Komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Nils Muižnieks izrazio je danas zabrinutost da je proces pomirenja između zemalja Zapadnog Balkana usporen i da ga zamenjuju rastuće etničke podele i polarizacija u regionu, što se posebno ogleda u negiranju genocida, glorifikovanju ratnih zločinaca i pokušajima rehabilitacije umešanih u zločine.
Štaviše, dodao je on, podele idu sve do Drugog svetskog rata i tiču se istorijskog revizionizma i zapaljivog diskursa koji podstiču pojedini politički lideri, kao i postojanje etničke segregacije u obrazovanju.
Krajnje je vreme da politički lideri u regionu rade zajedno kako bi rešavali pitanja iz prošlosti i oblikovali zajedničku viziju budućnosti, rekao je Muižnieks.
Muižnieks je istakao da zemlje regiona imaju zakonsku obavezu da istraže ozbiljna kršenja ljudskih prava, napominjući da je u ratovima tokom devedesetih nestalo oko 40.000 osoba.
Uspešan završetak procesa rešavanja sudbine nestalih lica zavisi od političke volje i neadekvatnih finansijskih i ljudskih resursa za ekshumacije i neophodan forenzički posao, dodao je on i upozorio da protok vremena utiče i na potencijalne svedoke koji imaju moguće informacije o masovnim grobnicama.
Nekoliko važnih masovnih grobnica je pronađeno proteklih godina, uključujući u Tomašici i Korićanskim stenama, kao i u Rudnici. Ipak, bez suštinskog dijaloga na regionalnom nivou i bez otvaranja svih vojnih i policijskih arhiva, koje možda sadrže važne informacije o nestalim licima, biće malo ili nikakvog napretka u toj oblasti, ocenio je Muižnieks.
Muižnieks je podsetio da se u decembru završava rad Haškog tribunala i smatra da bi trebalo jasno osvetliti ulogu tog tela u utvrđivanju odgovornosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Njegovo nasleđe treba da bude predstavljeno i objašnjeno javnosti regiona na nepristrasan i ubedljiv način, a baza podataka iz slučajeva može se koristiti u postupcima pred domaćim instancama, ocenio je Muižnieks.
Prema njegovim rečima, konstatovani su i neki pozitivni pomaci u procesuiranju ratnih zločina na nacionalnom nivou.
Muižnieks je naveo da borba protiv nekažnjivosti ipak ide sporo i uz brojne nedostatke, navodeći primere Srbije i Hrvatske koje su do sada ciljale samo niže nivoe oficira policije i vojske.
Neefikasna zaštita i podrška svedocima i loša regionalna saradnja i dalje su ozbiljna prepreka efikasnom procesuiranju ratnih zločina, dodao je on, ali je ukazao i pozitivne korake, poput rešavanja stambenih potreba izbeglica i interno raseljenih lica kroz Regionalni stambeni program.
Moram da naglasim da su organizacije civilnog društva uradile veliki posao, uskačući tamo gde vlasti nisu uspele. Te organizacije su glavni izvor pružanja pravne pomoći i psihosocijalne podrške najranjivijim grupama, rekao je Muižnieks.
Muižnieks je upozorio da znaci regresije u regionu predstavljaju rizik za napredak koji je ostvaren i ističe da je potrebno naučiti lekcije iz prošlosti kako bi se preokrenuli negativni trendovi.
Svi politički učesnici moraju da stave kratkoročne političke ciljeve na stranu i da jačaju socijalnu koheziju, umesto što pojačavju etničke podele, naglasio je on.
Rešavanje sudbine nestalih lica mora biti visoko na političkoj agendi, a sve žrtve ratova moraju dobiti adekvatnu, efikasnu i brzu nadoknadu. Sve zakonske odredbe koje direktno ili indirektno diskriminišu civilne žrtve rata koje pripadaju određenim etničkim grupama moraju biti otklonjene, rekao je Muižnieks.
On ukazuje da se mora obezbediti puna odgovornost za počinjene ratne zločine i regionalna saradnja u toj oblasti mora biti obezbeđena.
Mora se raditi, dodao je Muižnieks, na stvaranju uslova za povratak raseljenih lica i izbeglica, obezbediti im odgovarajuće uslove stanovanja i pristup svim ekonomskim i socijalnim pravima.
Naglasio je da nekažnjivost zločina iz mržnje, zasnovanog na etničkoj ili nekoj drugoj diskriminatornjm osnovi, mora biti iskorenjena i sve države u javnosti moraju sistematski to propagirati.
Poslednje, ali ne najmanje važno, smatra Muižnieks, je segregacija po etničkim linijama u obrazovanju, što je potpuno neprihvatljivo i mora biti iskorenjeno.
Države moraju da prevaziđu svoje obrazovne sisteme i investiraju u školstvo kako bi mladim generacijama prenele vrednosti tolerancije i različitosti kroz obrazovanje o ljudskim pravima, zaključio je Muižnieks. (kraj) is/ivt 16:22
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
