Može li Ursula fon der Lajen spasiti Evropu? 1Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Ursula fon der Lajen, 65-godišnja bivša nemačka ministarka odbrane, nagrađena je za vođenje EU kroz buran period pandemije i rata u Ukrajini još jednim petogodišnjim mandatom na čelu izvršne ruke bloka, Evropske komisije.

Tokom svog predavanja još pet godina, pokušala je da se poigrava svojim porodičnim statusom (majka sedmoro dece), otelotvorujući tradicionalne konzervativne vrednosti desnog centra koje generalno definišu briselsku ortodoksiju, piše Politico.

Ali sa populističkim i nacionalističkim snagama koje se sada suprotstavljaju evropskom političkom mejnstrimu koji dobija zamah širom kontinenta – i preko Atlantika – ne bi trebalo da računa na medeni mesec.

Do kraja njenog drugog mandata 2029. moglo bi doći i otići još jedno predsedništvo Donalda Trampa, liderka krajnje desnice Marin Le Pen mogla bi da upravlja Francuskom, a bilo koji broj drugih populista mogao bi da sedi za stolom samita EU pored mađarskog Viktora Orban.

„Biće to izuzetno teških pet godina za nju“, rekao je visoki zvaničnik EU.

Kao prvo, svi u evropskoj politici već poznaju Fon der Lajen. I nisu svi navijali za nju.

Moraće da se suoči sa kritičarima koji ukazuju na njen kontrolisan, tajnovit i distanciran stil rukovođenja.

Ona se generalno konsultuje sa samo nekoliko savetnika od poverenja — koji su obično Nemci — i čak spava u svojoj kancelariji, na 13. spratu sedišta Komisije u Briselu.

Kada je pritisak najveći, ona ima tendenciju da preuzme najozbiljnije stvari u svoje ruke, instinkt koji joj može izazvati nevolje.

Na vrhuncu pandemije, na primer, fon der Lajen je nagovestila da je lično pregovarala o ogromnom ugovoru o vakcini sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer Albertom Burlom putem tekstualne poruke na svom mobilnom telefonu, što je dovelo do presude Evropskog suda u kojoj se navodi da je prekršila pravila o transparentnosti EU.

Nedavno, nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra prošle godine, ona je pogrešno procenila političko raspoloženje u zemljama EU tako što se sastala sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.

To je izazvalo veliku političku krizu, preteći da poništi njen kredibilitet baš kada se spremala da pokrene svoju kampanju za reizbor.

Na desnom krilu evropske politike, ona se suočava sa kritičarima koji kritikuju njeno prihvatanje „progresivnih“ politika kao što je akcija za borbu protiv klimatskih promena.

Biće teže ignorisati svu tu buku sada kada desnica ima više moći.

Tramp protiv kraljice Ursule

Von der Lajenino često hrapavo držanje donelo joj je nadimak „Kraljica Ursula“ u Briselu.

Evropski lideri i poslanici dali su joj drugi mandat delom zato što nisu imali drugu opciju.

Alternativa bi bila nezamislivo haotična borba, u kritičnom trenutku za 450 miliona građana EU.

Ali kako će Fon der Lajen, siguran par ruku u Evropi, proći u godinama koje dolaze?

Budući da Trampov povratak u Belu kuću u novembru izgleda verovatniji nego ikad, ona će biti pod teškim pritiskom da održava transatlantske odnose na ravnoj kobilici.

U protekle četiri godine bilo je ono što se široko opisuje kao „zlatno doba“ za EU-SAD odnos pod Džo Bajdenom.

Njen pomoćnik Bjorn Zajbert blisko je sarađivao sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom na koordinaciji politike u svemu, od finansijske i vojne podrške Ukrajini do politike Kine.

Tramp je, međutim, slavno uživao u sukobima sa liderima EU.

Sada, sa izolacionističkim senatorom iz Ohaja Džej Di Vensom kao njegovim potpredsednikom, Tramp bi mogao da ode dalje delujući u skladu sa svojim pretnjama da će umanjiti američku investiciju u NATO – zastrašujuću perspektivu za mnoge evropske vlade koje nemaju sopstvenu robusnu odbranu.

Dok su se lideri EU tešili činjenicom da Tramp zapravo nije na bilo koji značajniji način potkopao NATO alijansu kao predsednik, ovog puta su spremni da Tramp i Vens ispune svoje pretnje tako što će prekinuti 80.-godišnji transatlantsku obveznicu.

Vensovo imenovanje je posebno zabrinjavajuće za Evropu i za Fon der Lajen.

Zaista, tvrdnja 39-godišnjeg senatora da ga „nije briga šta se dešava u Ukrajini“ preti da ostavi nju i ostale evropske proukrajinske lidere na miru da se suoče sa ruskom agresijom.

Osim što je potencijalno ugrozio transatlantski bezbednosni poredak, Tramp je postavio teren za zastrašujući ekonomski sukob sa EU najavljujući nameru da uvede carinu od 10 odsto na svu uvezenu robu.

Von der Lajen će „biti suočena sa više ekonomskog nacionalizma, trgovinskog rata i protekcionizma Trampove administracije“, rekla je Majda Ruge, ekspertkinja za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.

„Tamo gde bi ona mogla da uspostavi pozitivan odnos je Kina, igrajući veliku ulogu u promovisanju ekonomske bezbednosti i kontrole izvoza“.

Na staloženom nemačkom konzervativcu biće da se odbrani od sveopšteg trgovinskog rata između EU i SAD.

S obzirom na to da se SAD i Evropa potencijalno razilaze oko politike prema Rusiji, ako Tramp pobedi u novembru, Fon der Lajen bi bilo dobro da izdubi jednu oblast u kojoj bi Brisel i republikanska Bela kuća mogli da se sagledaju oči u oči –  Kina, smatra Ruge.

„Doći do Amerikanaca i ubediti ih da ona nije rival Kini i da udaranje carinama u Evropu nije u njihovom interesu, to je jedna stvar u kojoj ona može imati uticaj i vođstvo“, rekla je Ruge.

Nevolja blizu kuće

Posao Fon der Lajen neće biti lakši na domaćem planu, gde mora da se nosi sa odmetnutim mađarskim premijerom Orbanom.

Dok je Fon der Lajen dobila ključnu bitku za centrističke snage, čvrsti saveznici kao što su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, obično dvostruki motori koji pokreću EU, politički su oslabljeni nakon loših izbornih rezultata u svojim zemljama.

Makronova Francuska je posebno grozničava nakon njegove odluke da raspiše vanredne izbore poslednjih nedelja nakon raspuštanja parlamenta njegove zemlje.

„Imamo veoma oslabljenog Makrona. Imamo barem još godinu dana prilično slabog nemačkog kancelara… Dakle, pitanje je: Koliko Fon der Lajen može da popuni u ovom trenutku?, ukazuje Nicolai von Ondarza, politikolog sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Nedostatak podrške koju joj daju njeni tradicionalni saveznici u EU dodatno pojačava otvoreno neprijateljstvo unutar bloka preko desničarskih populista kao što su Gert Vilders u Holandiji i Le Pen u Francuskoj.

Orban se predstavlja kao vođa fon der Lajenove opozicije.

Lideri tvrde desnice obećavaju da će se odupreti dok se Fon der Lajen uhvati u koštac sa izazovom broj jedan svog drugog mandata: stavljajući na raspolaganje ogromne količine novca EU za reindustrijalizaciju i ponovno naoružavanje EU.

Pomoćnici Fon der Lajen insistiraju da ona ima dobro iskustvo da se nosi sa onim što dolazi.

Ali, u gradu poznatom po birokratskom govoru, drugi zvaničnici EU su iznenađujuće otvoreni prema njenim izazovima

„Sve što košta bilo šta – na primer, odbrana Ukrajine“, pokazaće se problematičnim tokom drugog mandata Fon der Lajen, rekao je jedan visoki diplomata EU, koji je dobio anonimnost da slobodno govori.

Njeno iskustvo navigacije politikom stiglo je tek kasnije u životu.

Pre nego što je u tridesetim godinama prvi put ušla u nemačku politiku, Fon der Lajen je boravila u Kaliforniji, jer se fokusirala na sticanje doktorata medicine i podizanje sedmoro dece sa svojim mužem Hajko fon der Lajen.

Prevazilazeći prvobitni skepticizam i kod kuće i u Briselu, tokom svog prvog mandata etablirala se kao bezobzirna liderka, čvrsto vodeći instituciju sa oko 32.000 zaposlenih.

Međutim, njeno oslanjanje na mali broj pomoćnika naljutilo je mnoge lidere EU koji su smatrali da ih je trebalo više konsultovati.

Narednih pet godina obećava testiranje ovog pristupa.

Da li će ona morati da gradi više saveza sa drugim liderima EU ako želi da se odupre silama populizma i da blok zadrži ujedinjenim pred izazovima koji su pred nama?

Da li je ona uopšte sposobna da pruži ruku da uvede više ljudi u šator na taj način?

Fon der Lajen će takođe biti testirana u oblastima u kojima je verovatno najslabija: njena sposobnost da viče glasno kao Tramp i Orban i da se bavi liderima koji žele da potkopaju njen plan.

Ipak, nikada nije postojala prava alternativa Fon der Lajen kao predsednici Komisije.

Posle napetih pregovora sa političkim frakcijama u Evropskom parlamentu, koje je, kao i obično, vodila sama, u pratnji Zajberta, stigla je do veće većine nego 2019.

Nakon što je pobedila na glasanju za potvrdu svog drugog mandata, Fon der Lajen je održala konferenciju za novinare u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Bio je to intenzivan dan nakon duge kampanje, nakon petogodišnjeg perioda u kojem je nekoliko zapadnih lidera preživelo sa netaknutim kredibilitetom.

Možda nije bilo iznenađujuće što je posrnula dok je davala odgovor na novinarsko pitanje o budućnosti motora sa unutrašnjim sagorevanjem. „Izvini“, rekla je. „Umoran sam.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari