Moskva nudi „zlatne vize“

Nacrt zakona koji je izradilo Ministarstvo ekonomije Rusije ima za cilj da „privoli strane investitore nudeći im pravo na stalni boravak u zamenu za ulaganja u rusku ekonomiju počev od 10 miliona rubalja (130.000 dolara). Moskva navodno gaji nade da će ova vizna šema privući investicije iz „problematičnih jurisdikcija“ u Africi, Bliskom istoku i širom Azije.

Dozvole o stalnom boravku koje se izdaju u Rusiji daju niz prava sličnih ruskim državljanima, sa izuzetkom punog biračkog prava ili regrutovanja za vojnu službu. Stalni stanovnici oporezuju se na istom nivou kao i ruski državljani. Takođe mogu ući i napustiti Rusiju bez vize, koristiti ruske bezvizne šeme sa drugim zemljama, raditi u Rusiji bez potrebe za radnom dozvolom, pristupiti socijalnim službama, otvoriti posao i kupiti imovinu uz manje birokratije.

Međutim, neki stručnjaci u izjavi za list Izvestija kažu da su predloženi troškovi ruskog programa relativno visoki u poređenju sa mnogim sličnim viznim šemama za investicije u traženijim jurisdikcijama, poput nekih zemalja EU i Karipskih ostrva.

Najjeftinija opcija koju je predložilo Ministarstvo ekonomije Rusije zahtevala bi od stranca da osnuje rusku kompaniju, uloži 10 miliona rubalja (130.000 dolara) i zaposli najmanje 10 ruskih radnika. Da bi stekao prebivalište kupovinom imovine ili državnih obveznica, od podnosioca zahteva traži se investicija od najmanje 30 miliona rubalja (390.000 dolara). Za sličan program u Grčkoj, koja nudi prebivalište u EU, potrebno je 250.000 evra (300.000 dolara) ulaganja u imovinu.

Takođe se očekuje da će kandidati i dalje morati da uspešno polože test ruskog jezika. Pojedini navode da bi stavka koja od stranih stalnih rezidenata traži da prijave svoje račune koje imaju u stranim bankama mogle „umanjiti apetit za ovim programom“.

Ruske vlasti nisu blagonaklono gledale na druge zlatne šeme pasoša i viza, koje su pomogle bogatim Rusima – i njihovim novčanim gotovinama – da napuste zemlju, piše moskovski portal. Država je poslednjih nekoliko godina započela ovaj, kako se navodi, kontroverzni napor kako bi namamila ruske investitore da se vrati takozvana Titovljeva lista (nazvana po Borisu Titovu, predsedničkom komesaru za prava preduzetnika, koji je radio na repatrijaciji ruskih biznismena koji su u svojoj zemlji optuženi za kriminal) – obećavajući poresku amnestiju za one koji vraćaju kapital u Rusiju.

Zamenik šefa Ministarstva ekonomije Mihail Babič kaže da Rusija ne želi da njena šema bude zloupotrebljena.

„Davanje dozvole boravka trebalo bi da bude podsticaj za strane državljane zainteresovane za ulaganje u našu ekonomiju, ali ne i da stvara lažne preduslove za migracije“, rekao je Babič.