Može li se ubrzati evropski put zemalja Zapadnog Balkana?

Tonino Picula, zastupnik u Evropskom parlamentu (SDP), gostovao je u središnjem dnevniku HTV-a.

– Otkako je Hrvatska postala članica EU 1. jula 2013. godine, proces proširenja je zastao zbog nedostatka napretka u reformama u zemljama kandidatima i nedostatka političke volje kod sadašnjih članica zaokupljenih višestrukim krizama, rekao je on.

– Teško je predvideti rezultat ovog procesa i tempo, ali ako nekome treba dati prednost na Zapadnom Balkanu, to su Severna Makedonija i Albanija, istakao je Picula.

Tomislav Sokol, poslanik u Evropskom parlamentu (HDZ), komentarisao je bh.

– Hrvatska podržava proširenje EU posebno u BiH jer je to naš strateški interes, a hrvatske političke elite u BiH su jedine koje žele evropski put BiH bez fige u džepu, dok bošnjačka politička elita gleda u turski i islamski svet , a srpska prema Srbiji i Rusiji, rekao je on.

– Koliko je to realno, druga je stvar. BiH je i dalje protektorat. Visoki predstavnik je iskoristio svoja ovlašćenja da nametne izborno finansiranje i to ne šalje dobru poruku. Ako visoki predstavnik mora ovako da postupa i arbitrira u političkim sukobima unutar BiH, onda se šalje poruka da BiH nije funkcionalna i da je razgovor o evropskom putu još daleko, rekao je Sokol.

Upitan šta Ukrajini donosi status kandidata, Picula je rekao da je ruska invazija na Ukrajinu konačno pretvorila proširenje EU u geopolitički proces.

Sokol je dodao da se time šalje politička poruka da EU podržava Ukrajinu, da želi da je poveže sa Zapadom i uključi u zapadnu sferu, ali je istakao da je to još daleko od punopravnog članstva.

Intenzivniji razgovori o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Zaista, to je bio istorijski dan, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu, koja nikada nije donela tako brzu odluku od takvog značaja. Brisel je Ukrajini dao status zemlje kandidata, što je izazvalo reakcije mnogih drugih zemalja koje su godinama čekale u evropskoj čekaonici.

– Podrška javnosti, posle 18 godina čekanja u evropskoj čekaonici, pala je za 20 odsto. A najnovija blokada Bugarske nimalo ne pomaže. Posle toliko godina od Evrope očekujem konkretne odgovore, a ne obećanja, jer su ljudi sve skeptičniji prema evropskoj budućnosti naše zemlje, rekao je Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije.

Zapadni Balkan je region kome je potrebna Evropska unija, kao što je istoj toj Uniji potreban Zapadni Balkan. To je nedavno ponovio i predsednik Komisije, pa se postavlja pitanje – koji su sledeći konkretni koraci?

– U redu, Ukrajina je dobila status kandidata, to je dobro, ali ne smemo zaboraviti ni druge zemlje, koje su čekale skoro 20 godina. Severna Makedonija, na primer, o Bosni i Hercegovini da i ne govorimo! Šta je sa tim, koja je najopasnija zemlja, puna oružja i možda novog ratnog žarišta? Naravno, odgovor je ne – pa me zanima šta čekaju, kaže Zoran Milanović, predsednik RH.

Slovenački predsednik deli slične stavove o statusu BiH. On tvrdi da i na tu zemlju treba primeniti posebne kriterijume, jer stabilnost te zemlje garantuje stabilnost ovog dela Evrope.

– Mislim da Komisija treba da razmišlja van postojećih okvira i zato ćemo na narednom sastanku Savjeta predložiti da Bosna i Hercegovina bez odlaganja dobije status kandidata, rekao je Borut Pahor, predsjednik Slovenije.

Evropa ostaje podeljena oko proširenja. Najavljeni sastanak u Parizu krajem juna trebalo bi da da konkretne odgovore zemljama koje imaju sve nade da se pridruže evropskoj porodici.

– I imamo spreman plan, koji ćemo predstaviti. Tačno je da je Ukrajina u posebnoj situaciji, zemlja je u ratu, odnosno zemlja je žrtva ruske agresije. Ali moramo poslati jasnu poruku ostalim državama u čekaonici, sada kada su Moldavija i Ukrajina stekle status kandidata – nismo vas sve zaboravili, ALEKSANDRE ŠALENBERG / ministar inostranih poslova Austrije.

Predsednik Evropskog saveta obilazi region. On je svestan da je u nekim zemljama ovo iznenadno sticanje statusa kandidata Ukrajine izazvalo nezadovoljstvo.

– Poručujem i Severnoj Makedoniji i Albaniji da je Unija čvrsto rešena da podrži vaš evropski put i da ćemo uskoro krenuti u konkretne pregovore. Ovo je naš prioritet i na tome vredno radimo, rekao je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

Ukrajinski državni vrh, naravno, podiže odluku o statusu kandidata na neverovatne visine. Predsednik Zelenski uverava narod da je na korak od članstva, kao dokaz vođenja prave politike.

– Ukrajina je vrlo brzo stekla status kandidata, ali što je još važnije, proces pregovora, odnosno pristupanja Uniji, je proces koji traje godinama. To se ne sme zaboraviti, kaže Fabijan Zulig, izvršni direktor Evropskog političkog centra.

U svakom slučaju, Evropska unija je želela da podrži Ukrajinu i to je učinila ovom odlukom. Ali na putu ka članstvu – sve zavisi od Ukrajine.