Može li ruska opozicija podstaći promenu režima u Kremlju?

U Berlinu je, podseća Kirilova, krajem aprila sazvana konferencija o ljudskim pravima u ime pokojnog ruskog advokata Jurija Šmita i uključivala je učešće različitih predstavnika ruske političke dijaspore iz raznih zemalja.

Na kraju konferencije potpisana je deklaracija ruskih demokratskih snaga kojom se, između ostalog, proglašava stvaranje slobodne, pravne i federativne Rusije. Učesnici su, takođe, istakli zločinački karakter Putinovog režima i njegovog rata kao i neosporni teritorijalni integritet Ukrajine.

Organizator konferencije bivši politički zatvorenik Mihail Hodorkovski više puta je izneo principe za ujedinjenje opozicije.

Hodorkovski je uveren da bi čak i ako bi neka „revolucionarna partija“ preuzela vlast nakon Putina njeno rukovodstvo bilo autoritarno bez obzira na partijsku ideologiju.

To je, smatra, uslovljeno činjenicom da bi takva partija sama po sebi imala autoritarnu strukturu a u uslovima borbe i političkih turbulencija ne bi se menjala.

Štaviše, da bi održao centralizovanu vlast, svakom ruskom lideru je potreban jasno definisani spoljni neprijatelj.

U vezi sa ovim neizbežnim ishodom Hodorskovski i njegovi saveznici predviđaju transformaciju Rusije u parlamentarnu republiku sa jakom federalizovanom strukturom.

To je vrsta transformacije, kažu oni, koju koalicija demokratskih snaga treba da traži od mogućih Putinovih naslednika; a bez takve transformacije učešće na izborima koje organizuje aktuelni režim Kremlja nema smisla.

Dakle, učesnici Berlinske konferencije primarni zadatak ruske opozicije tokom bilo kog prelaznog perioda vide ne kao borbu za vlast već kao iskorišćavanje podela u ruskim elitama i spremnost da se pregovara čak i sa ljudima „na drugoj strani“ barikada.

Hodorkovski veruje da ruski regioni moraju postati osnova za bolje federalizovanu vladu.

Priznao je da će 15, 20 ili čak 25 ujedinjenih regiona učestvovati u „ponovnom uspostavljanju“ Rusije.

Ovaj plan je možda najrealniji od svih ranije predloženih planova opozicije iako njegovi autori naglašavaju da će „prozor mogućnosti“ nakon Putinovog odlaska biti mali i da će ujedinjena opozicija morati da se suprostavi radikalnim patriotskim grupama koje se takođe oslanjaju na silu.

Drugi problem je svrsishodna poltika Kremlja da uništi nacionalne i regionalne elite.

Na primer, bivši guverner Sverdlovske oblasti Eduard Rosel, koji je bio na funkciji od ranih 1990.tih do 2009. zalagao se za stvaranje Uralske republike.

Republika nije priznata a njeni zagovornici su optuženi da „rade za CIA“ i da priželjkuju raspad Rusije.

Od 2009. guvereneri oblasti nisu predstavnici lokalne elite već vlasti iz drugih regiona.

Praksa je pokazala da čak i vlasti poslate iz drugih regiona vremenom počnu da se zalažu za lokalne interese.

Na primer, prošle godine se aktuelni guverner Sverdlovske oblasti Jevgenij Kujvašev otvoreno sukobio sa ozloglašenim ruskim propagandistom Vladimirom Solovjovom.

Dakle, jasno je da formiranje regionalnih elita moguće čak i pod „Putinovom vertikalom“.

Drugi problem može biti nemogućnost definisanja pravih motiva današnjih ruskih elita (federalnih ili regionalnih) koje bi mogle izraziti želju da se dogovore sa opozicijom.

Obaveštajne službe raznih zemalja redovno izveštavaju o pokušajima Kremlja da prodre u opozicione pokrete.

Uz to, ruska obaveštajna služba ponekad radi pod lažnom zastavom „sistemskih liberala“.

Logično, kada se neke unutar elitne grupe nađu u teškoj situaciji moraće da pregovaraju umesto da pribegavaju „špijunskim igrama“.

Treći prtoblem je činjenica da nekoliko opozicionih grupa ne želi takvu koaliciju, radije da deluju kao „revolucionarna partija“.

Konkretno opozicionar Ilja Krasilščik, u članku pod naslovom „Zašto sam pristalica Navaljnog“ napisao je da je Fondacija za borbu protiv korupcije jedina „opoziciona snaga sa stvarnom podrškom“ i kao takva svi treba da se okupe oko nje.

Što pre antiratne snage nađu kompromis u pogledu željenog imidža za buduću Rusiju veće su šanse da će moći efikasno da utiču na stiaciju u postputinovoj Rusiji.