Može li Albanac da bude ministar policije Makedonije

Ima li Albanac u Makedoniji razloga da se oseća građaninom drugog reda i ako ima, koji su to razlozi?

Musliju se na pitanje prvo nasmejao, a onda je rekao da samo postojanje Platforme pokazuje da se Albanci tako osećaju pa da, dakle, postoje i razlozi zašto se tako osećaju. Pozvan da listu Danas da neki konkretan primer, Musliju je rekao da je njegova kćer bila perfektan student ekonomije i koja ne može da razmišlja da postane ministar ekonomije zato što je Albanka. Posle nam je Musliju rekao: „Ovo ministar ekonomije, to prekrižite. Ali ministar finansija Albanac ne može da bude“.

Ova tvrdnja je morala da izazove čuđenje s obzirom na to da Demokratska unija za integraciju Alija Ahmetija od 2008. čini deo vladajuće koalicije i njeni predstavnici zauzimaju ministarska mesta. I to baš mesto ministra ekonomije, mesto ministra obrazovanja, ministra pravde… Pitan o tome, Musliju je sam citirao ova mesta koja zauzimaju Albanci, ali on tvrdi da se pri pravljenju svake vlade otvaraju diskusije o tome može li Albanac da bude premijer, može li Albanac da bude ministar unutrašnjih poslova… „A u društvu u kome se niko ne oseća kao građanin drugog reda, takve debate se ne odvijaju. Te debate ne otvaraju Albanci nego Makedonci koji kreiraju javno mišljenje“, kaže on.

Vraćamo se opet na ministra ekonomije koji je iz Demokratske unije za integraciju, a Musliju kaže: „Od momenta kada je DUI dobila ministra ekonomije, naša vlada ili vladina većina je promenila način funkcionisanja i veliki broj ovlašćenja ministra ekonomije prebačen je na zamenika premijera zaduženog za ekonomska pitanja“.

Na našu primedbu da DUI ima i mesta ministra obrazovanja i pravde koja su veoma važna u višenacionalnim državama kakva je Makedonija, Musliju kaže: „Da, ali što se tiče programskih pitanja imamo Agenciju za unapređenje obrazovanja, nije da ministar ili ministarstvo odlučuje o svemu. Ali ministarstvo ima veliki budžet zato što organizuje blok dotacije koje prenosi na lokalne samouprave, a samostalni budžet u vezi s osnovnim i srednjim obrazovanjem je minimalan samo su neke dve-tri škole u Skoplju pod ingerencijom ministarstva obrazovanja“, kaže Musliju.

Pošto je Musliju sam više puta ponovio da Albanac ne može da bude ministar unutrašnjih poslova, od autora ovog teksta je opomenut da se baš ovog trenutka na mestu ministra unutrašnjih poslova nalazi Albanac. „Jeste, ali to nije ministar koji je dobio mandat od političke vlade, nego je ministar koji je tu između dve vlade između izbornog procesa i formiranja vlade“, kaže Musliju. I da čitaocima razjasnimo: u skladu sa Dogovorom iz Pržina koji su dve makedonske i dve albanske stranke postigle uz mentorstvo ambasadora najjačih zapadnih zemalja, na mesto ministra unutrašnjih poslova oktobra 2015. godine je postavljen Oliver Spasovski, funkcioner SDSM, iako ta stranka nije bila deo vladajuće koalicije. On je tu funkciju trebalo da obavlja do vanrednih parlamentarnih izbora, a u trenutku kad su objavljeni konačni rezultati tih izbora, na mesto ministra unutrašnjih poslova, do formiranja nove vlade, seo je predstavnik Demokratske unije za integraciju dr Agim Nuhiju.

Na pitanje otkud takva impresioniranost ministarstvima sile, Musliju kaže da nije u pitanju sila. „Tu je budžet, tu je akomodiranje svojih podržavalaca… A Albanci nikad nisu bili ni na drugim glavnim funkcijama u državi, na funkciji predsednika Vrhovnog suda, predsednika Saveta tužilaca… Albanaca ima članova Ustavnog suda, ali Albanac nikad nije bio predsednik, a predsednik određuje dinamiku rada, prioritete…“, kaže Musliju.

Musliju tvrdi da šef službe bezbednosti ne može da bude Albanac, da šef Uprave javnih prihoda ne može da bude Albanac… „Evo da vam kažem, nijednom ambasador Makedonije u Albaniji nije bio Albanac, a 25 odsto građana u Makedoniji su Albanci. Kod nas se neretko institucije postavljaju kao zaštitnice države od Albanaca.“

„Mogu da vam kažem da u kabinetu predsednika Makedonije ima minimalan broj, možda i nema Albanaca“, kaže Musliju, a na podsećanje da albanske partije ne priznaju Đorđa Ivanova pa da možda Albanci ne žele da rade za Ivanova, Musliju kaže: „Nisam baš čitao po novinama da je on nudio, a oni nisu prihvatili. Jer otkako mu je počeo drugi mandat, Ivanov nije potpisao nijedan agreman za jednog albanskog ambasadora. On se ponaša kao klinac od 15 godina“, kaže Musliju.

Etnički principi

Zanimljivo je da Musliju podvlači da Makedoniju nisu Albanci organizovali po etničkom principu, nego Makedonci. „Ovde je struktura stanovništva takva da su brojke prilično blizu“, tvrdi Musliju. Na primedbu da Makedonci i po poslednjem popisu i po najsvežijoj statistici rađanja još imaju natpolovičnu većinu, Musliju kaže: „Ali nemaju apsolutnu dvotrećinsku većinu“.