"Moskva pokušava da stvori što više sukoba"

To, očito, nije izuzetak ni u ovoj situaciji. Tako je Severna Koreja godinama lansirala svoje zastarele rakete. Zbog nekvalitetnih i dotrajalih delova one su se raspadale na komadiće kilometrima od cilja. Međutim, situacija se promenila prošle godine. Korejci su počeli da testiraju rakete velikog dometa, koje su, začudo, prestale da se raspadaju. Eksperimenti su postali uspešni. Posle toga su započeli nuklearne probe. Niko nije znao odakle su toj državi došli tehnologija, materijali i rezervni delovi za pravljenje nosača raketa i nuklearnih supstanci. Postojale su pretpostavke: stari sovjetski razvojni modeli, Kina, iranski naučnici, i tako dalje.  Niko nije ni pomislio na Rusiju.

Međutim, početkom avgusta 2017. nemački raketni inženjer Robert Šmuker je u razgovoru za Dojče vele dao senzacionalnu izjavu – rakete koje su korišćene u poslednjim probama u Koreji su napravljene u Rusiji, pa su potom uvezene na teritoriju Severne Koreje. 

– Prethodne rakete koje su Korejci isprobavali (SKUD, nodon, točka) bile su sovjetske. Ali nove rakete, one koje su testirane u proteklih 12-14 meseci, zasnovane su na drugoj tehnologiji. Oni su takvu tehnologiju morali da stvore bukvalno ni iz čega. Ali i ovde se vidi da su motori koji su korišćeni u raketama sasvim sigurno došli iz Rusije, izjavio je inženjer.

Posle toga Rusija odmah izaziva „informacioni fejk“,  navodeći da su motori RD-250, koji se koriste za pravljenje balističkih raketa velikog dometa u Severnu Koreju, navodno došli iz Ukrajine. Ukrajina je ubedljivo dokazala da nije umešana u ovu aferu. Zvanični Kijev je zatražio višestranu istragu na nivou UN, ali Moskva usporava ovaj proces znajući da može upasti u svoju sopstvenu zamku i time od Amerikanaca dobiti nove sankcije na poklon. Međutim, ni zvanični Kijev ne planira da se zaustavi. Za vreme nedavnog zasedanja Saveta bezbednosti UN ukrajinska strana je tražila da se ispitaju uzroci razvoja raketnog potencijala Severne Koreje. Ispostavlja se da su skandal sa tobože ukrajinskim motorima i ruski interesi u Severnoj Koreji delići istog mozaika.

A kako su Korejci uspeli da naprave hidrogensku bombu, ko im je dao tehnologiju za to? Kini se to ne isplati. Iran je i sam dobijao materijale od Severne Koreje. Možda su to bili ruski naučnici? Jer ako je Rusija mogla da da motore, tenkove i sisteme PVO, zašto ne bi mogla da pošalje i naučnike kao „pomoć severnokorejskoj braći”? Tome treba dodati i otvorenu granicu između Rusije i Severne Koreje. Sada se tamo nalaze desetine hiljada ruskih vojnika i sistemi PVO. Preko tog delića granice iz Rusije mogu da prelaze bilo kakvi konvoji i pošiljke potrebni Pjongjangu. Uzgred, na isti način ruska tehnika i naoružanje dospevaju u ukrajinski Donbas.

Rusija ima svoje razloge za podršku Severnoj Koreji i oni se razlikuju od onih koje ima Kina. Najpre, Moskva bi želela da zavadi svoja dva konkurenta: SAD i Kinu. Moskvi je važno da ponovi scenario iz Korejskog rata (1950-1953).

Na taj način Kremlj pokušava da sedne za pregovarački sto sa SAD i Kinom, kao ravnopravna strana u pregovorima, ili, čak, kao mirotvorac, pošto su ruske vlasti već počele da isprobavaju i tu masku. Tako je predsednica Saveta federacije Ruske Federacije Valentina Matvijenko predložila u Sankt Peterburgu susret delegacija Severne i Južne Koreje.

Drugo, sukob oko Severne Koreje je još jedan pokušaj Moskve (posle neuspeha u Siriji) da izbori najbolje uslove za rešenje ukrajinskog pitanja, po mogućstvu bez učešća Kijeva. Korejska platforma je pogodna za to, jer se tu radi o bezbednosti SAD i njihovih ključnih regionalnih saveznika. Moskva pokušava da stvori što više sukoba i problematičnih zona, kao i da raspe snagu, resurse i pažnju SAD i zemalja Zapada po raznim svetskim regijama. Islamska država nije uspela, jer su SAD odbile da prave koaliciju upravo sa Rusijom. Evropljani su se takođe odrekli zajedničke borbe sa Rusijom protiv terorizma, bez obzira na pojačane terorističke napade. Sada se aktivirala Severna Koreja. Čak i ako u Moskvi ne uspeju da razviju korejski scenario, imaju još nekoliko mogućnosti. Na primer, Avganistan, gde  su se u poslednje vreme aktivirali talibani, koji su snabdeveni ruskim naoružanjem, suprotno embargu Ujedinjenih nacija. Uzgred, to je već nateralo Amerikance da povećaju svoj kontingent u ovoj zemlji.

Kremlj pokušava da stvori više platformi na kojima bi se moglo razgovarati o pitanjima regulisanja pojedinačnih regionalnih konflikata koji se nalaze u zoni interesa SAD. Naravno, u zamenu za „nežno” rešenje ukrajinskog pitanja i ukidanje međunarodnih sankcija Rusiji.

Tekst je pripremljen na osnovu materijala iz članka objavljenog na ukrajinskom novinskom portalu www.lb.ua