično doživotno – fasada ‘suverene demokratije’, kako je Rusiju opisivao Vladimir Surkov, pada“. Kako navodi, ovo je sve loše za Evropu u globalu, ali „od vizije jedinstvenog prostora od Atlantika do Vladivostoka davno se, zapravo, odustalo“.

Prema rečima Savkovića, ostaje sada pitanje mogu li po bilo kom pitanju Moskva i Brisel – odnosno Moskva sa Berlinom i Parizom – naći zajednički jezik. „London odnosno Velika Britanija, koja je bregzitovala, sada će slediti Vašington“, zaključuje naš sagovornik.

Kremlj odbacio upozorenja o Navaljnom

Portparol Kremlja odbacio je juče upozorenja zapadnih zemalja na čvrst odgovor u slučaju smrti zatvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji štrajkuje glađu, prenosi Beta. „Ne možemo da prihvatimo takve izjave predstavnika drugih vlada“, rekao je Dmitrij Peskov novinarima navodeći da ta tema „ne bi trebalo njih da interesuje“. Evropska unija je juče izrazila „duboku zabrinutost“ zbog zdravstvenog stanja Navaljnog koji u zatvoru štrajkuje glađu, izjavio visoki predsednik EU za spoljnu politiku i bezbednosti Žozep Borel i pozvao na njegovo hitno i bezuslovno puštanje na slobodu.

Bela kuća je u nedelju upozorila da će Rusija snositi „posledice“ u slučaju smrti Navaljnog. Opozicionar je počeo štrajk glađu pre više od tri nedelje, protestujući što mu zatvorske vlasti ne dozvoljavaju da ga pregleda privatni lekar, zbog bolova u leđima i gubitka osećaja u nogama. Ruska zatvorska služba je najavila da će Navaljni biti prebačen u bolnicu. Lekar koji ga leči je rekao da se njegovo zdravstveno stanje naglo pogoršava i da je životno ugrožen.