“Moskva frustrirana zbog neuspeha u Ukrajini, razgovarano o upotrebi nuklearnog oružja”: Američki zvaničnici o planovima Putina

Ruski predsednik Vladimir Putin, kako se dodaje, nije učestvovao u razgovorima koji su vođeni u pozadini sve jače nuklearne retorike Rusije i neuspeha na bojnom polju.

Ali činjenica da su visoki ruski vojni lideri čak vodili razgovore uznemirila je Bajdenovu administraciju jer je pokazala koliko su ruski generali frustrirani zbog svojih neuspeha na terenu, i sugeriše da Putinove prikrivene pretnje da će upotrebiti nuklearno oružje možda nisu samo reči, piše njujorški list.

Ipak, američki zvaničnici su rekli da nisu videli dokaze da Rusi postavljaju nuklearno oružje ili preduzimaju druge taktičke mere kako bi se pripremili za napad.

Obaveštajni podaci o razgovorima kružili su unutar vlade SAD sredinom oktobra.

Vilijam Berns, director CIA, ranije je rekao da bi Putinov „potencijalni očaj“ da izvuče pobedu u Ukrajini i neuspesi u ratu mogli da navedu Rusiju da iskoristi nuklearno oružje.

Džon Kirbi, zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost, odbio je da komentariše „pojedinosti ovog izveštaja“.

„Od samog početka smo bili jasni da su komentari Rusije o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja duboko zabrinjavajući i da ih shvatamo ozbiljno“, rekao je Kirbi. „Nastavljamo da pratimo ovo najbolje što možemo i ne vidimo sada nikakve indikacije da se Rusija priprema za tako nešto”.

Pentagon procenjuje da Rusija ima zalihe od čak 2.000 taktičkog nuklearnog oružja, koje je dizajnirano da se koristi na ratištima za savladavanje konvencionalnih snaga. Taktičko nuklearno oružje nikada nije korišćeno u borbi, ali može biti raspoređeno na bilo koji način, uključujući projektil ili artiljerijsku granatu.

Taktičko nuklearno oružje ima manje snage i predviđeno je da se koristi na manjim dometima od bojevih glava koje se nose na interkontinentalnim balističkim projektilima.

Vojni stručnjaci kažu da bi upotreba nuklearnog oružja – prvi put u više od 75 godina – suštinski promenila oblik rata. Iako bi rezultirajuće uništenje zavisilo od mnogih faktora, uključujući veličinu oružja i vetrove, čak i mala nuklearna eksplozija mogla bi da izazove hiljade smrtnih slučajeva i učini delove Ukrajine nenastanjivim.

Putin ima isključivu vlast nad tim da li da koristi taktičko sredstvo i doneo bi odluku da ga upotrebi bez obzira na stavove njegovih generala, piše Njujork tajms.

Novi obaveštajni podaci su se pojavili kada je Moskva takođe promovisala neosnovanu ideju da Ukrajina planira da upotrebi takozvanu prljavu bombu – konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom. Ta informacija je usledila usred kontakata između američkih i drugih zapadnih zvaničnika i njihovih ruskih kolega, uključujući dva poziva između ministra odbrane Lojda Ostina i ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Iako je rizik dalje eskalacije i dalje zabrinjavajuće visok, zvaničnici Bajdenove administracije i američki saveznici takođe kažu da su telefonski razgovori između zapadnih i ruskih kolega krajem prošlog meseca pomogli da se smanje neke od nuklearnih tenzija.

Putinov govor od prošlog četvrtka u kojem je negirao da se Moskva sprema da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini dodatno je snizio temperaturu, prema nekima od zvaničnika.

„Ne vidimo potrebu za tim“, rekao je Putin u svom govoru. „U tome nema svrhe, ni političke, ni vojne”.

Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru i pretrpela značajne žrtve, sam Putin je raspirio strahove da bi mogao da pribegne nuklearnom oružju.

Evropski zvaničnik je rekao da je govor među saveznicima viđen kao deo Putinovog redovnog obrasca raspirivanja tenzija, posmatranja reakcije Zapada i sopstvene javnosti, a zatim preduzimanja koraka za smirivanje situacije.

Rusija je prošle nedelje izvela godišnju vojnu vežbu testiranja nuklearnih raketa. Ostin je rekao da američki zvaničnici ne veruju da su manevri „neka vrsta prikrivanja“ za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine.

U Vašingtonu, zvaničnici administracije kažu da još uvek ne misle da je Putin napravio planove da upotrebi taktičko nuklearno oružje ili čak prljavu bombu.

„Nismo videli ništa što bi ukazivalo na to da je Putin doneo odluku da upotrebi prljavu bombu“, rekao je Ostin novinarima u Pentagonu prošlog četvrtka. Rekao je da je čak i razgovor o upotrebi nuklearnog oružja „opasan“.

Naveo je i da je administracija „sigurno zabrinuta zbog eskalacije“, kao što je to bilo od početka rata.

“Bilo bi to prvi put da je nuklearno oružje upotrebljeno u više od 70 godina“, rekao je on. „Ako se to dogodi, od samog početka smo bili jasni da ćete videti veoma značajan odgovor međunarodne zajednice.

Zvaničnici Bajdenove administracije uporno su odbijali da javno opišu kakav bi to bio odgovor, ali je predsednik nagovestio da ne planira da uzvrati.

„Ja sam neko ko daje preporuku svom šefu šta treba da radimo i kako to treba da uradimo, i zato ću se postarati da on ima kredibilne odgovore koji su zapravo efikasni u smislu onoga što želimo da uradimo, ” rekao je Ostin, ne objašnjavajući šta je u planu.

Za Putina, korišćenje taktičkog nuklearnog oružja manjeg dometa u Ukrajini je komplikovano I predstavlja više od puke naredbe ispaljivanja strateškog oružja, kao što je ICBM.

„Ako postoji naređenje iz Kremlja, to se ne može tek tako magično dogoditi“, rekao je u intervjuu prošle nedelje Peter Zvek, penzionisani general vojske sa jednom zvezdicom koji je bio američki ataše za odbranu u Moskvi od 2012. do 2014.

Od početka rata, američke obaveštajne agencije su tražile znakove da Putin preduzima pripremne korake za upotrebu nuklearnog oružja, poput neprijavljenih nuklearnih vežbi ili stavljanja strateških snaga u stanje pripravnosti.

Američki zvaničnici kažu da su sistemi upozorenja za otkrivanje takvih koraka nesavršeni i da nema garancije da će vojni ili obaveštajni zvaničnici moći da daju Beloj kući mnogo unapred upozorenja. To je jedan od razloga zašto su obaveštajni podaci o ruskim diskusijama posmatrani sa takvim interesovanjem.

Sa nuklearnim diskusijama na visokom nivou, ruska vojska odmerava šta bi moglo da podstakne Moskvu da upotrebi taktičko oružje. A bilo kakve dodatne intenzivne diskusije među višim liderima o upotrebi nuklearnog oružja nešto je zbog čega su američki zvaničnici duboko zabrinuti – posebno ako bi se ruska vojska na jugu Ukrajine srušila.

Tenzije oko upotrebe nuklearnog oružja stalno rastu od uspešne protivofanzive Ukrajine početkom septembra.

Od tada, Putin je preduzeo korake za eskalaciju sukoba – pozvao na mobilizaciju, aneksiju teritorije Ukrajine, direktnije se uključio u planiranje rata i odobravanje kampanje za napad i degradaciju električne mreže Ukrajine krstarećim raketama i Iranskim dronovima.

Ti koraci nisu promenili sudbinu Rusije, a ukrajinske snage nastavljaju da napreduju na frontovima na severoistoku i jugu.