Može li se Hamas zaista eliminisati?

Do sada je u Gazi ubijeno više od 18.000 Palestinaca, kažu tamošnje zdravstvene vlasti. Bolnice su prestale da funkcionišu, čitave porodice su izbrisane iz registra, a među ubijenima je i veliki broj humanitarnih radnika i novinara.

Izraelska vlada kaže da je cilj da se u potpunosti eliminiše Hamas, poriču da ciljaju civile, iako čak i njegov najpouzdaniji saveznik, Sjedinjene Države, sada kaže da mora učiniti više da zaštiti život civila.

Hamas, islamistička militantna i politička organizacija koju su SAD i Evropska unija označile kao terorističku grupu, upravlja Pojasom Gaze od 2007. U godinama otkako je Hamas preuzeo vlast u maloj enklavi, njegove sposobnosti, finansije i zalihe oružja značajno su porasli, zahvaljujući finansijskoj podršci poput Irana i Katara.

CNBC je razgovarao sa nekoliko stručnjaka za borbu protiv terorizma, bliskoistočnu istoriju i bezbednost i vojne operacije kako bi dobio odgovor na pitanje: Može li Hamas, zapravo, biti eliminisan?

Husein Ibiš, viši stalni naučnik na Institutu arapskih zalivskih država u Vašingtonu, odgovara odrečno. „Hamas nije gomila pojedinaca, niti skup opreme i infrastrukture. To je brend, i sve dok postoji grupa živih Palestinaca koji žele sebe da zovu Hamas, Hamas i dalje postoji. Izuzetno je glupo objaviti rat sa ciljem koji se ne može ostvariti“, navodi sdodajući da je to ono što je Izrael učinio.

„Ukoliko izraelsko rukovodstvo ne počne da smanjuje svoju retoriku o ratnim ciljevima, izraelska snaga će propasti jer je sebi postavila nedostižne ciljeve i oni pišu Hamasov pobednički govor sa svojim sopstvenim proklamacijama“, kaže Ibiš.

Penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, pojašnja da će Izrael, da bi „uništio i eliminisao“  Hamas morati da uništi osnovni uzrok Hamasa, razlog njegovog postojanja. To znači da će Izrael morati da prihvati napredak ka rešenju o postojanju dve države i palestinskoj državnosti za Gazu i Zapadnu obalu“.

Hamas ne može imati vodeću ulogu u upravljanju Gazom, ali odbijanje Izraela da prihvati rešenje o postojanju dve države samo garantuje nastavak napora Hamasa da uništi Izrael.

Ako Izrael promeni stav i pristane na rešavanje rešavanje problema ilegalnih naselja to će znatno olakšati arapskim nacijama da podrže Izrael. Takođe će zahtevati da SAD izvrše veći pritisak na Iran da prestane da podržava Hamas.

Na kraju dana, IDF će ubiti mnogo Hamasa i uništiti veći deo njihove trenutne mreže i infrastrukture. Ali korišćenje samo smrtonosne kinetičke sile, bez političke nekinetičke komponente strategije, malo je verovatno da će dovesti do „eliminacije“ Hamasa, zaključuje Hodžis.

Penzionisana pukovnica IDF-a Miri Eisin, i generalna direktorka Međunarodnog instituta za borbu protiv terorizma, smatra da se vojni deo Hamasa  može eliminisati u smislu da možete sistematski uništavati oružje, naoružanje, proizvodne lokacije, položaje i iznad i ispod zemlje. To je sistematično, sporo je, ali to se može eliminisati.

„Hamasova ideologija je deo problema. To je takođe društveni pokret i vladavina. Kako osigurati da se ljudi ne pridruže Hamasu je prvo i najvažnije, morate pokazati da taj način ne donosi bolju budućnost. To znači da, ruku pod ruku sa porazom Hamasa, morate pustiti ljude u Gazi da pokušaju da definišu budućnost koju žele.

Ako je budućnost koju oni žele Hamasova genocidna verzija uništenja Izraela, onda ćemo ih izolovati, ostaviti po strani i pobrinuti se da ne mogu doći do nas“.

Rajan Bol, viši analitičar za Bliski istok i severnu Afriku, pojašnjava da potpuno iskorenjivanje Hamasa zahteva da Izrael ne samo da izvede vojnu kampanju u Pojasu Gaze, već sada i Libanu, Siriji, Iranu, pa čak i potencijalno Kataru gde je Hamas prisutan.

„Ali čak je i to prilično nategnuto s obzirom na to da IDF nije čak ni uspešno iskorenio Hamas sa Zapadne obale, koju Izrael temeljnije kontroliše“.

Hamas, kao i sve militantne organizacije, ima kapacitet da reorganizuje i zameni izgubljene borce i vođstvo sve dok su prisutni dublji društveni i politički pokretači njegove ideologije.

Jedini održiv način da Hamas prestane da postoji jeste ako ti ideološki pokretači nestanu ili organizaciju zameni rivalska militantna grupa“.

Daniel Biman, direktor Programa bezbednosnih studija Univerziteta Džordžtaun, smatra da je Hamas  veoma teško eliminisati.

„Ima značajnu podršku u Gazi, barem u poređenju sa svojim rivalima. Pored toga, ima duboke obrazovne, socijalne i verske veze, kao i de fakto vlada Gaze. Sve to znači da bi Izrael mogao da ubije mnoge lidere Hamasa, a da ipak ne eliminiše tu organizaciju. Najbolja nada bila bi pokušaj da se Hamas održi slabim i van ravnoteže dok se stvaraju rivali, kao što su Palestinske vlasti – ali to je dugoročno rešenje i veoma teško“.

Majkl Knajts, viši saradnik na Vašington Institutu i  suosnivač platforme Militia Spotlight kaže da „vojne kampanje poput Drugog svetskog rata protiv nacizma ili rata protiv ISIS-a ne eliminišu ideologiju ili čak sve ostatke terorističkog režima, ali to nije poenta“.

Poenta je, kaže, da se režim kao što je Hamas približi što je moguće bliže eliminaciji vojnim sredstvima, a zatim da se zadatak koji se može lakše rukovati preda policijskim i antiterorističkim snagama, pravosuđu i političkim i ekonomskim procesima.

Džek Vatling, viši naučni saradnik za kopneno ratovanje na Royal United Services Institute, smatra da IDF degradira Hamasove vojne sposobnosti kroz svoje kopnene operacije ubijajući njihove borce i uništavajući njihove zalihe opreme.

„Štaviše, uklanjanje Hamasa iz kontrole nad Gazom može im uskratiti infrastrukturu koju su koristili da predstavljaju ozbiljnu i trajnu pretnju Izraelu. Ideologija neće biti uništena, kao ni Hamas kao organizacija. Ipak, Izrael verovatno oseća da može bolje da upravlja terorističkom grupom nego neprijateljskom proto-državom“.

Natan Zaks, direktor Centra za bliskoistočnu politiku Brookings Institution, navodi da „Hamas ne može biti potpuno eliminisan kao organizacija ili ideologija, ali to baš i nije cilj Izraela. Njegova ideologija je dobro ukorenjena u palestinskom društvu i potiče iz šire porodice organizacija Muslimanskog bratstva.

Cilj Izraela je zapravo ograničeniji, on ima za cilj da uništi sposobnost Hamasa da upravlja Pojasom Gaze ili da predstavlja vojnu pretnju iz Pojasa Gaze za izraelske civile kao u masakr 7. oktobra. Ovo je veoma težak zadatak, ali se može postići uz veliku cenu po civilno stanovništvo u Gazi i za Izrael. Nerešeno pitanje je šta ili ko će upravljati Pojasom Gaze ako i kada Hamas tamo bude potpuno svrgnut sa vlasti“, zaključuje.

Dejvid Des Roše, vanredni profesor u Centru za strateške studije Bliskog istoka i južne Azije, Univerzitet nacionalne odbrane, smatra da je moguće uništiti svaku vojnu organizaciju, čak i onu koja ima versko opravdanje.

„Poraz bi zahtevao potpuno uništenje njene komandne mreže i većine njenih objekata za oružje. Ovo nije lak zadatak i verovatno neće biti moguć bez zauzimanja najvećeg dela Gaze bar neko vreme.

Dakle, da bi se zaista pobedio Hamas, kritičan aspekt je da se osigura da Palestinci budu slobodni da odbace Hamas, ako tako žele. To znači da pristalice Hamasa moraju izgubiti sposobnost da nametnu svoju volju Palestincima koji su odlučili da ih ne slede – Hamas će morati izgubiti svoje oružje i svaku sposobnost da tajno djeluje u Gazi. To znači da će morati da postoji politički subjekt koji je sposoban da kontroliše Gazu, a to nije Hamas. To je malo verovatno.”