Foto: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY U Mađarskoj je na još na snazi vanredno stanje nametnuto u periodu pandemije i traje do 1. juna 2022. Ali, premijer ove zemlje Viktor Orban našao je novi “izgovor” da vanredno stanje u zemlji održi. Juče je vlada ove zemlje donela odluku da zbog rata u Ukrajini uvede novo vanredno stanje.
U tamošnjoj javnosti se zato opravdano pitaju: da li je nacionalno vanredno stanje postalo nova normala u Mađarskoj?
Orbanovo „vanredno stanje zbog rata u Ukrajini“ naširoko je ocenjeno kao još jedan diktatorski grabež vlasti. Kako se navodi, ako se pogleda mali deo granice koju deli Mađarska sa Ukrajinom sve je jeasno.
Dok svet nastavlja da traži produktivne načine za pružanje pomoći ugroženim građanima Ukrajine, mađarska vlada sada koristi humanitarnu krizu da unapredi sopstvene autoritarne ambicije, ocenjuju za EUObserver Sanjai Seti, advokat za ljudska prava i ko-izvršni direktor “Artistic Freedom Initiative” i Emese Pastor, advokatica specijalizovana za strateške parnice u odbrani političkih prava.
Pastor je i rukovodilac je Projekta političkih sloboda u Mađarskoj uniji za građanske slobode i predavač na katedri za ustavno pravo Univerziteta ELTE u Budimpešti.
Ministar pravde Mađarske je, podsećaju, 3. maja 2022. podneo parlamentu 10. amandman na Ustav Mađarske (poznat i kao Osnovni zakon) sa jednom ključnom promenom: novim “posebnim pravnim poretkom“ koji ovlašćuje vladu da proglasi vanredno stanje u slučaju oružanog sukoba, rata ili humanitarne katastrofe u susednoj zemlji”.
Sa aktivnim ratom u državi sa kojom Mađarska deli granicu, amandman bi pretpostavljeno ovlastio vladu da zameni parlament i donosi zakone dekretima koji ograničavaju građanska i politička prava.
Zato, međunarodni akteri, ukazuju Pastor i Seti, uključujući Evropsku uniju, trebalo bi da gledaju na proširenje ovlašćenja premijera Viktora Orbana sa strepnjom s obzirom na otvoreno antidemokratske ciljeve vladajuće mađarske desničarske partije Fides.
Pod vođstvom Viktora Orbana, stranka je krenula u decenijski napor da se suprotstavi demokratskim normama, kao što su nezavisnost pravosuđa, prava manjina i sloboda izražavanja i udruživanja.
U poslednje dve godine vlada je više puta proglašavala “stanje opasnosti“ zbog pandemije kovid-19 i iskoristila svoja proširena ovlašćenja za izdavanje oštrih ograničenja koja su jasno usmerena na suzbijanje političkih neslaganja.
One su uključivale kriminalizaciju slobode izražavanja, jer bi neko mogao biti novčano ili zatvorski kažnjen za loše definisan čin širenja lažnih informacija “koji mogu da opstruišu efikasnost napora zaštite“, i nametanje novih prepreka slobodi medija, kako je vlada ograničila mogućnost nezavisne štampe da izveštava o pandemiji iz bolnica.
Dok su mnoge zemlje razumno ograničile pravo okupljanja kako bi ograničile širenje pandemije, Mađarska je iskoristila svoja vanredna ovlašćenja da ograniči okupljanja kao trik za ciljanje političke opozicije.
Na primer, 2020. je održan neonacistički skup bez mešanja policije na otvorenom javnom trgu, uprkos činjenici da nisu poštovane mere predostrožnosti za kovid-19; nasuprot tome, kada su opozicioni i nezavisni poslanici organizovali “automobilske” demonstracije protiv ograničenja vezanih za pandemiju, vlada je nametnula velike kazne protiv demonstranata iako su ostali u svojim vozilima i poštovali smernice za socijalno distanciranje.
Iako je trenutno vanredno stanje na snazi do 1. juna 2022. neodrživo je da se dalje opravdava trenutna posebna naredba zasnovanu na pandemiji, pošto su skoro sva ograničenja vezana za kovid već ukinuta.
Dok bi Orban nesumnjivo tvrdio da vladavina prava i dalje postoji u Mađarskoj, namera vlade da izmeni ustav očigledno ima za cilj da prikrije autoritarne akcije Fidesa pod plaštom zakonitosti
Zato Fides nastoji da usvoji ustavni amandman kojim bi se odobrilo vanredno stanje na osnovu rata u Ukrajini koji može trajati godinama.
Očito je zašto Fides radije deluje po hitnim procedurama čak i sa velikom parlamentarnom većinom: odluka izvršnim dekretom nosi mali politički rizik, jer nema debata o zakonskim predlozima tokom kojih opoziciona partija može da igra važnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja.
Umesto toga, dekreti se mogu usvajati u senci i ciljati na temeljna demokratska prava, izvan granice dozvoljene u normalnim okolnostima.
Dok bi Orban nesumnjivo tvrdio da vladavina prava i dalje postoji u Mađarskoj, namera vlade da izmeni ustav očigledno ima za cilj da prikrije autoritarne akcije Fidesa pod plaštom zakonitosti.
U stvarnosti, vladavina prava znači više od vršenja javne vlasti koja je formalno u skladu sa ustavom; to znači da pravosudni sistem i ustav služe kao efektivne granice za izvršnu vlast.
Imajući u vidu nedavna dešavanja, na ovo pitanje se mora odgovoriti potvrdno, osim ako i dok Ustavni sud Mađarske i Evropska unija ne osujeti prekoračenje mađarske izvršne vlasti.
Do sada je Ustavni sud izbegavao svoju obavezu da služi kao efikasna provera arbitrarnog nametanja izvršne vlasti.
S obzirom na to da počinje postupak Evropske komisije o Mađarskoj, EU ne može ignorisati posledice Fidesovog delovanja
U politički osetljivim predmetima, gde je ocenjivana ustavnost izvršnih uredbi, sud je namerno odlagao rešavanje tužbi do isteka odluka, što je rezultiralo odbacivanjem pritužbi po proceduralnim, a ne materijalnopravnim osnovama.
Čini se da je možda Evropska unija više obećavajuće mesto za akciju, a nedavno je Evropski parlament preduzeo značajan korak aktiviranjem člana 7 Ugovora o EU, koji bi Mađarsku smatrao odgovornom za “sistemski nedostatak“ u vladavini prava.
S obzirom na to da počinje postupak Evropske komisije o Mađarskoj, EU ne može ignorisati posledice Fidesovog delovanja ako se smatra da je vladavina prava zajednička vrednost njenih država članica.
Mađarski aktivisti za ljudska prava nastaviće da prate pravna dešavanja, dokumentuju demontažu demokratije i obavljaće kritičnu funkciju nadzora u slučajevima koji uključuju zloupotrebe moći.
Međutim, bez podrške EU i evropske zajednice naroda, ne samo da će mađarska vlada nastaviti da grabi vlast, već će i druge države u regionu biti ohrabrene da slede isti mračni put autoritarizma.
Orbanova odluka naišla je na brojne reakcije. Kako je napisao na Tviteru lider Saveza evropskih liberala i demokrata (ALDE) u Evropskom parlamentu Gaj Verhofštat: „Orban kopira Putinov priručnik: traži od parlamenta da izglasa vanredna ovlašćenja i odmah pokreće vanredno stanje. Mađarska već nije bila slobodna, sada više nije demokratija”. Verhofštat se pita koliko dugo će EU tolerisati ovu “grozotu” .
Za Mihaila Podoljaka, savetnika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenkog nema sumnje da je odluka Orbana piar akcija.
„Ovo je piar akcija mađarske vlade. Komuniciraju, verovatno, imaju ruski lobi. Oni sada počinju da rade program za maksimalan broj informativnih prilika koje ne bi bile u rukama Ukrajine ili evropskog proukrajinskog jedinstva“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
