Može li SPD da izvede Nemačku iz krize?

Zašto je ovaj kongres tako važan za SPD?

Socijaldemokratska partija je u dubokoj krizi. Nemci masovno okreću leđa kancelarovoj stranci, čak i tradicionalni birači SPD-a nisu uvereni da ona ima rešenja za aktuelne probleme u zemlji.

Stranački kongres koji se održava tačno dve godine nakon formiranja tzv. „semafor-koalicije“ sa Zelenima i liberalima (FDP), kako se nadaju SPD-ovci, trebalo bi da preokrene negativan trend. „Iz defanzive u ofanzivu“, to je moto centrale SPD-a za iduće dve godine, uoči novih izbora.

Kako SPD želi da se izvuče iz krize?

Jačanjem socijalnog profila. Na stranačkom kongresu će se diskutovati o nekim idejama rukovodstva SPD-a koje bi mogle da izazovu i nove svađe u redovima savezne nemačke vlade, pogotovo u odnosima sa koalicionim partnerom FDP-om.

Radi se o ideji uvođenja takozvanog „poreza za bogataše“. SPD-ovci naime žele poresku reformu koja bi, kako tvrde, trebalo da rastereti 95 odsto nemačkih poreskih obveznika. S druge strane, reforma predviđa veće poresko opterećenje osoba s najvišim primanjima.

Kakav je trenutno rejting SPD-a?

U istraživanjima javnog mnjenja SPD trenutno uživa poverenje samo 14 do 17 odsto birača. To znači da je stranka od poslednjih saveznih parlamentarnih izbora izgubila podršku oko 40 odsto svojih tadašnjih birača. Nikada u istoriji SR Nemačke stranka koja imenuje kancelara (ili kancelarku) nije tako loše stajala u anketama. Samo 17 odsto ispitanika u Nemačkoj je u ovom trenutku zadovoljno radom vlade (82 odsto nezadovoljno) na čijem je čelu SPD.

Katastrofalno loš je i rejting samog kancelara. Razlog: svađe s koalicionim partnerima, loša politika i isto takva komunikacija. Na izborima održanima u septembru 2021. SPD je sa osvojenih 25,7 odsto glasova postao najjača stranka u Bundestagu. U međuvremenu je kancelarov SPD na trećem mestu, pretekla ga je i Alternativa za Nemačku (AfD). Trenutno najbolji rejting imaju demohrišćani (CDU/CSU).

Žestoke kritike na račun Olafa Šolca

Savezni kancelar Olaf Šolc ove subote 9. decembra održaće veliki govor na stranačkom kongresu. Stranačka baza od njega očekuje jasno programsko pozicioniranje, kako bi se SPD u „drugom poluvremenu“ vladinog mandata fokusirao na tipične socijaldemokratske projekte, poput borbe protiv siromaštva, zaštite radnih mesta ili jačanje sistema obrazovanja.

Vodeći SPD-ovci, poput novog šefa Jusosa (omladina SPD-a) Filipa Tirmera, kritikuju Šolca da se previše koncentriše na „moderiranje“ između zavađenih Zelenih i liberala, a suviše malo na realizaciju socijaldemokratskih projekata. U kojoj meri SPD uopšte stoji iza svog kancelara? Kongres bi mogao da pruži odgovor i na to pitanje.

Šta SPD-ovci očekuju od Šolca?

Stranka od svog kancelara očekuje da na kongresu demonstrira liderstvo, da ponudi orijentaciju i definiše smer delovanja u iduće dve godine. Od njega se očekuju rešenja. Šolc mora pre svega da kaže kako, nakon nedavne odluke Ustavnog suda, planira da reši finansijske i budžetske probleme, da pokaže kako će da izvede i stranku i zemlju iz krize.

Za početak će morati da objasni zašto Nemačka u 2024. godinu ulazi bez usvojenog budžeta. Raspoloženje dodatno kvari visoka stopa inflacije, recesija, brojne geopolitičke krize.

„Zajedno za jaku Nemačku“

Ključni deo diskusije o budućoj politici SPD-a će se, kako se očekuje, voditi oko inicijative „Zajedno za jaku Nemačku“. Radi se o nacrtu „plana za modernizaciju Nemačke“.

Centralnu ulogu u toj „modernoj Nemačkoj“ igra zaštita klime. SPD u „zelenoj tranziciji“ vidi šansu za osiguravanjem blagostanja zemlje i u budućnosti. „Do 2030. bi tako trebalo da nastane najmanje milion novih, dobro plaćenih radnih mesta“, navodi se u dokumentu kojim se predstavlja ta inicijativa. Planom se predviđa intenzivna saradnja države i privatne ekonomije – država bi trebalo da definiše pravila igre, a privatni investitori da obezbede kapital.

Jačanje profila „borbenih“ socijaldemokrata

Brojne inicijative o kojima će se ovog vikenda raspravljati na kongresu SPD-a, biće, kako se očekuje, temelj predizbornog programa za izbore 2025. Fokus je na klasičnim socijaldemokratskim temama: od redefinisanja industrijske politike, modernizacije, obrazovanja, preko unutrašnje politike, pa do finansija ili migrantske politike.

„U SPD-u postoji velika potreba za akcijom, a ne samo za reakcijom“, rekao je genralni sekretar stranke Kevin Kinert i dodao da je u protekle dve godine vlada morala pre svega da reaguje na krize poput energetske, koja je, kakao je naglasio, bila posledica ruskog napada na Ukrajinu. Sada je došlo vreme za „aktivnu državu“ i „jačanje Nemačke kao industrijske zemlje“, dodao je generalni sekretar SPD-a.

Ko učestvuje na kongresu SPD-a?

Oko 600 delegatkinja i delegata će od petka do nedelje učestvovati u radu kongresa. Osim izbora novog rukovodstva, oni će raspravljati i o brojnim programskim inicijativama (pobrojanih na ukupno 850 stranica), na primer o novim smernicama spoljne politike. Očekuje se reizbor „dueta“ na čelu SPD-a – stranku, naime, već nekoliko godina zajednički vode Saskija Esken i Lars Klingbajl.

Na kongres su pozvani i brojni počasni gosti iz zemlje i inostranstva, a očekuje se i dolazak nekoliko bivših predsednika stranke. Među njima ipak neće biti bivši SPD-ov kancelar Gerhard Šreder. On nije ni dobio pozivnicu, potvrdili su u partiji. Razlog je njegov blizak odnos s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zbog čega su neki ogranci SPD-a pokrenuli postupak za izbacivanjem Šredera iz stranke. Ali, u tome nisu uspeli.