Muškarci slabiji u borbi sa pandemijom

Taj trend je najpre zapažen u Kini, gde je jedno istraživanje pokazalo da smrtnost kod muškaraca iznosi 2,8 u poređenju sa 1,7 odsto kod žena. Od tada, ovaj obrazac se pojavio i u Francuskoj, Nemačkoj, Iranu, Italiji, Južnoj Koreji i Španiji.

Kako prenosi Gardijan, u Italiji udeo muškaraca u ukupnom broju umplih je 71 odsto, a u Španiji je, prema podacima koji su juče objavljeni, preminulo čak dvostruko više muškaraca nego žena.

Govoreći o tome zašto su muškarci podložniji virusu, profesorka Sara Houks, direktorka centra UCL za globalno i zdravlje polova, kaže: “Iskren odgovor je da niko od nas ne zna šta uzrokuje tu razliku”.

U ranoj fazi epidemije se smatralo da je najverovatnije objašnjenje – pušenje.

U Kini gotovo 50 odsto pušača čine muškarci, dok žena ima samo oko dva odsto, te se pretpostavilo da su prethodne razlike u zdravlju pluća činilac koji doprinosi tome da osobe muškog pola imaju teže simptome i češće umiru.

Ovu hipotezu je podržalo jedno istraživanje, objavljeno prošlog meseca, prema kojem među onima sa blažim simptomima ima oko 12 odsto pušača, dok je njih 26 odsto završilo na intenzivnoj nezi ili preminulo. Kako se navodi, pušenje u samom startu može da ima ulogu “koridora” za dobijanje infekcije pošto pušači mnogo češće dodiruju svoje usne i možda dele zaražene cigarete.

Važnu ulogu imaju i faktori ponašanja koji se razlikuju među polovima. Neka istraživanja su pokazala da muškarci manje peru ruke, manje koriste sapun, manje traže medicinsku pomoć i više ignorišu javne zdravstvene preporuke. Postoje generalizacije, ali takvo ponašanje svakako muškarce dovodi u veći rizik. Međutim, stručnjaci su sve više uvereni da su u igri i mnogo značajniji, biološki faktori.

Iako u većini zemalja ima više muških pušača – u Italiji ih je 28 odsto u odnosu na 19 odsto žena – te razlike nisu ni približno toliko ekstremne kao u Kini.

Ali, muškarci i dalje drže vođstvo u statistikama virusa korona.

“Povećana smrtnost muškaraca je zabeležena širom Kine, Italije i Španije. Ova pojava je prisutna u veoma različitim zemljama i kulturama”, kaže Sabra Klajn, profesor u Školi javnog zdravlja Džon Hopkins Blumberg.

“To što vidim me navodi da pomislim da mora da postoji nešto univerzalno što doprinosi takvom stanju. Ne mislim da je pušenje glavni faktor”, dodala je ona.

Jedno istraživanje, u kojem je Klajn učestvovala, je pokazalo da muškarci imaju niži urođeni antivirusni imuni odgovor na niz infekcija, uključujući hepatitis C i HIV. Ispitivanja na miševima ukazuju da bi to mogao da bude slučaj i kada se radi o virusima tipa korona, iako konkretno Covid-19 nije ispitan.

“Imuni sistem muškaraca ne može da pokrene neophodan odgovor kada se inicijalno suoči sa virusom”, objašnjava Klajn.

Hormoni takođe mogu da imaju važnu ulogu, pošto se pokazalo da estrogen pospešuje antivirusni odgovor imunih ćelija.

Osim toga, mnogi geni koji regulišu imuni sistem su u X hromozomu (muškarci imaju samo jedan, a žene dva ova hromozoma), te postoji mogućnost da su neki geni koji učestvuju u imunom odgovoru aktivniji kod žena nego kod muškaraca.

Očekuje se da će razlike među polovima u odgovoru imunog sistema na virus korona biti rasvetljene u istraživanjima čiji je cilj razvoj antitela, a koja se sada sprovode širom sveta. Klajn kaže da je već pregledala izveštaje koje su o tome napravili kineski timovi, koji su redovno ispitivali uzorke krvi pacijenata tokom celokupnog trajanja lečenja bolesti.

Prema rečima Sare Houks, na kraju će se pokazati da i biologija i način života i ponašanje imaju važnu ulogu. Ali, u kolikoj meri svaki od ovih činilaca ima uticaja, biće poznato tek kada bude dostupno više podataka o tome koliku ulogu ima polna pripadnost.