Može li autsajder do čela Evropske komisije?

Bivši francuski ministar koji je bio i izvršni direktor velike tehnološke kompanije je sada komesar za unutrašnje tržište EU, iako je bio drugi izbor svoje zemje, ali je stekao značajnu moć u EP jer je ostavio dubok trag delovanjem u pitanjima kao što su vakcine za kovid-19, granate za rat u Ukrajini i sprovođenje digitalnih pravila EU. Njegov resor je jedan od ključnih u Briselu, a prethodno su tu poziciju obavljali bivši italijanski premijer Mario Monti i francuski konzervativac Mišel Barnije.

Glavna suparnica unutar EK mu je Margret Vestager iz Danske, koja je više ekonomski liberalna i od 2014. je komesarka za konkurenciju.

Sagovornici uglednog Politika, nemaju dilemu da Breton jača svoj uticaj i da želi poziciju koju sada zauzima Ursula fon der Lejen, koja je i dalje glavni favorit da ostane na toj poziciji.

Male zemlje nisu oduševljene Bretonom jer strahuju od jačanja Francuske, a Vašington preferira sadašnje rešenje jer se Francuz oštro suprotstavljao tehnološkim gigantima i sebe nazivao “provodnikom” Evrope u digitalnom svetu.

Čak i ako ne preuzme najvišu funkciju, sagovornici Politika, koji su insistirali na anonimnosti, a činovnici su u EK i politički saradnici, smatraju da bi Breton mogao da cilja na poziciju potpredsednika EK koji bi nadzirao sprovođenja pravila EU o tehnologiju.

Politiko napominje da je Breton i ranije bio autsajder, ali da se istakao prezirom prema briselskim birokratskim finesama i javnim kritikovanjem direktora tehnoloških giganata poput Iona Maska.

On je bio ministar finansija još dok je predsednik Francuske bio Žak Širak, a da je sposoban za političke igre iza scene je pokazao u pomentuom slučaju imenovanja Skot Morton, što je bilo otvoreno protivljenje odluci koju je odobrila Fon der Lajen, a žestoko branila Vestager.

Nije ni prvi put da se Breton javno distancira ili promoviše stavove različite od šefice EK. To je radio i kada je pisao tekstove zajedno sa komesarom za ekonomiju Paolom Đentilonije o ekonomskim pitanjima gde su pozivali na zajedničko zaduživanje tokom krize kovida i, nedavno, finansijske mere EU-a za borbu protiv energetske krize. Takvo otvoreno protivrječje predsednici od strane poverenika izuzetno je retko i pokazuje da Breton oseća da ima dovoljno uticaja da selektivno zauzme takva hrabra stajališta bez straha od posledica.

Ipak, takvi nastupi izazivaju zabrinutost da, preko Bretona, Pariz postaje premoćan i gura EU prema politikama koje su korisne francuskim velikim kompanijama, podržanim od strane te države.

Breton tvrdi da je potpuno nezavisan od Pariza, ali kritičarima to nije dovoljno uverljivo i podsećaju da je Kristin Lagard, takođe Francuskinja, već na čelu Evropske centralne banke i da će to biti naredne tri godine.

Problem je i politička snaga njegove partije “Renew Europe” kojoj se predviđa osvajanje trećeg mesta na izborima za Evropski parlament. Međutim, Breton računa na svoje prijatelje iz EP, iz grupacija i lijevog i desnog centra, što je pokazao i nedavnim tvitom gde pominje “podršku političkih porodica”.