„Za razliku od Ukrajine, zemlje EU nisu pokazale slično jedinstvo prema Gazi“: Može li Evropska unija da podnese dva rata?

Sve to, dodaje se, treba uzeti sa rezervom.

Sukob između Izraela i Hamasa sve više izbacuje Ukrajinu iz reflektora, sa kovitlacom evropskih lidera koji se okreću Bliskim istokom, a bitka za Gazu će dominirati sastankom.

„Jasno je da sukob na Bliskom istoku baca malu senku na ono što se dešava u Ukrajini“, rekao je u sredu belgijski premijer Aleksandar De Kru.

Uprkos ambicijama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da od EU napravi „geopolitičku“ silu, dva sukoba testiraju granice spoljnopolitičkog dometa EU, posebno pošto evropski lideri imaju problema da usklade svoje stavove o Izraelu.

Čak i naizgled bezazleno pitanje pozivanja na pauzu u sukobu kako bi se omogućila humanitarna pomoć u Gazi izazvalo je složen diplomatski valcer, navodi Politico. Iako postoji zamah u ovom pravcu koji vodi vršilac dužnosti španskog premijera Pedro Sančez, Nemačka i druge zemlje su suzdržane u pogledu bilo kakvog poziva na dugi prekid borbi koji bi se mogao videti kao ugrožavanje prava Izraela da se bori protiv islamističkih militanata iz Hamasa.

The EU and the US stand with Israel and against terror.

Israel has the right of self-defense, in line with international humanitarian law.

We are also both increasing humanitarian aid to civilians in Gaza. pic.twitter.com/sSPlILCuJ8

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) October 20, 2023

Napad Rusije na Ukrajinu početkom 2022. bio je istorijska prekretnica za evropsku bezbednost i spoljnu politiku. Šok efekat invazije na evropskom tlu doveo je do neviđene solidarnosti sa Ukrajincima, evropskog jedinstva u suočavanju sa ruskom agresijom i izglede Kijeva za članstvo u EU.

Ali iako sukob na Bliskom istoku ima slične dalekosežne posledice, zemlje EU nisu pokazale slično jedinstvo, a lideri se takođe plaše domaćih političkih podela između pro-izraelskih i propalestinskih tabora, i drugih posledica kao što su napadi militanata i masovni ulični protesti.

„Ovo je otvoreni sukob koji dotiče čitavo evropsko društvo i izaziva nemire u velikom broju evropskih gradova“, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je zatražio anonimnost. „Naravno da dominira umovima lidera“.

Nedavni napadi u Francuskoj i Belgiji pojačali su osećaj rizika. Napadi idu na ruku strankama krajnje desnice uoči evropskih izbora u junu sledeće godine. U Belgiji, koja ima svoje nacionalne izbore istog dana kada i evropski izbori, ekstremno desničarska Vlaams Belang (Flamanski interes) već se po istraživanjima pojavljuje kao najveća stranka i sada kapitalizuje bezbednosne propuste Belgije uoči terorističkog napada, u kojem su poginula dva švedska navijača.

Ne zaboravite Ukrajinu

„Upravljanje oba sukoba biće borba“, kaže Luiđi Skazieri iz Centra za evropske reforme. „EU će morati da podeli svoju pažnju i finansijska sredstva između Ukrajine i Gaze. Ukrajina će biti u senci, a EU će biti teže da pristane da pruži velike količine makroekonomske i vojne pomoći Kijevu“.

Postoji spremnost da se na današnjem samitu pokrene nova debata o tome kako finansirati odbrambenu industriju bloka. To uključuje diskusiju o tome kako strukturirati proširenje Evropskog mirovnog fonda, vanbudžetskog fonda od 20 milijardi evra koji lideri tek treba da potpišu.

Možda, imajući u vidu podeljeni fokus usred previranja na Bliskom istoku, Ukrajina pojačava pozive ne samo za većom pomoći i oružjem, već i za zapadne zemlje da naglo povećaju svoja ulaganja u vojnu opremu, posebno u municiju i protivvazdušnu odbranu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obraćaće se liderima EU video pozivom u četvrtak.

Najveće pristalice Ukrajine u EU, Poljskoj i Baltiku, upozoravaju svoje zapadnoevropske kolege da ne gube iz vida borbe istočno od EU.

Sukob u Izraelu „odvlači pažnju“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis novinarima u ponedeljak uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU. Na tom sastanku, Izrael je Ukrajinu izbacio sa vrha dnevnog reda, po prvi put od početka ruske invazije u punom obimu.

„Kada je reč o prioritetima, definitivno je Ukrajina prioritet, to je glavni sukob, to je na našim granicama… Ja bih je nazvao majkom svih sukoba 21. veka“, rekao je on.

Litvanci nisu sami. Diplomate iz nekoliko drugih zemalja EU takođe upozoravaju da Brisel ne može da skrene njegovu pažnju „sa drame koja se dešava na našim vratima, a za neke zemlje članice, čak i na njihovoj granici“, rekao je drugi diplomata EU.

Da li je moralni autoritet ispario?

Ipak, postupanje EU prema bliskoistočnom sukobu već delimično podriva njene odnose sa Ukrajinom. Svaki moralni autoritet koji je Brisel ostavio u zemljama u razvoju, a posebno u islamskom svetu, brzo nestaje zbog onoga što se tamo vidi kao preterano proizraelski stav Komisije.

Sustainable delivery of aid corresponding to the needs of the civilian population in Gaza is urgently needed.

Exchanged with @UN Secretary General @antonioguterres, with @sanchezcastejon and @eucopresident ahead of the Cairo Peace Summit on the situation on the ground. pic.twitter.com/k94Pg0mzV0

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) October 21, 2023

„Narativ da je EU kriva za dvostruke standarde i licemerje će biti sve veći kako broj mrtvih civila u Gazi raste“, rekao je Luiđi Skazieri. „To će otežati postizanje konsenzusa za Ukrajinu na međunarodnim forumima“.

EU je takođe odbacila svoje spoljnopolitičke ambicije kroz svoju kakofoniju i neslaganja oko toga kako da se nosi sa ratom Izrael-Hamas.

Prvi odgovor EU na krizu obeležio je jedan evropski komesar koji je najavio jednostranu suspenziju celokupne razvojne pomoći EU Palestincima, da bi nakon toga Komisija razjasnila da će pomoć biti „razmotrena“ – a ne suspendovana.

Kasnije, putovanje Fon der Lajen u Izrael izazvalo je reakcije u nekim prestonicama EU i Evropskom parlamentu zbog toga što je bila previše jednostrana i što nije pozvala Izrael da se pridržava međunarodnog prava u svojoj blokadi i bombardovanju Gaze.

Dok su posmatrači EU navikli na nesuglasice između različitih evropskih institucija —  pa čak i između dvoje najviših lidera EU —  bila je sasvim druga stvar da su se neslaganja u Fon der Lajenovom timu u Komisiji rešavala pod punim pogledom javnosti na društvenim mrežama.

„Zbunjenost koja je vladala poslednjih nekoliko nedelja uopšte nije bila od pomoći“, rekao je Džejms Moran iz Centra za evropske političke studije.

Za Morana je jasno da EU mora prevazići svoje razlike i dogovoriti zajednički jezik o pozivu na pauzu u borbama i isporuku humanitarne pomoći. „To ne pomaže imidžu EU, to je sigurno.

Dok su Španija i drugi rado koristili sveobuhvatniju reč „prekid vatre“, druge zemlje, uključujući Nemačku, su to odbacile i preferirale su ‘mekši’ jezik, kao što su „humanitarne pauze“.

Zbog nasleđa Drugog svetskog rata, Berlin nikada ne želi da izgleda kao da ograničava pravo Izraela na samoodbranu.

Drugi zvaničnik EU branio je tu internu diskusiju, objašnjavajući da su „reči važne“ i da takvi pregovori o formulaciji pomažu u podsticanju kompromisa između zemalja.

Ali spolja, borba oko jezika rizikuje da razotkrije podele širom kontinenta.

Samit je takođe održan usred rastućeg spora Izraela uz komentare generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji je rekao da se napad Hamasa na Izrael 7. oktobra „nije dogodio u vakuumu“, što je izazvalo burne reakcije Izraela.

Portugalski ministar spoljnih poslova Žoao Gomeš Kravinjo odbacio je u sredu pozive Izraela da Gutereš, koji je Portugalac, podnese ostavku. Ali svako pitanje za lidere EU o tome da li je Gutereš bio u pravu kada je govorio o tretmanu Palestinaca u godinama pre napada Hamasa verovatno će otvoriti velike greške širom Evrope.

„Moramo imati na umu jednu stvar za ovaj Evropski savet: Izrael/Palestina je sukob sa najvećim podelama na svetu — takođe unutar EU“, rekao je drugi diplomata EU.