Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIEROdbrana Evrope od Rusije biće u opasnosti ako se Vašington odluči za neutralnost i degradira tehnologiju koja je vitalna za lovce i sisteme naoružanja američke proizvodnje. Treba brzo delovati, piše za CEPA Andrij Vdovičenko, stručnjak za međunarodnu bezbednost.
Evropske članice NATO-a uvezle su više od 60 odsto naoružanja iz SAD između 2020. i 2024. Kao i kod oslanjanja kontinenta na rusku naftu pre 2022. godine, prevelika zavisnost od jednog dobavljača čini kontinent ranjivim na političke odluke donete na drugim mestima.
Izuzetno je što se ovo pitanje postavlja, ali ovo je znak koliko je dubok novonastali raskol između SAD i njegovih saveznika.
Odluka Donalda Trampa da zaustavi, a zatim ponovo uspostavi razmenu obaveštajnih podataka i vojnu pomoć Ukrajini, potresla je vlade daleko izvan kijevske administracije.
Uzmimo, na primer, borbeni avion F-35 koji proizvodi Lockheed Martin. Program pod dominacijom SAD-a za proizvodnju aviona pete generacije u velikoj mjeri zavisi od stranih uključenosti – na primjer, procenjuje se da je čak 30 odsto opreme na potpuno opremljenom avionu britanske proizvodnje.
Međutim, F-35 je u velikoj meri zavisan od računarskih sistema pod kontrolom SAD-a, pa iako je priča o deaktivaciji takozvanog „kill switch-a“ preuveličana, avion bi vremenom postepeno degradirao bez ažuriranja koda i održavanja iz SAD-a.
To je izazvalo zabrinutost među kupcima, s obzirom na to da i Kanada i Portugal sugerišu da bi mogli odustati od aviona ili smanjiti narudžbine.
Do jula, postojale su narudžbine koje bi ukupan broj F-35 Lightning II aviona u evropskim snagama podigle na više od 550. Iako je tačno da će ovi avioni pružiti neuporedivu borbenu, obaveštajnu i druge sposobnosti, novi vlasnici nemaju potpunu kontrolu.
„Ovaj naš saveznik, koji je decenijama bio predvidljiv, može doneti ograničenja u upotrebi, održavanju, komponentama, svemu što se odnosi na osiguranje operativnosti aviona“, rekao je portugalski ministar odbrane Nuno Melo u intervjuu za Publico.
„Ne možemo biti nesvesni geopolitičkog okruženja. Moramo biti sigurni da će ovi saveznici biti na našoj strani u svim okolnostima“.
Premijer Kanade Mark Karni naredio je reviziju planova za kupovinu ukupno 88 F-35 aviona. Majkl Bajers, ko-direktor Instituta za svemirske nauke Univerziteta Britanske Kolumbije, tvrdi da bi, zbog sposobnosti da se degradira tehnologija aviona, SAD lako mogli postići vazdušnu superiornost nad Kanadom ako bi predsednik Donald Tramp ikada uputio direktnu pretnju suverenitetu te zemlje.
Zakonodavci u Velikoj Britaniji takođe su izrazili zabrinutost da bi njihov F-35 mogao biti prizemljen od strane SAD-a. Ministar odbrane Luk Polard odgovorio je 10. marta rekavši da „Britanija zadržava slobodu delovanja za operisanje F-35 Lightning aviona u vreme i na mestu po našem izboru“, ne iznoseći više detalja.
Istina je da dobavljači odbrambenih proizvoda imaju različite načine da degradiraju, ako ne i prizemlje proizvode koje su prodali. Iran je kupio avione od SAD-a i Sovjetskog Saveza 1970-ih, koje još uvek koristi.
Međutim, njihova efikasnost može se proceniti iz napada Izraela u oktobru, kada su njegovi (F-35) avioni napali niz iranskih objekata, uključujući ključnu nuklearnu instalaciju, a da nisu izgubili nijedan avion.
Ažuriranja sposobnosti su ključna, kao što je to slučaj sa F-16 avionima koje su Ukrajini isporučili evropski saveznici, ali koji zavise od američke opreme za elektronsko ratovanje, koja je ključna za izbegavanje ruskih vazdušnih odbrana.
Ali zavisnost nije samo jednosmerna. Evropa takođe ima uticaj. Kao što je pomenuto, F-35 se oslanja na proizvodnju u najmanje 10 drugih zemalja. Važnost međunarodnih partnera bila je očigledna tokom pandemije kovid-19 kada je globalna proizvodnja usporena zbog ograničenja vezanih za viruse za radnike u Italiji i Japanu.
Naglašena je i uloga stranih dobavljača kada su milioni dolara potrošeni na pomeranje proizvodnje iz objekata u Turskoj nakon što je ona izbačena iz programa kupovine ruskog raketnog sistema S-400 2019. godine.
Ovde je reč o transatlantskom poverenju – bile su potrebne decenije da se izgradi i da se ošteti nedeljama. Ovo je tužna situacija za narode koji su zajedno stajali 75 godina NATO alijanse.
To šteti na oba načina. Evropa treba da se ponovo naoruža i podstaknuta izjavama administracije u Vašingtonu uspela je da pronađe više od triliona dolara (verovatno najmanje 1,5 biliona dolara s obzirom na to da je Nemačka ukinula gornju granicu potrošnje i neizbežno povećanje u budućnosti u Britanijia) u prvim mesecima ove godine.
U normalnom toku događaja, veliki ugovori bi bili dostupni za vrhunsku američku opremu kao što su avioni za rano upozorenje, avioni za elektronsko prisluškivanje, borbeni avioni, napredni raketni sistemi i rakete protivvazdušne odbrane. To je moglo biti dobro ne samo za evropske odbrambene kompanije (čije su akcije u porastu), već i za američke kompanije.
To bi pomoglo da se otplati ogroman doprinos koji su SAD dale evropskoj odbrani u poslednjih osam decenija i da se podvuče da su SAD i Evropa blisko povezane u trgovini i mnogim drugim oblastima.
Neće biti lako vratiti poverenje, ali je u isto vreme važno zapamtiti da je Transatlantski savez preživeo brojne krize – uključujući povlačenje Francuske iz vojne komande NATO-a 1963. i odbijanje nekih evropskih zemalja da učestvuju u vojnim operacijama SAD u Iraku, Libiji i Siriji početkom 21. veka.
Aktuelni događaji mogu poslužiti kao prilika da alijansa evoluira u uravnoteženiji format, sa podjednako moćnim evropskim i američkim snagama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
