„Moskva ne mora ni prstom da mrdne“: Nikita Smagin o koristima Rusije od sukoba na Bliskom istoku

Puna invazija Rusije na Ukrajinu 2022. okončala je većinu unutrašnjih zapadnih nesuglasica kada je u pitanju Rusija, ujedinjujući zemlje sa obe strane Atlantika.

Ali rat između Izraela i Hamasa je doveo do ponovnog pojavljivanja podela: dok Sjedinjene Države insistiraju na tome da Izrael ima pravo na samoodbranu, bilo je gorkih neslaganja između evropskih zemalja o tome kakav stav bi Evropska unija trebalo da zauzme.

Postoje i društvene podele, sa protestima protivnika i pristalica Izraela koji se redovno održavaju od Vašingtona do Stokholma. Čak ni državne agencije nisu imune na ove različite stavove, sa medijskim izveštajima o širokom nezadovoljstvu američkih zvaničnika proizraelskim stavom Bele kuće.

U tom kontekstu, rat u Ukrajini je skliznuo sa dnevnog reda. Sjedinjene Države su rekle da će pružiti pomoć i Izraelu i Ukrajini. Ali koliko dugo ona zaista može biti potpuno angažovana u dva velika sukoba?

Nade Moskve da će se Zapad na kraju umoriti od pružanja otvorene podrške Kijevu nikada nisu izgledale tako opravdane.

Pored toga, proizraelski stav Vašingtona podriva legitimnost širih razloga Zapada za podršku Ukrajini u očima mnogih na globalnom jugu. Moralni argument protiv ruske invazije na Ukrajinu sada izgleda kao prazne reči, posebno u zemljama Bliskog istoka.

Fotografije ruševina u Gazi, izveštaji o hiljadama mrtve dece i gnev humanitarnih organizacija ostavili su dubok utisak na ljude u zemljama u razvoju. Ljudi mogu beskrajno raspravljati o razlozima rata u Ukrajini, ili izraelske operacije u Gazi, ali za mnoge je zaključak očigledan: SAD su bile kritične prema Rusiji kada je ubijala nevine civile u Ukrajini, a sada ćute kada je njihov saveznik Izrael radi istu stvar u Gazi.

Vizija sveta u kojem su moral i ideologije irelevantni — a jedino što se računa su državni interesi — dugo je bila dominantna u Kremlju. A ta logika nalaže da za Moskvu nema boljeg ishoda od nastavka bliskoistočnog sukoba, koji uništava strategiju Zapada prema Rusiji.

Moskva ne mora ni prstom da mrdne: izgleda da je malo verovatno da će se kopnena operacija Izraela u Gazi uskoro završiti. Kada se to dogodi, nerešivi problemi će ostati.

Istina, eskalacija u Gazi nije bez rizika za Rusiju, a ako proiranske snage budu uvučene, to bi moglo da postane velika glavobolja za Kremlj. Veze Moskve sa Iranom znače da se poslednjih nekoliko godina kretala ka proteheranskoj poziciji na Bliskom istoku, ali to ne znači da je spremna da podrži Iran u ratu sa Izraelom.

Takav razvoj događaja bi primorao Rusiju da izabere stranu i imao bi posledice po rusku intervenciju u Siriji.

Za sada, međutim, širi vojni požar na Bliskom istoku izgleda malo verovatan. Iran i njegovi zastupnici do sada su se klonili sukoba u Gazi, što znači da je manje verovatno da će intervenisati dalje.

Rat Izraela i Hamasa takođe predstavlja neke domaće dileme za Kremlj. Sudeći po izjavama zvaničnika, oktobarski antisemitski pogrom u Dagestanu izazvao je šok u ruskom rukovodstvu.

Nacionalizam i ruske etničke republike su pitanja koja su ranije zabrinjavala Kremlj. Sada će politika Bliskog istoka morati da se vodi sa pola oka na javno mnjenje.