Most razdora Zagreba i Sarajeva

Danas (30. jul) hrvatski „strateški interes“ počinje da se ostvaruje – tako zvanični Zagreb, naime, već godinama naziva gradnju Pelješkog mosta kojim se obilazi 25 kilometara jadranske obale koja pripada Bosni i Hercegovini. Most iz severne Dalmacije zaobilazi Neum, vodeći direktno do „odsečenog“ najjužnijeg dela Hrvatske, ka poluostrvu Pelješcu i dalje ka Dubrovniku. Tako se izbegavaju dve granične kontrole u samo dvadesetak kilometara.

Hrvatski premijer Andrej Plenković nedavno je izjavio da će gradnjom Pelješkom mosta Hrvatska postati „jedinstvena“, a radovi su povereni Kinezima. „Ovaj most biće simbol prvih sedam godina članstva Hrvatske u EU te simbol novog strateškog partnerstva Hrvatske i Kine. Most se gradi i s punim uvažavanjem susedne države BiH.“

Tu Plenković pre svega misli na to da se most gradi na 55 metara od nivoa mora te da tako i veći brodovi imaju nesmetan pristup luci u Neumu. Mnogi u BiH, međutim, smatraju da se gradnjom mosta ugrožava pravo nesmetanog pristupa ove države otvorenom moru, bez obzira na visinu mosta i razmake nosećih stubova.

„Predsedništvo BiH je 2007. godine usvojilo zaključak i zvanično zatražilo od Hrvatske da zaustavi gradnju Pelješkog mosta dok se ne reši otvoreno pitanje vezano za identifikaciju morske granične crte i pristupa BiH otvorenom moru što je pravo koje joj pripada Konvencijom UN o pravu mora“, saopšteno je svojevremeno iz ureda Bakira Izetbegovića.

Doduše, teško da bi Predsedništvo BiH danas imalo zajednički stav o tome s obzirom da hrvatski član Dragan Čović spada u glasne zagovornike gradnje mosta. Uz to, u gradnji problem nije videla ni Evropska komisija, a dobar deo novca stiže iz fondova EU.

Međunarodna arbitraža?

Mnogi stručnjaci pak i dalje smatraju da pre bilo kakvih radova u području Neuma, gde se sučeljavaju granice dvojih država, prvo treba definisati morske granice. Sudski veštak saobraćajne struke i član Pomorskog društva BiH Ševal Kovačević kaže da Hrvatska ne sme zatvarati BiH kao zemlju sa usečenom obalom odvajajući je od otvorenog mora.

„Raspadom bivše SFRJ nastale su nove države, a BiH je jedna od naslednica nekadašnje Jugoslavije. Granice novih država uspostavljene su po načelu uti possidetis (lat. – šta je ko posedovao) u momentu razdruženja. Primenu načela uti possidetis potvrdila je Badinterova komisija. Granice su stavljene pod patronat međunarodnog prava, uz obavezu preciznog definisanja granica na moru“, kaže Kovačević za DW.

Hrvatska se još ni sa kim nije razgraničila, napominje naš sagovornik. „Sa Slovenijom je na arbitraži, sa Crnom Gorom ima privremeni sporazum oko Prevlake, a BiH ne priznaje kao pomorsku zemlju. Hrvatska je na spoljnom delu svojih teritorijalnih voda zatvorila BiH, iako treba odrediti međunarodni plovni put u dužini od 120 kilometara, koji bi iz Neumskog preko Korčulanskog kanala između Rta Proizd i ostrva Vodnjak vodio do otvorenog mora, a na tom putu ne sme biti nikakvih mostova ili drugih prepreka“, pojašnjava Kovačević.

S obzirom na trenutne okolnosti i nedostatak političke volje, Kovačević ne isključuje međunarodnu arbitražu kao konačno rešenje ovog problema. „Po mom dubokom uverenju, neće biti ništa drugo alternativa, ukoliko EU ne posreduje kako bi se mirnim putem uspostavila granica na moru između Republike Hrvatske i BiH“, kaže Kovačević.

Zagrebački politički analitičar Davor Gjenero veruje da postoje efikasnija i ekonomičnija rešenja od onih za koja se zalaže aktuelna hrvatska vlast. On podseća na sporazum bivših predsednika Hrvatske i BiH Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića iz 1999. godine kojim je trebalo i definitivno rešiti pitanje razgraničenja. Realizacijom tog sporazuma, kaže Gjenero, BiH bi se osigurao „de facto status pomorske zemlje“ i pravo korišćenja luke Ploče, a Hrvatskoj povezanost njenog severa i juga korišćenjem teritorijalnog pojasa kod Neuma.

Propuštene šanse

„S hrvatske strane je interesnim grupama bilo važnije da privatni interesi ovladaju lukom Ploče, nego da ona bude izlaz BiH na otvoreno more, a o posledicama odvojenosti dubrovačke regije u vreme pre pristupanja EU nije se ni razmišljalo. Da je sporazum Tuđman-Izetbegović ratifikovan i potvrđen u oba parlamenta, on bi postao delom pravne tekovine EU. Ovako, prema pravilima EU, takav sporazum više nije moguće ratifikovati“, kaže Gjenero za DW.

No, za ta je razmatranja izgleda kasno. Gradnja počinje, a radovi bi, prema rečima premijera Plenkovića, trebalo da traju tri godine. „Za tri godine vozićemo se jednim od najlepših i najdužih mostova u Evropi“, kazao je hrvatski premijer prilikom potpisivanja ugovora o izgradnji između Hrvatskih cesta i kineskog konzorcijuma China Road and Bridge Corporation.