„Možda će Ruse broj mrtvih ruskih vojnika naterati da razmišljaju o ceni rata“: Novinari i volonteri udruženi da se evidentira svaka žrtva

U lokalnim novinama od 8. decembra u kratkom tekstu piše: „Odazvao se od srca na vojni poziv da se pridruiži specijalnoj vojnoj operaciji“.

Ovaj kratak izveštaj dodao je Tsviguna na listu potvrđenih ruskih ratnih smrtnih žrtava koju ažurira i prikuplja mali posvećeni tim novinara Medijazonei volontera pošto Kremlj uglavnom izbegava javno da ažurira podatke.

Novinari i volonteri su iz Mediazone, nezavisnog ruskog lista i BBC te desetak anonimnih volontera iz Rusije. Njihova lista je do sada premašila 10.000 mrtvih vojnika.

„Ako ruska vlada ne računa ruske žrtve mora neko drugi“, kaže Dejvid Frenkel, jedan o četvoro novinara Medijazone koji vode projekat.

„Za nas je važno da objasnimo Rusima cenu rata“, dodaje. „Ako ne razumeju cenu rata sa slika razorenih ukrajinskih gradova možda će broj mrtvih Rusa naterati da razmišljaju o tome“.

Ruska vlada je pokušala da izbegne upravo tako što je jedva pominjala broj poginulihz u ratu koji je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 24.februara.

Ažurirala je broj tačno dva puta – jednom krajem marta i ponovo u septembru kada je ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da je od početak rata ubijeno 5.937 ruskih vojnika. Taj zvaničan broj je znatno manji od procena zapadnih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

Američki general Mark Majli, predsedavajući američkog Združenog generalštaba rekao je u novembru da su žrtve Moskve „više od 100.000 poginulih ruskih vojnika“.

Postojale su slične procene i za ukrajinsku stranu a Mihail Podolak, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je nedavno da je do sada stradalo 13.000 ukrajinskih voijnika.

Raštrkana grupa ruskih dobrovoljaca već je sama pokušavala da dokumentuje smrti posle čega su udružili snage sa BBC i Medijazona.

„Ne radi se samo o broju radi se o tome ko je poginuo i kako su stradali“, kaže Maksim Litavrin novinar Medijazone.

Ukrajinci na nekoliko Telegram kanala postavljaju informacije o stradalim Rusima, tim dobrovoljaca iz Rusije koristi i te podatke i pretražuje imena na društvenim mrežama.

Sve informacije iz otvorenih izvora završavaju na jednoj velikoj tabeli. Novinari prave rezervne kopije svega jer lični postovi često nestaju. Ukrštaju imena sa vladinim veb stranicama na kojima su imena ljudi koji su umrli širom Rusije ali ne i smrti stradalih u Ukrajini.

Sedam od 10 potvrda dolazi iz lokalnih novinskih izveštaja, ukazuju. Svake druge nedelje Medijazona objavljuje brojke i analizira broj žrtava po regionima, vojnim jedinicama i godinama.

Rezultati drastično variraju u zavisnosti od regiona. U Dagestanu, u Rusiji, na primer gde se služenje i umiranje u ruskoj vojsci smatra čašću zvaničnici su skloni da daju izjave o stradalima.

U nekim regionima poput Krasnodara dobrovoljci su obilazeći groblja izbrojali stotine mrtvih u ratu. Čak i privremeni nadgrobni spomenici u ruskim grobljima sadrže sliku pokojnika zajedno sa imenom, vojnom jedinicom, datumom rođenja i smrti.

„Groblja nam daju mnogo“, kaže Frenkel. Informacije dostupne na interentu se veoma razlikuju.

Stranica lokalne zajednice objavila je slike Aleksandra Dementova (28) i Aleksandra Trohova (38) nakon što su regrutovani krajem septembra.

Zatim su lokalne novine 7.decembra izvestile da su obojica muškaraca, koji su služili u 55.motorizovanoj brigadi poginuli u raketnom udaru 23.novembra.

Kada otvoreni izvori ne mogu potvrditi smrti stavljaju se na sporednu listu čekajući dalje detaljie.

Jedan rani obrazac, na primer, pokazao je da su oko 20 odsto poginulih Rusa u Ukrajini bili oficiri.

„To nam je mnogo govorilo o tome kako ruska vojska funkcioniše“, rekla je Olga Ivšina, reporterka ruskog BBC i učesnica projekta sa Medijazona.

Ispostavilo se, dodaje, da su viši ruski oficiri bili raspoređeni u blizini linija fronta jer mlađi nisu mogli da izdaju naređenja.