Multilateralna saradnja za globalni oporavak

Nakon izlaska iz Hladnog rata, bili smo uvereni da imamo kapacitete da izgradimo multilateralni poredak koji može da se uhvati u koštac s velikim izazovima našeg vremena – sa glađu i krajnjim siromaštvom, degradiranjem životne sredine, bolestima, ekonomskim šokovima i sprečavanjem sukoba.

U septembru 2015. su se sve zemlje ponovo posvetile ambicioznoj agendi da se zajedno uhvate u koštac s globalnim izazovima – Agendi Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030.

Naš svet prolazi kroz suprotne trendove, što dovodi do povećanja prosperiteta na globalnom nivou, dok nejednakosti ostaju iste ili se povećavaju.

Demokratije se šire, dok istovremeno oživljavaju nacionalizam i protekcionizam.

U poslednjih nekoliko decenija dve velike krize remete naša društva i slabe naše zajedničke političke okvire, dovodeći u sumnju naše kapacitete da prevazilazimo šokove, suočavamo se sa njihovim osnovnim uzročnicima i obezbeđujemo bolju budućnost za predstojeće generacije.

One nas takođe podsećaju koliko smo međusobno zavisni.

Najozbiljnije krize zahtevaju najambicioznije odluke da bi se oblikovala budućnost.

Verujemo da ova može da bude prilika za ponovnu izgradnju konsenzusa za međunarodni poredak koji je zasnovan na multilateralizmu i vladavini prava kroz efikasnu saradnju, solidarnost i koordinaciju.

U tom duhu smo rešeni da radimo zajedno sa i u okviru Ujedinjenih nacija, regionalnih organizacija, međunarodnih foruma kao što su G-7 i G-20 i ad hok koalicija na rešavanju globalnih izazova s kojima se budemo suočavali sada i u budućnosti.

Zdravlje je najveći prioritet.

Kriza kovida 19 je najveći test globalne solidarnosti u poslednjih nekoliko generacija.

Ona nas podseća na jednu očiglednu činjenicu – usred pandemije naš lanac zdravstvene bezbednosti je jak tek onoliko koliko je najslabiji zdravstveni sistem.

Kovid 19, gde god bio, svuda predstavlja opasnost po ljude i ekonomije.

Pandemija zahteva snažan koordinisani međunarodni odgovor kojim se brzo povećava pristup testovima, lečenjima i vakcinama i kojim se prepoznaje široko rasprostranjena imunizacija kao globalno javno dobro koje mora da bude dostupno i priuštivo svima.

S tim u vezi, u potpunosti podržavamo jedinstvenu globalnu platformu Akcelerator ACT (ACT-Pristup alatima protiv kovida-19), koju je u aprilu pokrenula Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i partneri G-20.

Da bi ispunio svoju misiju, Akceleratoru ACT je hitno potrebna šira politička i finansijska podrška.

Takođe promovišemo slobodan protok podataka između partnera i dobrovoljno licenciranje intelektualne svojine.

Na duže staze nam je takođe potrebna nezavisna i sveobuhvatna procena našeg odgovora da bismo izvukli lekcije iz ove pandemije i bolje se pripremili za sledeću.

SZO ima centralnu ulogu u ovom procesu.

Prioritet je i životna sredina.

Uoči Konferencije UN o klimatskim promenama (COP26) u novembru u Glazgovu moramo da pojačamo napore za borbu protiv klimatskih promena i učinimo naše ekonomije održivijim.

Do početka 2021. zemlje koje su odgovorne za emisiju više od 65 odsto gasova koji stvaraju efekat staklene bašte na globalnom nivou će najverovatnije dati ambiciozna obećanja o ugljeničkoj neutralnosti.

Sve nacionalne vlade, kompanije, gradovi i finansijske institucije sada treba da se pridruže globalnoj koaliciji za smanjenje emisija ugljen-dioksida do nultog nivoa u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom i počnu da primenjuju konkretne planove i politike.

Pandemija je izazvala najgoru svetsku ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata.

Obnova snažne i stabilne svetske ekonomije je osnovni prioritet.

Zapravo, aktuelna kriza preti da poništi napredak koji smo ostvarili u poslednje dve decenije u borbi protiv siromaštva i rodne neravnopravnosti.

Neravnopravnosti prete našim demokratijama tako što potkopavaju društvenu koheziju.

Globalizacija i međunarodna saradnja su bez sumnje pomogli milijardama ljudi da pobegnu od siromaštva, ali gotovo polovina svetske populacije i dalje ima probleme da zadovolji osnovne potrebe.

A u mnogim zemljama je jaz između bogatih i siromašnih postao neodrživ, žene i dalje nemaju jednake šanse i kod velikog broja ljudi je potrebno otkloniti sumnje u blagodeti globalizacije.

Dok pomažemo našim ekonomijama da prevaziđu najgoru recesiju od 1945, naš suštinski prioritet je i dalje obezbeđivanje slobodne trgovine zasnovane na pravilima kao važnog motora inkluzivnog, održivog rasta.

Zato moramo da osnažimo Svetsku trgovinsku organizaciju i potpuno iskoristimo potencijal međunarodne trgovine za naš ekonomski oporavak.

Istovremeno, zaštita životne sredine i zdravlje kao i socijalni standardi moraju da budu u središtu naših ekonomskih modela dok se obezbeđuju neophodni uslovi za inovaciju.

Potrebno je da obezbedimo garancije da globalni oporavak stiže do svih.

To podrazumeva povećanje naše podrške za zemlje u razvoju, naročito u Africi, nadogradnjom i izlaženjem iz okvira postojećih partnerstava kao što su Kompaktni sa Afrikom Grupe 20 i njeni zajednički napori s Pariskim klubom u okviru Inicijative za obustavu servisiranja dugova.

Od suštinskog je značaja da se ove zemlje dodatno podrže kada je reč o smanjenju njihovog dužničkog tereta i obezbedi se održivo finansiranje njihovih ekonomija upotrebom međunarodnih finansijskih instrumenata u punom opsegu, kao što je rezervna aktiva Međunarodnog monetarnog fonda, specijalna prava vučenja (SDRs).

Uspon novih tehnologija predstavlja ogroman adut za napredak i inkluziju, doprinoseći otvorenosti i otpornosti društava, ekonomija i država, dok istovremeno dokazuju da spasavaju živote tokom pandemije.

Ipak, gotovo polovina svetske populacije – i više od polovine žena i devojčica celog sveta – i dalje je oflajn i ne može da pristupi njihovim blagodetima.

Štaviše, znatna moć novih tehnologija može da se zloupotrebi da bi se ograničavala prava i slobode građana, širila mržnja ili izvršavala ozbiljna krivična dela.

Potrebno je da nadograđujemo postojeće inicijative i uključimo relevantne akcionare u efikasno regulisanje interneta da bismo stvorili bezbedno, slobodno i otvoreno digitalno okruženje, gde je zagarantovan protok podataka u poverljivom okruženju.

Mora da se učini da u blagodetima naročito uživaju oni koji su najviše obespravljeni, između ostalog, rešavanjem pitanja poreskih izazova digitalizacije ekonomije i borbom protiv štetne poreske konkurentnosti.

Konačno, zdravstvena kriza je prekinula obrazovanje više miliona dece i studenata.

Moramo da održimo obećanje da ćemo omogućiti obrazovanje za sve i da ćemo sledeću generaciju naoružati razumevanjem osnovnih veština i nauke, kao i razumevanjem različitih kultura, tolerancijom i prihvatanjem pluralizma i poštovanjem slobode savesti.

Deca i mladi su naša budućnost, a njihovo obrazovanje je ključno.

Multilateralizam ne predstavlja samo još jednu diplomatsku tehniku u susret ovim izazovima.

On oblikuje svetski poredak i predstavlja specifičan način organizovanja međunarodnih odnosa na osnovu saradnje, vladavine prava, kolektivnog delovanja i zajedničkih principa.

Umesto da suprotstavljamo civilizacije i vrednosti jedne drugima, moramo da izgrađujemo inkluzivniji multilateralizam, poštujući svoje različitosti koliko i zajedničke vrednosti koje su utkane u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Svet posle kovida-19 neće biti isti.

Hajde da iskoristimo različite forume i prilike kao što je Pariski mirovni forum da radimo na rešavanju ovih izazova uz jasnu viziju.

Pozivamo političke, ekonomske, verske lidere i eksperte da daju doprinos ovoj globalnoj konverzaciji.

Potpisnici: Emanuel Makron, Angela Merkel, Maki Sol, Antonio Gutereš, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen

Emanuel Makron je predsednik Francuske. Angela Merkel je nemačka kancelarka. Maki Sal je predsednik Senegala. Antonio Gutereš je državni sekretar UN. Šarl Mišel je predsednik Evropskog saveta. Ursula fon der Lajen je predsednica Evropske komisije.

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndicate.org