Može li neko da zaustavi Ursulu fon der Lajen?

Na neplaniranom putovanju u Izrael u oktobru, Ursula fon der Lajen stajala je pored Benjamina Netanjahua i izrazila bezrezervnu solidarnost u borbi te zemlje protiv Hamasa.

Njena izjava ne bi bila na mestu ni sa pozicije američkog predsednika ili, nemačkog političara (što je, uostalom, ono što je Fon der Lajen bila pre nego što je preuzela dužnost).

Ipak dolazi od šefice jedne od najmoćnijih institucija Evropske unije u vezi sa jednom od najrazličitijih tema u bloku, a što je izazvalo najburnije reakcije za njene četiri godine na funkciji šefioce Evropske komsije.

Oko 800 službenika Komisije potpisalo je pismo u kojem kritikuje njenu „bezuslovnu“, „nekontrolisanu“ podršku „jednoj od dve strane“ u sukobu. Glavni diplomata EU Žozep Borelj javno joj je zamerio što se pretvara da govori u ime cele EU.

„Ponaša se kao kraljica“

„Ona se sve više ponaša kao kraljica“, rekao je tada jedan diplomata EU za Politico kritikujući je što je prekoračila opis posla, što je dekretom isključila vlade EU iz donošenja odluka i što vlada sa malom grupom savetnika.

Međutim, premotajte nekoliko meseci unapred i pozicija Fon der Lajen je ponovo čvrsta.

Bez izvinjenja ili povlačenja, ona je prebrodila političku oluju i izašla, ako ne jača nego ikad, barem neoštećena.

Ona ne samo da ostaje favorit za drugi mandat kao predsednica Komisije; Čini se da nijedan drugi kandidat nema šanse da je smeni kada se lideri EU ovog leta sastanu da podele vodeće poslove u bloku.

Nazovite to metoom fon der Lajen. Ali, ista vlast koja joj je zamerila prošla je kroz ne samo ovu krizu, već i sve druge izazove tokom više od 20 godina u politici.

Suočena sa kritikama, fon der Lajen pokazuje gotovo Trampovu sposobnost da se drsko iznese – drži se mirno i osmehuje se kroz nevolje dok njeni klevetnici ne nestanu.

Na događaju u organizaciji Politico u novembru, fon der Lajen je odbila da potvrdi da će se ponovo kandidovati, ali je radosno odgovorila na pitanje šta bi radila sa drugim mandatom, rekavši da će „zadržati pravac kretanja za velike teme“ iz svog sadašnjeg mandata – naime Green Deal, digitalne tranzicije i otpornost.

U razgovorima sa desetinama zvaničnika i diplomata EU, malo ko je izrazio ozbiljnu sumnju da je drugi mandat njen ako to želi.

Kritike u Briselu su ponovo utihnule, ili se barem povukle iza zatvorenih vrata, jer zvaničnici ne žele da rizikuju da pređu „13. sprat“ sedišta Komisije u Berlajmontu gde Fon der Lajen i njen tim imaju svoje kancelarije.

Dok je odgovarala na pitanja Politico, u očima joj je zasvetlelo što je malo ko u prostoriji ostavio sumnju u njene ambicije – ili u njeno uverenje da niko ne može da je zaustavi.

Ali dok je neosporno ponovno krunisanje daleko najverovatniji ishod, još uvek postoji šansa da bi mogla da bude iznenađena.

U Brisel iz „vedra neba“

Fon der Lajen je u Brisel stigla gotovo iz vedra neba. Kada se njeno ime pojavilo 2019. tokom rundi trgovanja nakon izbora za Evropski parlament, bila je misterija izvan Berlina, gde se popela u redove nemačke politike pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel.

Za tadašnjeg nemačkog ministra odbrane, međutim, taj potez je bio povratak kući. Njen otac Ernst Albreht bio je jedan od prvih državnih službenika EU.

Prvih 13 godina života provela je u briselskom naselju Iksel, u senci institucija EU, pohađajući evropsku školu. „Rođena u Briselu. Evropljanka srcem“, kako ona sebe voli da opisuje.

Bila je to i prilika da se skoči sa broda koji tone. U početku je smatrana štoićenicom Merkelove a njena karijera je skočila zbog skandala oko korišćenja spoljnih konsultanata od strane njenog ministarstva bez odgovarajućeg nadzora.

Čak i kada se Fon der Lajen preselila u jednu od najviših kancelarija EU, bila je suočena sa parlamentarnom istragom kod kuće, a poslanici su plakali zbog brisanja mobilnih telefona za koje su verovali da bi mogli imati dokaze u slučaju.

To ne bi bio poslednji put da je upala u toplu vodu zbog nestalih tekstualnih poruka.

Međutim, nije trebalo dugo da kritike nestanu. Fon der Lajen je brzo okrenula svoj profil u Briselu, nametnuvši se kao verovatno najmoćnija predsednica Komisije od Žaka Delora, titana evropske politike koji je preminuo u decembru.

Poznato je da ona spava u sedištu Komisije. Radi dugo, uključujući i vikende. Tokom misija u inostranstvu, ponekad se informiše dok vežba kako bi uštedela vreme; obučena za lekara, ona zna za prednosti mens sana in corpore sano“ (u zdravom telu zdrav duh).

Njen naporan rad i raspored putovanja postali su šala u EU kvartu, posebno među pomoćnicima.

Njen nastup pod pritiskom zapečatio ju je kao uspešnu glavnu kriznu menadžericu: dinamičnu, dobro pripremljenu, ključno blizu Vašingtona, sposobnu da preseče maglu koja ponekad obavija Brisel.

Pošto je njenu hrabrost testirala najpre pandemija COVID-19, a zatim i rat u Ukrajini, postala je u glavnim gradovima širom Evrope javno lice ponekad daleke evropske birokratske mašine.

Pomoglo je i to što u sazvežđu evropske moći zvezdama oko nje nedostaje sjaj. Francuski i nemački lideri se vide kao arogantni i povučeni ili neefikasni i dosadni.

Njen institucionalni rival, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, smatra se u Briselu rasejanim i sklonim gafovima, posebno nakon skandala „Sofagate“ u kojem je zbog njegovog očiglednog pokušaja da izbaci Fon der Lajen tokom posete Turskoj izgledao seksistički, nesvesno i nekompetentno – u velikoj meri i zbog toga kako je to Fon der Lajen podnela blago.

Bilo je to „skoro u stilu kule od karata“, rekla je Tereza ​​Kun, profesorka evropskih studija na Univerzitetu u Amsterdamu. „Iskoristila je tu priliku da se gurne napred i on je zaista potpuno upao u zamku“.

Mišel je u subotu najavio da će se kandidovati na evropskim parlamentarnim izborima u junu, što znači da će se skoro sigurno odreći svoje trenutne pozicije u julu.

Gunđanja je sve više

Nevolja za fon der Lajen je u tome što se sama njena snaga pokazuje kao jedna od njenih najvećih ranjivosti.

U kretanju kroz svoje krize, ona je ponekad gurala po strani svoje komesare, ili – što je još kontroverznije – otimala odluke iz ruku nacionalnih vlada koje su navikle da vladaju u Briselu.

Na primer, nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, Komisija je držala rasprave o sankcijama uglavnom u tajnosti, koordinirajući sa Parizom, Berlinom i Rimom, ali i Vašingtonom, i predstavljajući paket tek u poslednjem trenutku kada su zemlje članice bile spremne da ga razmotre.

„EU je uvek bila kritikovana kao spora“, rekla je Kun. „Ona ponekad zaista grabi neku moć u nekim odlukama, ali s druge strane to je najefikasniji način da se stvari završe“.

To je možda istina. Ali njen monarhijski pristup i instinkti centralizacije takođe su uznemirili perje u Briselu — i to ne samo u višegodišnjem ogorčenom Evropskom parlamentu, gde su se poslanici uvek neefikasno agitovali za demokratskiji nadzor.

Nekoliko visokih zvaničnika Komisije izjavilo je za Politico da stil Fon der Lajen i njenog tima izaziva negodovanje na svim nivoima izvršne vlasti EU.

„Sve nas to izluđuje“, rekao je zvaničnik Evropske komisije, koji je, kao i drugi citirani u ovoj priči, zatražio da ostane anoniman.

„Ako ostane još jedan mandat, iz zgrade će biti jasan signal da će stvari morati da se promene“.

Ono što je zabrinjavajuće za Fon der Lajen, jeste što nervoza rasdte i u evropskim prestonicama, čija će joj podrška biti potrebna da obezbedi drugi mandat.

„Ona radi svoje bez formalnih konsultacija sa državama članicama“, rekao je jedan zvaničnik EU. „Bilo je mnogo razumevanja za ovo na početku rata u Ukrajini, ali strpljenja je na kraju“.

Komisija je bila u dugogodišnjem obračunu sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji se nije ustručavao da se izjasni o ovoj kritici.

„Koliko se često javnosti čini da Evropom upravljaju Komisija i njena predsednica“, rekao je nedavno Orban. „Mislimo na nju i čitamo njene reči kao da govori lider Evrope — a ona je u stvari naš zaposlenik, naš plaćeni radnik, čiji je posao da izvršava ono što mi odlučimo“.

Orban, koji sam po sebi ne bi imao moć da blokira njenu nominaciju, možda je jedini lider koji daje takve javne izjave. Ali kao što je to često slučaj u Briselu, nemoguće je znati koliko se drugih krije iza njega.

„Misli da nema šefa“

Prema nekoliko francuskih zvaničnika, francuski predsednik Emanuel Makron je iritiran ponovljenim pokazivanjem nezavisnosti Fon der Lajen. Njene inicijative o ratu između Izraela i Hamasa su u Parizu viđene kao „lični PR poduhvat“ „pre kampanje“, rekao je francuski diplomata.

„Ona misli da nema šefa“, rekao je diplomata. „Ako ne možemo da je kontrolišemo, ona mora biti stavljena pod kontrolu… Poslali smo joj jasnu poruku da ima poverenika, a to su ona koja joj daju mandat. ”

Malo je verovatno da će takvo gunđanje dobiti na snazi sve dok ne postoji drugi kandidat koji bi njeni klevetnici mogli da se okupe.

A da li će se to desiti zavisiće u velikoj meri od izbora za Evropski parlament, čiji se rezultati smatraju glavnim evropskim sentimentom koji pomaže da se odredi ko bi trebalo da dobije najviša mesta u bloku.

Da bi preuzela dužnost, Fon der Lajen treba da nominuju evropski lideri i da je potvrdi Evropski parlament. Godine 2019. postavljena je na funkciju uz podršku samozvanih proevropskih partija EU: konzervativne Evropske narodne partije, socijalista i liberalne grupe Renev.

Sa krajnjom desnicom koja se širi širom Evrope, Fon der Lajen bi mogla da se bori da ponovi tu pobedu. „Moglo bi biti pravo iznenađenje“, rekao je francuski poslanik u Evropskom parlamentu iz jedne od proevropskih partija.

„Ovaj put bi pronalaženje većine moglo biti zaista teško, a većina bi mogla biti zaista mršava, verovatno previše mršava“, rekao je drugi diplomata.

„Kako će to uticati na njen ponovni izbor, nije mi jasno. Ono što je jasno je da je u ovom kontekstu veoma teško dati čvrste garancije.“

Velike vesti u takozvanom Pfizergate skandalu bi imale potencijal da u potpunosti promene diskusiju.

Očekuje se da će sud početkom 2024. doneti odluku o tužbi koju je Njujork tajms pokrenuo protiv Evropske komisije zbog toga što nije omogućila pristup tekstualnim porukama koje su razmenili Fon der Lajen i Albert Burla, izvršni direktor farmaceutskog giganta Pfizer.

Nesporazum datira još od 2021. kada su, prema pisanju Njujork tajmsa, fon der Lajen i Albert Burla lično pregovarali o dogovoru o vakcini, u kojem je Pfizer pristao da obezbedi zemljama EU 900 miliona doza, ili dovoljno da se blok vakciniše tri puta. preko, sa opcijom da ponovo kupi taj iznos.

Komisija je novinarima uskratila zahteve za slobodu informisanja za tekstualne poruke, uz obrazloženje da, ako postoje, ne može ih pronaći.

Razne agencije za nadzor su takođe pokušale da rasvetle to pitanje – bezuspešno. Specijalni skupštinski odbor za istragu pandemije, koji je pokušao da navede predsednicu Komisije da dođe pred veće da odgovori na pitanja, nije razjasnio stvar.

„Govorimo o milijardama profita koji su ovi proizvođači vakcina ostvarili“, rekla je belgijska poslanica u Evropskom parlamentu Ketlin Van Brempt, koja je predsedavala specijalnim komitetom.

Fon der Lajen je odbila da se pozabavi tim pitanjem – čak i kada su kamere bile uperene u njeno lice.

U međuvremenu, tužbi je sve više jer postaje jasno da je EU potrošila milijarde evra u mega-poslu sa Pfizerom. Analiza Politico je pokazala da je najmanje 215 miliona doza vakcina kupljenih na vrhuncu pandemije bačeno po procenjenoj ceni poreskih obveznika od 4 milijarde evra.

U nekim zemljama bes raste. I Poljska i Mađarska su u potpunosti odbile neke isporuke vakcina, rekavši da imaju dovoljno, što je izazvalo pravni spor sa Pfizerom.

U Rumuniji, tužioci istražuju bivšeg premijera Florina Kicua zbog odbačenih vakcina. Oni tvrde da je bivši premijer, zajedno sa ministrima, odgovoran za više od milijardu evra štete zbog neiskorišćenih doza. Pristalice bivšeg šefa vlade kažu da je istraga politički motivisana.

Ako je Fon der Lajen zabrinuta zbog svega ovoga, ne dozvoljava da se to pokaže – niti je verovatno da će, kakve god vesti da se pojave, dozvoliti da se vidi kako se znoji.

Šta god da se desi, kakve god da su presude, kakvi god bili ishodi različitih istraga, najverovatniji scenario ostaje isti: fon der Lajen se hladno smeje na putu do drugog mandata, zaključuje Politico.