Mumificirani „zlatni dečak“ ukrašen sa 49 dragocenih amajlija

Istraživači su pronašli amajlije na i u telu mumificiranog „zlatnog dečaka“ kada su upotrebili kompjuterizovanu tomografiju da digitalno razotkriju ostatke tela a da ih ne oštete, piše Si-En-En.

Posmrtni ostaci su prvi put otkriveni 1916. na groblju pod imenom Nag el-Hasej, korišćenom otprilike između 332 i 30 godine pre nove ere na jugu Egipta.

Hiljade sačuvanih tela, od kojih su mnoga još uvek bila u originalnim kovčezima, su iskopane u Egiptu tokom 19. i početkom 20. veka, pre nego što su premeštena u Egipatski muzej u Kairu.

Poput mnogih drugih, ova mumija nije pregledana nakon što je pronađena i premeštena je u muzejski podrum.

Iako istraživači žele da saznaju više o ljudskom zdravlju u drevno doba, kao i o obredima i verovanjima vezanim za smrt kod starih Egipćana, odmotavanje mumificiranih ostataka je jedan destruktivan proces.

Poslednjih godina, istraživači su koristili CT skenere da dobiju uvid u delove ispod omotača mumije a da pritom tela ostanu u potpunosti netaknuta.

Ostaci „zlatnog dečaka“ nalazili su se u dva kovčega smeštena jedan unutar drugog.

Spoljni kovčeg je bio običan i ispisan grčkim slovima, dok je unutrašnji drveni sarkofag imao šare i pozlaćeno lice.

Kada su skenirali mumiju, istraživači su uočili 49 amajlija koje su imale 21 različit dizajn, uključujući zlatan jezik smešten u ustima i zlatnu svetu bubu skarabej u grudima, za koju su stari Egipćani veorvali da može da pomogne u prelasku u zagrobni život.

Dečak, za kojeg se smatra da je imao između 14 i 15 godina, je imao pozlaćenu masku obloženu kamenjem na glavi i zaštitni prekrivač na torzu.

Svi organi su mu uklonjeni osim srca, a mozak je zamenjen smolom.

Stari Egipćani su veorvali da nakon smrti dolazi drugi život, ali da bi se došlo do njega potrebno je proći opasno putovanje kroz podzemni svet.

Balzamatori su se starali da pripreme tela za ovaj prelazak, a pokazalo se da je „zlatni dečak“ bio dobro opremljen za to putovanje, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Frontijers in medisin.

„Telo ove mumije je bilo opsežno dekorisano sa 49 amajlija, prelepo stilizovanih u jedinstvenom poretku od tri kolone. Mnoge od njih su napravljene od zlata, dok su neke od poludragog kamenja, pečene gline ili keramike“, navodi autor studije doktor Sahar Salem, profesor na Fakultetu za medicinu na Univerzitetu u Kairu.

Na nogama su mu bile bele sandale, dok mu je telo obmotano listovima paprati.

„Sandale su verovatno služile da mu omoguće da izađe iz kovčega. Prema egipatskoj ‘Knjizi mrtvih’, preminuli treba da nose bele sandale da bi bio pobožan i čist“, kaže Salem.

„Stari Egipćani su bili fascinirani biljkama i cvećem i verovali su da oni poseduju svete i simbolične efekte. Buketi biljaka i cveća su postavljani pored preminulog u vreme sahrane“, dodaje.

Iako skenerom nije utvrđen uzrok smrti, otkriveno je da je dečak bio visok oko 128 centimetara i da je imao ovalno lice, mali nos i uzanu bradu.

Njegov identitet je ostao nepoznat, ali dobra dentalna higijena, kvalitet mumifikacije i amajlije ukazuju da je imao visok socioekeonomski status, navodi se u studiji.

Amajlija u vidu zlatnog jezika je trebalo da mu pomogne da govori u zagrobnom životu.

Amajlije u obliku sokola i nojevih pera predstavljaju spiritualne i materijalne aspekte života.

Zlatna buba skarabej je trebalo da mu pomogne u opasnom podzemlju.

„Skarabej na mestu srca se pominje u poglavlju 30 u ‘Knjizi mrtvih’ i veoma je važna u zagrobnom životu“, objašnjava Salem.

Prikupivši podatke dobijene pomoću CT skenera, istraživači su mogli da naprave 3-D kopiju skarabeja.

„Zlatni dečak“ je premešten u glavni izložbeni hol u Egipatskom muzeju a oko njega se nalaze slike skenera i kopija skarabeja kako bi posetioci mogli da steknu bolji uvid u proces mumifikacije i posmrtne običaje starih Egipćana.

„Cilj izložbe je da se humanizuje ova osoba iz prošlosti kako bi moderni ljudi naučili nešto o životu u drevnim vremenima“, napisali su autori studije.