Muke američkih škola s istorijom: Kako predavati o ropstvu

Anika Barton se još seća kako joj je 2011. godine njen tada 10-godišnji sin Niko koji je crnac, jednog dana ispričao šta je bilo u školi u mestu Gahana, u Ohaju. Ona veruje da vežba-igrokaz u učionici u kojem su se Nik i drugi učenici međusobno „nadmetali“ oko „kupovine robova“, i dalje utiče na njegov život, a on je sada 18-godišnji maturant.

Dok se škole muče kako da đake podučavaju o tome šta je bilo ropstvo, ne postoje opšteamerički standardi o tome kako predavati o tome, iako se ropstvo često preporučuje kao tema nastavnih programa, kaže Lorens Paska, izvršni direktor Nacionalnog saveta za društvene studije. Smernice prepuštaju školama i nastavnicima da osmisle lekcije, a to je u nekoliko navrata dovelo do oštre kritike javnosti.

Istraga državne tužiteljke u Njujorku Leticije Džejmes utvrdila je u maju da je „aukcija robova“ koja je izdvojila crne đake jedne privatne škole, imala duboko negativan efekat na sve đake. „Za lekcije u kojima se deca razdvajaju po rasi, ne sme biti mesta u školama“, rekla je Džejms.

Drugi noviji primer je „igra“ „Bekstvo od ropstva“ u Severnoj Karolini za koju su đaci, između ostalog, dobili uputstvo koje glasi: „Ako vaša grupa četiri puta upadne u nevolje, bićete strogo kažnjeni i poslati nazad na plantažu da radite kao robovi“.

Roditelji su kritikovali i postavljanje „staze s preprekama“ za učenike trećeg, četvrtog i petog razreda osnovne škole u Virdžiniji, nalik na rutu kojom su bežali robovi.

„Nastava o ropstvu jeste teška“, priznaje u izveštaju iz 2018. godine Centar za siromaštvo Juga, koji je ispitao više od 1.700 nastavnika društvenih studija i analizirao udžbenike. „Ne postoji konsenzus o tome kako predavati o ropstvu, a malo je ideja. …Vreme je da to promenimo“.

Desetine anketiranih nastavnika su potvrdile da su im simulacije omiljen način očigledne nastave o ropstvu, navodi se u izveštaju, iako autori izveštaja i drugi odavno govore da to više šteti nego što koristi.

U jednoj školi je otpušten učitelj petog razreda koji je marta ove godine priredio „prodaju robova“. Škola je potom prihvatila da zaposli „konslutanta za raznovrsnost“ i da zaoštri praksu kažnjavanja nastavnika pošto su se roditelji žalili da su crni đaci bili postrojeni pred zidom sa „okovima“ i da su „prodavani“ svojim belim vršnjacima.

Nikol Dejs se požalila na sličnu „vežbu“ u odeljenju njenog sina u četvrtom razredu, u jednom mestu kod Njujorka, u maju. „Njegovo čitavo ponašanje se tada promenilo“, rekla je Dejs. Prosvetna vlast je odogovorila da je nastavnik tog deteta na prinudnom odsustvu i da su zatražene stručne smernice o raznolikosti, inkluziji i jednakosti, a da se prispituje program nastave.

Njujorški program nastave društvenih studija je tipičan po tome što samo skicira koncepte na nivou razreda – zadatak je tako da na primer učenici četvrtog razreda „ispitaju kako je živeo rob u državi Njujork“, ali se ne daje specifično uputstvo kako to izvesti.

Loše smišljene nastave je toliko mnogo, da organizacije, kao što je „Učenje tolerancije“ – projekat Centra za siromaštvo Juga, nude planove lekcija sa sugestijama za tekstove predavanja i diskusiju. „Učenje tolerancije“ planira da i za vrtiće pripremi okvir za podučavanje o ropstvu.

„Nikada nije u redu da se insceniraju bolni, represivni događaji, čak ni u interesu obrazovanja“, rekla je Mara Sapon-Ševin, profesorka inkluzivnog obrazovanja na Univerzitetu Sirakuze. Ona kaže da nastavnici time mogu da naruše osećaj pripadnosti, bezbednosti i inkluzije svojih učenika.

„Niko ne sme da simulira masakr Indijanaca ili uterivanje Jevreja u peći krematorijuma“, dodala je ona.

Takođe, nastavnici ne bi trebalo da od bolne istorije prave „igre“, rekla je direktorka u „Učenju tolerancije“ Morin Kostelo, navodeći vežbe đaka u „uklanjanju semenki iz pamuka“ što se već dugo radi u mnogim školama da bi deca videla koliko je to bilo teško.

„Zašto mislite da je u redu da to zahtevate od deteta?“ – pitala je ona.