Može li EU da dobije energetski rat protiv režima Vladimira Putina?

Jedan od glavnih ciljeva u ovom sukobu za EU ​​je da obezbedi stabilno snabdevanje energijom tokom zime i tako kupi vreme za rešavanje problema zavisnosti od ruskog gasa i nafte.

Vest koja u ovom kontekstu budi optimizam kaže da su evropska skladišta gasa približno na nivou popunjenosti na kojoj je trebalo da budu za samo dva meseca, što Putina dovodi u novu situaciju: ili se odreći korišćenja energenata kao oružjem u globalnom sukobu ili ostaviti još jedan korak dalje u rušenju ekonomskih mostova sa Zapadom i potpunog prekida energetskog posla sa liberalnim demokratijama.

U drugoj varijanti on ne može da profitira, ali ipak može da nanese štetu EU.

Konkretno, statistika pokazuje da su rezerve gasa EU do kraja prošle nedelje dostigle 79,4 odsto, a tek za 1. novembar planirano je 80 odsto popunjenosti.

S obzirom na stepen popunjenosti skladišta gasa, EU će lakše apsorbovati uticaj novih šokova u snabdevanju, a treba uzeti u obzir i da sama skladišta mogu da podmire 25-30 odsto zimske potražnje.

U prilog EU ide i snižavanje temperatura na većem delu teritorije, što će sa sobom doneti znatno manju ukupnu potrošnju energije. Tu je i prvi značajniji pad cena gasa koje su, podsetimo, šest puta poskupele u odnosu na period pre godinu dana.

Poljaci su posebno revnosno punili skladište gasa; ispunili su ih 100 posto.

I najveći potrošač Nemačka najavljuje ispunjenje domaćeg plana od 85 odsto popunjenosti skladišnih kapaciteta do sledećeg meseca.

Ipak, nemačka privreda je jedna od onih koja teško može da preživi zimu ako se potpuno prekine dotok ruskog gasa. Stoga se Nemci vraćaju upotrebi uglja i pokušavaju da kupe što više tečnog gasa u raznim delovima planete.

Francuzi, pak, apeluju na svoje poslove da što pre smanje potrošnju energije, kako bi se kasnije izbegla racionalizacija, ako Rusija obustavi sve isporuke, a imaju 90 odsto puna skladišta gasa. Ako neće imati izuzetno hladnu zimu, Francuska može da kaže da je u zoni energetske bezbednosti.

Uz sve to, EU priprema strukturne reforme za energetsko tržište, kao i intervenciju na tržištu električne energije, što bi takođe trebalo dodatno da relaksira situaciju.

Ono što trenutno ide u prilog zapadnim liberalnim demokratijama jeste činjenica da je globalna inflacija počela da se smanjuje, iako je i dalje na nivoima koji i dalje zabrinjavaju centralne banke.

Značajno zahlađenje cena poslednjih nedelja primećuje se kod niza sirovina, od ulja preko bakra do pšenice. Pojeftinio je i transport sirovina, a čini se da se smanjuju i poremećaji u lancima snabdevanja izazvani oporavkom globalne privrede od pandemije, odnosno blokada izazvana izolacijom.

Ono što i dalje ugrožava EU, u svakom slučaju je očekivano povećanje cene zaduživanja. Očekuje se da će u septembru tri glavne centralne banke – ECB, Banka Engleske i Federalne rezerve – povećati kamatne stope.

U nedavnom govoru u Džekson Holu, Džej Pauel je otvorio vrata za ‘džambo’ povećanje kamatne stope od 0,75 odsto, što će sigurno dodatno ojačati dolar i povećati pritisak na povećanje cene zaduživanja na brojnim tržištima u razvoju.

Pitanje je i šta će raditi manje centralne banke. Češka narodna banka, na primer, ovog meseca nije pooštrila politiku, ne očekuje se dodatno monetarno pooštravanje u Brazilu, rezervna banka Novog Zelanda takođe ne najavljuje agresivnije poteze… tako da su u suštini sve oči uprte u ECB; hoće li biti dovoljno odlučan da podigne kamate i zaustavi rast cena?