“Možda je prekasno za Putinovu Rusiju”: Američki The Hill poredio režim aktuelnog i bivšeg ruskog predsednika Leonida Brežnjeva

SSSR je pokušao da se oporavi okrenuvši se reformski orijentisanom lideru Mihailu Gorbačovu, ali prekasno.

SSSR se raspao. Može li Rusija da se raspadne? Postoje razlike.

Kada je Brežnjev umro na funkciji u 75. godini, bio je nepopularan i vidno bolestan.

Putin sa 70 godina je popularniji i, kako je rekao direktor CIA-e Vilijam Berns, možda je „potpuno previše zdrav“.

Brežnjev je vodio uspostavljenu političku organizaciju, Sovjetsku komunističku partiju.

Putin i njegov najuži krug, uglavnom veterani KGB-a, su uže utemeljeni.

Paralele Putin-Brežnjev su upadljivije.

Oba lidera su vodila ratove protiv suseda, pretvarajući svoje zemlje u izopcštenike i raspirujući veze sa Zapadom.

Godine 1979. desetine hiljada sovjetskih vojnika izvršili su invaziju na Avganistan.

Devet godina kasnije povukli su se neuspešno.

Ovo je možda pomoglo da se sruši sovjetska vlast.

U invaziji Ukrajine 2014. i prošle godine u većim razmerama, ruske snage su preuzele kontrolu nad jednom petinom njene teritorije.

Ali sada se suočavaju sa ukrajinskim kontraofanzivama, delimično pokretanim modernim zapadnim oružjem.

SAD su podigle cenu agresije.

Predsednik Karter je suspendovao detant i smanjio ekonomsku saradnju sa Sovjetskim Savezom.

Predsednik Regan je pojačao vojnu pomoć avganistanskim pobunjenicima i prekinuo pristup sofisticiranoj tehnologiji.

Predsednik Bajden je pomogao Ukrajini da stvori modernu profesionalnu vojsku.

Drugi pritiskaju Putina.

Kinez Si Đinping i Indijac Narendra Modi upozorili su ga da ne ide na nuklearno oružje u Ukrajini.

SSSR 1970-ih i Rusija 2010-ih tajno su rasporedili rakete protiv Evrope, što je suprotno Sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine.

Uprkos sovjetskoj taktici zastrašivanja u kojoj se tvrdilo da će Regan voditi nuklearni rat u Evropi, evropski saveznici su odgovorili razmeštanjem američkih projektila.

Putin je 2018. hvaleći se prikazao animiranu krstareću raketu na nuklearni pogon koja je sletela na Floridu.

Ovo nije sprečilo SAD da se povuku iz INF sporazuma ili da modernizuju stare strateške nuklearne snage.

Represija definiše oba lidera.

Osamdesetih godina prošlog veka u gulagu su umrli disidenti Vasil Stus i Anatolij Marčenko.

Drugi su se suočili sa mučenjem u ozloglašenom Institutu Serbski.

Putinov otrov nije uspeo da ubije opozicionare Alekseja Navaljnog i Vladimira Kara-Muzu.

Oni se mogu suočiti sa dugim zatvorskim kaznama poput staljinističkih.

SAD su dale prioritet ljudskim pravima.

Karter je pisao fizičaru disidentu Andreju Saharovu, a Bajden je pozvao na ruske zločine u Buči, u Ukrajini.

Za vreme Brežnjeva i Putina životni standard je u početku porastao.

Ali bez ekonomskih reformi, porodice su se suočile sa teškim vremenima.

Brežnjevljevu eru pratile su nestašice hrane i redovi za potrošnu robu.

Iako se danas mnogi Rusi osećaju sigurnim u svoju ekonomsku budućnost, Putinov Kremlj možda neće moći da izdrži visoke ratne troškove i socijalna davanja s obzirom na rastući budžetski deficit i pad prihoda od energije.

Pod oba lidera, javni moral je opao.

Kako su Brežnjevljeva ekonomska obećanja ostala neispunjena, a on i njegova kohorta sve više oronuli, podrška naroda sovjetskoj vlasti je erodirala.

Trenutni gnev zbog ogromne korupcije – naglašen video snimkom Alekseja Navaljnog o Putinovoj palati od milijardu dolara u Sočiju – i zabrinutost zbog rata u Ukrajini pomogli su da se izgradi uznemirenost javnosti i podstakne nezadovoljstvo elite.

Međutim, protivljenje Putinovom ratu može izražava manjina – više Rusa se povinuju i gledaju u stranu ili se plaše oštrih represija.

Sve ove paralele nagoveštavaju da je Putinovo liderstvo u riziku da opada kao i Brežnjevovo.

Konačno, pogrešni strah od zapadnih geopolitičkih ciljeva – kao što je posmatranje NATO-a kao agresivnog, a ne odbrambenog saveza – možda je pomogao da podstakne oba lidera da pokrenu skupe ratove, zanemarujući životni standard.

Za Ukrajinu i Zapad, ove paralele pružaju nadu da bi Rusija mogla izgubiti rat u Ukrajini ili jednog dana umanjiti svoj neprijateljski stav.

Ali ovo može biti nepredvidivo ili može potrajati.

Sovjetsko-avganistanski rat se nastavio nakon smrti Brežnjeva.

Tek godinama kasnije Mihail Gorbačov je ublažio tenzije sa Zapadom i povukao sovjetske trupe.

Putinova politika duboko otuđuje Rusiju od Zapada i još brže pokreće Ukrajinu ka evropskoj i evroatlantskoj budućnosti.

Kao iu SSSR-u, rastući stresovi u Rusiji – vojni neuspesi, ratni budžeti, javni pesimizam – mogli bi u nekom trenutku dovesti do pojave vlade koja teži da ublaži tenzije.

Možda je prekasno za Putinovu Rusiju.

Vilijam Kortni bivši američki ambasador u Kazahstanu i Gruziji. Mark Stalczinski je politički analitičar u neprofitnoj, nestranačkoj korporaciji RAND.