Može li Rusija još pobediti na Evroviziji

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { } Kremlj se oglasio neupućenim u muziku, ali su zato svi ostali viđeniji Rusi, i naravno Vladimir Žirinovski, odlučni da, povremeno histerično, daju svoj doprinos ovoj najnovijoj prilici.

Opskurni ukrajinski političar Anton Gerašćenko, čiji je opskurni sajt „Mirotvorac“ zbog prokazivanja i zapadnih novinara upravo zatvoren, podsetio je na postojanje crne liste sa imenima 80 ruskih muzičara, kojima je ulazak u Ukrajinu zabranjen, i objavio da će na takmičenju 2017. godine moći da učestvuju samo oni koji „razumeju da je aneksija Krima i okupacija dela Donbasa zločin“. Na to je iz Rusije lansirana ideja da se dogodine u Ukrajinu pošalje pevač Josif Kobzon, po nacionalnosti Ukrajinac, kome je ulazak u Ukrajinu takođe zabranjen. Pa ako se Kobzonu zabrani da peva, da Rusija demonstrativno otkaže učešće u tom takmičenju. Sam Kobzon je, svestan sankcionih ograničenja, izjavio da bi rado pošao u svoju rodnu Ukrajinu i tamo pevao – na ukrajinskom.

E kod pitanja evropskog načelnog zalaganja za negovanje i poštovanje različitosti, čemu je izvorno i Evrovizija trebalo da posluži, Rusi nameravaju naročito da profitiraju. Muzičar Jurij Lozo pozvao je one u Rusiji koji se o tome pitaju da od organizatora Evrovizije zatraže da se to takmičenje vrati principima na kojima je osnovano 1956. godine, naročito kad je jezik u pitanju, ili da Rusija od daljeg učešća odustane. U tim se načelima, kaže Lozo, navodilo da je osnovna ideja da se pokaže raznolikost Evrope, da se da prilika svakoj državi da susede na maternjem jeziku upozna sa svojom pevanjem i da postane malčice bliža i razumljivija ostalim stanovnicima Starog kontinenta. A onda su se, piše Lozo, Šveđani 70-ih obratili organizatorima s molbom da pevaju na engleskom jer njihov jezik malo ko razume sem njih samih, a u subotu u Stokholmu su na engleskom pevali svi uključujući i ruskog predstavnika, sem retkih izuzetaka. Makedonska predstavnica je pevala na makedonskom, italijanska na italijanskom… Pitanje razumevanja se, uz sva čuda moderne tehnike, može lako rešiti kako je rešeno u pozorištu i operi, misli Lozo.

Što se samog ipak političkog sadržaja pobedničke pesme tiče, Rusi su rado prihvatili ciničan poziv nemačkog Abendcajtunga Poljskoj da sledeće godine u Kijev pošalje pesmu „1943“ koja peva o masakru koji je nad Poljacima 1943. godine izvršila Ukrajinska ustanička armija u mestu Volinu. A onda, cinizira list „Engleska može u himnu da pretvori nemačko bombardovanje Koventrija, Nemačka da opeva noćne udare na Drezden, Bošnjaci da napišu tužnu pesmu o masakru u Srebrenici, Srbija da opiše zločin Hrvata za vreme Drugog svetskog rata, a grčki izvođač da odrepuje o istorijskom „ne“ ultimatumu fašističke Italije iz 1940. godine“. U zanosu, ruski političar Aleksej Puškov je ovom spisku dodao još nekoliko svetskih zločinačkih bisera koji bi trebalo da budu opevani kako bi se Evrovizija konačno dovela do političkog apsurda.

Ili bi, pažnja pažnja, postala još jedno od vrlo gledanih poprišta za (novo) čitanje istorije.

Što se samih Rusa tiče, oni su na Evroviziju poslali pevača Sergeja Lazareva, koji se, tvrdi nemački Špigel, javno protivi pripajanju Krima Rusiji, komentatori njihovog državnog TV kanala Rusija1 izrazito su, kako piše ruski Komersant, nastojali da govoreći o ukrajinskoj pesmi ne spomenu proterivanje krimskih Tatara, koje joj je u podtekstu, i najzad, ruski su mediji podsetili da je dosad samo jedna pesma diskvalifikovana sa Evrovizije iz političkih razloga – na takmičenju koje se 2009. godine održavalo u Moskvi, Gruzijci nisu uspeli da poture pesmu „We don't Wanna Put In“ grupe „Stefans&3G“ koja je očito asocirala na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Zapadna Evropa i SAD bi trebalo, mada neće, da analiziraju glasanje gledalaca u državama nastalim od bivše Jugoslavije i bivšeg SSSR-a. Utoliko po Zapad gore, ako je to glasanje bilo motivisano nečim drugim, a ne prosto muzikom.

Nacionalni žiriji 20 od 41 učesnice Evrovizije – među njima Nemačke i Francuske – su se javno politički osramotili potpunim bojkotom ruske pesme, kojoj su dali ocenu nula. Pri čemu su, recimo, nemački gledaoci Sergeju Lazarovu dali maksimalnu ocenu 12. Ali u političkoj igri su do kraja, na isti način i mimo demokratske volje svojih naroda, i ruski i ukrajinski žiri. Zvanično žiriji Moskve i Kijeva uzajamno su se počastili nulama, dok su gledaoci u Ukrajini rekli da je ruska pesma najbolja, a gledaoci u Rusiji da je ukrajinska pesma druga na takmičenju.

„Dogodine u Sevastopolju“

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko požurio je da svet pozove u Kijev, ali odmah su mu odgovorili politički samosvesniji Ukrajinci kao Mustafa Najem, jedan od organizatora Majdana, pozivom da sledeća Evrovizija bude održana „u domovini DŽamile, ukrajinskom Krimu“. A direktor sevastopoljskog Instituta nacionalnog sećanje Vladimir Vjatrovič je pozvao „suorganizatore Evrovizije 2017 – Vojne snage Ukrajine i NATO“ da počnu pripreme za održavanje tog takmičenja u Sevastopolju.