Može li čovek da se zarazi mesom zaražene životinje?

Virus na životinje, tvrde, prenosi čovek.

S obzirom na to da se čovečanstvo trenutno bori za sopstveno postojanje, za sada nema previše dokaza koji bi mogli potkrepiti spekulacije oko uticaja virusa na životinje, ali ima na uzajamno prenošenja korona virusa između čoveka i životinje, ili pak sa životinje na životinju, piše Muamer Tanović za Al Jazeera Balkans.

Neizgledna, ali moguća infekcija

Ako je suditi prema rezultatima testiranja u zoološkom vrtu u Bruklinu, tigar je nakon kontakta s čovekom počeo suvo da kašlje, te izgubio apetit, dok je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovih dana objavila da se korona virusom mogu zaraziti mačke, kao i to da mogu prenositi virus s jedne na drugu respiratornim kapljicama, baš kao i ljudi.

No, dok prema mnogim istraživanjima čovek ne bi trebalo da bude u opasnosti od zaraze preko mačke, jer je prenošenje virusa jednosmerno, postavlja se pitanje – šta je s ostalim životinjama, naročito onim koje ljudi koriste u ishrani?

Dvomesečna studija SZO pokazala je da živina, svinje i patke nisu izgledni kandidati za zarazu korona virusom (no, i da nije nemoguće da se infekcija dogodi), no, o ostalim domaćim životinjama nema mnogo podataka, na primer – kravama, koje predstavljaju izvor hrane za gotovo čitavu planetu.

Može li korona virus da donese i pretnju takve vrste – kroz ishranu? Sudeći prema izjavama naših sagovornika, to tek neko treba da utvrdi.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bh. entiteta Republika Srpska za sada nemaju nikakve podatke o tome, te naglašavaju da je u proceduri opremanje veterinarske laboratorije za dijagnostikovanje korona virusa kod životinja kako bi se stekao veći uvid u tu tematiku.

Monitoring kod različitih životinja

„Virusi iz porodice Coronaviridae (korona virusi) izazivaju bolest kod različitih životinjskih vrsta, ali te bolesti nisu zoonotskog karaktera, odnosno, ne prenose se sa životinja na ljude. I SZO i Organizacija za zaštitu zdravlja životinja su obavestili javnost da nema dokaza koji bi sugerisali da bi bilo koje životinje, domaće ili divlje, mogle biti izvor zaraze ili njeni prenosioci. Do danas nema dovoljno naučnih dokaza koji bi identifikovali izvor ili objasnili izvorni put prenošenja sa životinje na ljude“, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bh. entiteta Republika Srpska.

„U planu je i sprovođenje monitoringa kod različitih vrsta životinja kako bi se utvrdilo prisustvo i raširenost koronavirusnih infekcija kod životinja“, dodaju.

Heder Simons, veterinarka i epidemiolog iz Teksasa nedavno je rekla da ova vrsta virusa nije ništa novo za stoku i živinu, te da se korona virus može pojaviti na farmama.

Šta je sa pticama i živinom? Teufik Goletić, šef molekularno-dijagnostičke laboratorije Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu kaže da kod ptica do sada nisu utvrđeni slučajevi infekcije betakoronavirusima, u koje spada i uzročnik COVID-19 oboljenja.

Kod njih su, tvrdi, prisutni drugi tipovi korona virusa, koji, prema dosadašnjim istraživanjima, nisu opasni po ljude.

‘Ptičji korona virusi su drugačiji’

„Ptice su domaćini nekim drugim korona virusima, rodovi gamakoronavirusi i deltakoronavirusi, koji su filogenetski i antigeno bitno različiti od betakoronavirusa, a time i od SARS CoV-2 virusa. Osim toga, građa receptor-vezujućih domena tzv. ptičjih korona virusa, ali i odgovarajućih receptora kod ptica, različita je u odnosu na građu receptor-vezujućih domena betakoronavirusa koji inficiraju humanu populaciju, ali i od odgovarajućih receptora u ljudi. Drugim rečima, do danas nikada nije utvrđena transmisija tzv. ptičjih koronavirusa na ljude te u tom smislu nema razloga za bilo kakvu bojazan“, mišljenja je Goletić.

Bosanskohercegovački poljoprivrednici se, kako tvrdi Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH nisu našli u dodiru sa korona virusom. On kaže da tom udruženju do sada nije prijavljen niti jedan problem vezan za virus kod stoke, kao i kod onih koji brinu o njoj.

On kaže da se o toj mogućnosti do sada nije razmišljalo, ali da će Udruženje poslati upite na adrese relevantnih institucija.

‘Bruceloza nije bila opasna’

„Poznato je da su životinje najveći prenosioci zaraza, virusa, bakterija… U štalama kod domaćih životinja uvek je veliko prisustvo bakterija i virusa. S tim uvek postoji problem, ali u ovom trenutku ne znamo niti za jedan problem koji je izazvao korona virus. Ne znam niti da je neko u svetu izvestio o tome, pa čak niti iz Italije. Ljudi koji se bave stočarstvom, hteli ili ne, zbog posla koji obavljaju, vremenom postanu imuni na dosta toga. Za sada, nemamo podatke da se ijedna od tih osoba zarazila. Naravno, mi ćemo se obratiti nadležnim veterinarskim stanicama i Uredu za veterinarstvo da vidimo ima li razloga da budemo zabrinuti“, rekao je Bićo.

Upitan da li bi eventualna zaraza korona virusom kod stoke mogla ugroziti čoveka kroz ishranu, odgovorio je da to trenutno ne zna reći.

„Nauka bi to trebalo da razjasni, ali ako se setimo bruceloze, koja je izazvala velike probleme u poljoprivredi, nije bilo posledica po snabdevanje mesnim proizvodima i ljudsku ishranu. Termička obrada bila je dovoljna da se te namirnice pripreme za konzumaciju i uredno snabdevanje krajnjih korisnika. Da li je isti slučaj i s korona virusom, to bi već trebalo da razjasne stručnjaci“, kaže Bićo.