Mrkić: Pudong 30 godina posle simbol socijalizma kineskih boja

„Od vremena kada je proglašen teritorijom koja će ukazivati na kineske stalne napore da se uključi u svetsku privredu i trgovinu, Pudong je simbolizovao preobražaj, dubinu reformi, uvećanje stranih ulaganja, inovacije i godišnji stepen razvoja nezabeležen u istoriji“, napisao je Mrkić u autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupa (China Media Group – CMG).

Pod naslovom „Pudong – 30 godina kasnije“ Mrkić navodi da je „jedna komunistička zemlja na delu dokazivala i dokazala da ‘socijalizam kineskih boja’ pokazuje svoju životnost i uspešnost i izaziva divljenje svih posmatrača“.

„Dovoljno je reći da je bruto nacionalni dohodak Pudonga 1990-te godine bio preko dvestotine puta manji u odnosu na prošlu godinu. Zastaje dah pri samoj pomisli na tu činjenicu. Takođe, pre trideset godina, fiskalni prihodi Pudonga bili su 430 puta manji nego prošle godine. Strani kapital se u toku protekle godine približio cifri od devet milijardi dolara (pre trideset godina strane investicije iznosile su svega 13 miliona dolara)“, dodaje se u tekstu.

Pudong je danas sedište 240 centara za istraživanje i razvoj i regionalno sedište za 322 multinacionalne kompanije. Ako se prisetimo da se u Pudongu nalazi i najviša zgrada u Kini (632 metra – Šangajski toranj), koja prima preko milion posetilaca godišnje, jasno je o kakvom i koliko blistavom delu sveta govorimo, piše autor.

U tekstu se navodi i da je „Šangaj monumentalni finansijski centar, sa svojom berzom, jednom od dve postojeće u Kini, a dodatni fascinirajući podatak je u tome da je međunarodni aerodrom Šangaj Pudong opslužio 3,63 miliona tona robe i pošiljki u 2019. godini i time bio jedan od prvih u svetu.

Mrkić u tlestu podseća da je kineski predsednik Si Djinping nedavno 30-godišnjici otvaranja Pudonga prema svetu posvetio poseban govor što je potvrda najvišeg značaja koji se ovome pridaje.

Uz brojne činjenice koje same po sebi ukazuju na to da su prevaziđena i najoptimističnija očekivanja, predsednik kineske partije i države naglasio je da će Pudong biti simbol i uzor u kretanju ka uspešnoj budućnosti i saradnji sa svetom uz primenu principa „dvojne cirkulacije“, koji je dobio najveću pažnju i podršku na nedavno završenom petom plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (na kome se usvajao predlog najnovijeg petogodišnjeg plana razvoja, četrnaestog po redu, od 1953. godine).

Važno je da je predsednik Si označio Pudong kao mesto u kome i dalje treba da dolazi do sabiranja kapitala, informacija, tehnologije, talenata i proizvoda. Istovremeno, predsednik je naznačavao značaj i jačanja globalne sposobnosti raspodele resursa i bolje raspodele izvora domaćeg i međunarodnog tržišta, a da pri tome nije zapostavio potrebu da se Pudong, Šangaj i sve urbane celine u Kini, snažnije razvijaju u harmoniji ljudi sa prirodom, naveo je Mrkić.

Uz ocenu da kinesko rukovodstvo bez sumnje ima nebrojano razloga da sa samopouzdanjem gleda na budućnost Mrkić je dodao da zato „nije čudno što je i predsednik Si našao za shodno da ukaže da će Kina u narednih trideset godina postati velika, moderna, socijalistička zemlja, koja treba da posluži kao primer da je moguć svestrani razvoj i blagostanje jednog naroda na do sada nezabeležen način, sa sebi svojstvenim specifičnostima i karakteristikama proizašlim iz višemilenijumskog, neprekinutog trajanja jedne civilizacije“.