Može li nova Bajdenova menadžerka kampanje za izbore 2024. da podstakne uspeh kod Latinoamerikanaca? 1Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

Kampanja za reizbor predsednika SAD Džozefa Bajdena zvanično je u toku, a prvi znaci sugerišu da je spreman da uči iz svojih grešaka 2020. i da se fokusira na latino glasače koje nije pridobio na poslednjim predsedničkim izborima, piše Newsweek.

Bajden je 24. aprila imenovao Džuli Čavez Rodrigez, najviše rangiranu Latinoamerikanku u Beloj kući i dugogodišnju aktivistkinju Demokratske stranke, za menadžerku svoje kampanje za 2024.

Odluka da Rodrigezova vodi Bajdenove napore za reizbor obnovila je nadu među grupama koje imaju za cilj da mobilišu latino birače. U trci 2020, ove grupe su kritikovale Bajdenove napore da dopre do birača kao nedovoljne i prekasne.

Latinoamerikanci su najveća etnička manjinska grupa u zemlji, ali su bili etnička grupa sa najmanjom podrškom u Bajdenovom izboru te godine. Samo 59 odsto Hispano Amerikanaca podržalo ga je u odnosu na Donalda Trampa, pokazuju podaci istraživačkog centra Pew. Ali za Bajdena je glasalo preko 90 odsto crnačkih glasača i 64 odsto azijskih američkih glasača.

Iako je Bajdenov učinak među latino glasačima bio snažan na nacionalnom nivou, u državama sa velikim brojem latinoameričkih područja ova demografija se pomerila sa demokrata na republikance. Bajden je osvojio većinu latinoameričkih glasača na Floridi, ali je njegova podrška bila 10 odsto manja od podrške Hilari Klinton 2016.

„Birači su slali poziv za buđenje“, rekla je za Newsweek Klarisa Martinez, potpredsednica Latino Vote Initiative UnidosUS-a.

Poslednjih godina latino biračko telo postalo je jedna od najvažnijih glasačkih grupa za političare. Ne samo da su glasači Latinoamerikanci najbrže rastuća etnička manjinska grupa u SAD, već se smatraju i promenljivim glasačima.

Među odraslim stanovništvom, Hispanoamerikanci imaju 10 odsto veću verovatnoću da se identifikuju kao nezavisni, pokazuje Galupova anketa iz 2021. Ovo sugeriše da su veze sa određenom strankom posebno slabe.

Neki posmatrači sugerišu da se slaba politička odanost može pripisati činjenici da otprilike jedna trećina Latinoamerikanaca nije rođena u SAD, što čini manje verovatnim da će ovi Amerikanci formirati partijski identitet u mladosti.

Brz rast udela hispano biračkog tela je takođe posebno primetan u sving državama poput Floride, Teksasa, Nevade i Arizone. Ovi birači postaju još kritičniji u državama na bojnom polju koje mogu biti presudne za odlučivanje o izborima.

„Latinosi će napregnuti svoje političke mišiće, a to nije sigurna stvar ni za jednu stranu“, rekla je za Newsweek Lidija Guzman, direktorka za zastupanje i građanski angažman u Chicanos Por La Causa.

Mnogi vide Bajdenovu odluku da imneuje Čaves Rodrigez kao signal da predsednik ozbiljno razmišlja o tome gde mu je nedostajalo glasova 2020.

„Uzbuđeni smo što vidimo kako Džuli vodi predsedničku kampanju“, rekla je Guzman. „Jednostavno rečeno, Džuli je svoj život posvetila rešavanju pitanja koja su važna za našu zajednicu. Imati nekoga ko poznaje našu zajednicu zaista će pojačati učešće te zajednice.“

Met Bareto, koji je radio sa Čaves Rodrigez dok je ona bila zamenik menadžera kampanje u Bajdenovoj kampanji 2020, rekao je za Newsweek da je ona bila „izuzetno važan deo” kampanje i pripisao joj je zasluge za Bajdenovu pobedu u Arizoni i Nevadi.

„Džuli je latino glasanje shvatila veoma ozbiljno“, rekao je Bareto, politički konsultant i predsednik BSP istraživanja. „To nije bila naknadna misao. Bila je na čelu svega što je radila 2020. godine.“

Natali Rajes, predsednica i izvršna direktorka Latino Victory Project, rekla je za Newsweek da će sposobnost Čaves Rodrigez biti prednost Bajdenovoj kampanji. Ona je dodala da će rano angažovanje i rano ulaganje Bajdenovog tima takođe biti od najveće važnosti da se obezbedi pobeda 2024. pošto se pokazalo da je guranje glasačima u „jedanaestom satu“ neuspešno.

Bajdenove greške 2020.

Dok podaci anketa pokazuju da su vrednosti latinoameričkih birača u velikoj meri usklađene sa Demokratskom strankom, demokrate su izgubile tlo među latino glasačima poslednjih godina.

Utvrđeno je da su Hispanoamerikanci politički ubedljiviji, a Bajdenov nastup iz 2020. potkrepljuje argument da njegova kampanja nije imala dovoljno pristupa.

Nekoliko dana pre dana izbora 2020, podaci Nacionalne asocijacije izabranih i imenovanih zvaničnika Latinoamerikanaca (NALEO) pokazali su da je 44 odsto latino glasača reklo da ih nije kontaktirala nijedna politička partija, kampanja ili bilo koja druga organizacija.

Razočarenje među ovim glasačima bilo je teško razbiti. Anketa kompanije Akios/Ipsos sprovedena pre izbora u novembru prošle godine pokazala je da skoro trećina Latinoamerikanaca misli da nijedna strana ne brine o njima, a četvrtina kaže da nijedna stranka ne predstavlja ljude poput njih.

Bajdenovi izazovi 2024.
Iako su zagovornici željni da vide Latinoamerikanku koja vodi predsedničku kampanju, oni prepoznaju da se Bajdenov apel latino glasačima ne završava samo njenim imenovanjem na tu funkciju.

„Uzbuđen sam što vidim kako će Latinoamerikanka napraviti razliku“, smatra Kaliz-Agilar, koji je kodirektorka izgradnje izborne moći u Community Change Action. „Kako oni zapravo rade na terenu koji odgovara različitim izbornim jedinicama na način koji se ne čini veštačkim?“

Za demokrate će biti važno da se angažuju sa Latinoamerikancima po pitanju ekonomije, iako je to pitanje po kojem republikanci imaju tendenciju da bolje rade. Oni su takođe rekli da demokrate moraju da pronađu nove načine da razgovaraju sa latino glasačima o imigraciji, što je često jedino pitanje glasanja na koje se političke stranke fokusiraju kada dopiru do biračkog tela Latinoamerikanaca.

Anketa NBC News/Telemundo sprovedena prošlog oktobra pokazala je da su Latinoamerikanci podeljeni oko toga da li je američko-meksička granica bezbedna, pri čemu 46 odsto kaže da, a 44 odsto ne.

Više od polovine ispitanika je takođe reklo da je bezbednost granica važnija od imigracije, što je trend koji je ponovila i posebna anketa Aksios iz juna, koja je pokazala da je samo jedan od pet Latinoamerikanca imigraciju ocenio kao glavnu brigu.

Bajden se suočio sa žestokim kritikama zbog neviđenog broja migranata koji su prešli južnu granicu otkako je preuzeo dužnost. U središtu tog razmatranja je njegova odluka da poništi Trampovu politiku iz ere pandemije, koja je dozvolila SAD da protera stotine hiljada migranata iz razloga javnog zdravlja.

I demokrate i republikanci izrazili su zabrinutost oko toga da li Bajdenova administracija ima plan da se nosi sa prilivom migranata kojima će biti dozvoljeno da uđu u SAD nakon završetka te politike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari