„Možda bi neko trebalo da kaže gospodinu Masku“: Burne reakcije u Nemačkoj na uvrede američkog milijardera

Mask je na svojoj društvenoj mreži Iks (X) napisao da je socijaldemokrata Štajnmajer „nedemokratski tiranin“.

Klaudija Rot je u intervjuu za berlinski portal Table.media rekla da predsednik reprezentuje zemlju, i da „ko njega nipodaštava, nipodaštava i Nemačku“.

„Možda bi neko trebalo da kaže gospodinu Masku – sa jedne strane želja da se ovde zarađuje novac, a sa druge odsustvo poštovanja prema predstavnicima zemlje, to ne ide jedno uz drugo“, rekla je Rot, koja je članica Zelenih.

„Ali i nezavisno od toga, kada se velika ekonomska moć poistoveti sa moći izražavanja mišljenja, to nije dobro za demokratiju. Upravo zato su novinari i zaštićeni u našem medijskom poretku“, dodala je državna ministarka.

Ona je dodala da novinarstvo upravo zato i jeste nešto drugo od spoja velike ekonomske moći i moći nad komunikacijama, koji se koriste za slabljenje i potkopavanje demokratije i da je to „veoma opasno za demokratska društva“.

Mask, koji je veliki pristalica novog američkog predsednika Donalda Trampa, prethodno je otvoreno pozvao Nemce da na predstojećim februarskim izborima glasaju za ekstremno desnu Alternativu za Nemačku (AfD). Mask je ranije na mreži Iks i nemačkog kancelara, socijaldemokratu Olafa Šolca nazvao „budalom“.

Rot je ocenila da su potrebni „zaštita i jačanje ozbiljnog, na činjenicama zasnovanog novinarstva, koje će obezbediti objektivno izveštavanje o događajima, ali i o njihovoj pozadini i kontekstu“.

„Drugo, potrebna je i bolja regulativa. Za to smo se borili u ovom zakonodavnom periodu i sa audiovizuelnom medijskom direktivom (Evropske unije), zakonom o medijskim slobodama EU i zakonom o digitalnim uslugama“, rekla je Rot.

Ona je pojasnila da audiovizuelna direktiva postavlja određene okvire u pogledu sadržaja, a zakon o digitalnim uslugama postavlja standarde zaštite u sajber prostoru, i da su ti akti „Evropsku komisiju ujeddno pretvorili i u regulatorno telo“.

„Tu svoju novu odgovornost Komisija sada mora da primeni i na nacionalnu regulativu. Insistiram da potom ponovo pogledamo i postojeću audiovizelnu direktivu i da je daljle razvijamo.

Potrebni su nam jaki evropski medijski zakoni, koji će obezbediti funkcionisanje demokratskog društva. Upravo i zbog toga što takozvane platforme nisu platforme samo za tuđe mišljenje, nego i u ogromnoj meri šire sopstveno mišljlenje“, ocenila je nemačka zvaničnica.

Ona je ocenila da su se i u Nemačkoj u oblasti medija i umetnosti pojavili problemi posle 7. oktobra 20023. i početka rata na Bliskom istoku, i da „besni rasprava u kojoj često postoji samo crno ili belo, i više nije moguć izdiferencirani dijalog“.

„A pri tome je upravo u kulturi potrebno da se stvori slobodan prostor za raspravu i izdiferencirane stavove“, rekla je Rot.

U Nemačkoj je, prema njenim rečim moralni imperativ Ustav, koji je „konzekvenca zločina protiv čovečnosti koje su Nemci počinili“ u Drugom svetskom ratu.

Ona je rekla da u sadašnjoj situaciji ponekad akt balansiranja u Nemačkoj da se zašti i pravo jevreja i pravo muslimana na život.“Potrebno je omogućiti slobodu mišljenja, umetničkog izražavanja i okupljanja, ali uejedno ukazati i na granice. Kritika, pa i oštra kritika na račun izraelske vlade mora biti moguća, takvu oštru kritiku gotovo svakodnevno na ulicama izražava hiljade Izraelaca.

Istovremeno, ne sme se dirati u pravo Izraela na opstanak, a za to upravo Nemačka snosi istorijsku odgovornost“, rekla je Rot.

„Kada se umetnost i kultura koriste za antisemitizam i rasizam to je zloupotreba tih sloboda“, rekla je Rot, dodajući da su te granice opisane i u članu 1. ustava, ali da je ona dužna kao državna ministarka za kulturu da brani i član 5. koji garantuje slobodu umetnosi i kulture, „protiv svih onih koji bi da definišu koja je kultura dopuštena, a koja nije“.

„Ekstremna desnica i protivnici demokratije odbijaju raznovrsnost kulture i umetnosti, koja je važan element naše demokratije“, rekla je Rot komentarišući i proteste i mobilizaciju nemačkih desničara zbog proglašenja grada Kemnica za Kuturnu prestonicu Evrope 2025.