Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETŠefovi država i vlada grupe „Med9“ – devet južnih zemalja Evropske unije, razmotriće sutra, u petak, na sastanku na Kipru stanje na Bliskom istoku, migracije i politiku EU prema Sredozemlju, saopštio je danas kabinet predsednika Francuske.
Učestvovaće lideri Francuske, Italije, Španije, Portugalije, Grčke, Kipra, Malte, Slovenije i Hrvatske, kao i kralj Jordana Abdulah Druge i predsednica Evropske Komisija Ursula fon der Lajen.
U Pafosu, na zapadu Kipra, razgovaraće o Gazi, Libanu, Zapadnoj obali gde je sve više nasilja izraelskih doseljenika prema Palestincima, o jačanju odnosa Jordana i EU i o programu rada Evropske komisije.
„Postoji želja da politika EU prema Sredozemlju obuhvati i tradicionalna pitanja civilne bezbednosti“, kao što su šumski požari, a i transport, energetika i konkurentnost, rekao je neimenovani savetnik predsednika Emanuela Makrona.
Na Bliskom istoku, „naše poluge su ograničene, ali je u pitanju izgradnja konvergencije s Evropom“, rekao je on.
„Med9“ će razgovarati i o jačanju humanitarne pomoći Gazi, rekao je Pariz.
„To će takođe biti prilika da se razgovara o tome kako EU može da se više angažuje na Zapadnoj obali i o potrebama za jačanje palestinskih vlasti“, napominje francusko predsedništvo.
EU razgovara i o novim, proširenim sankcijama u ovoj oblasti.
Premijer Španije Pedro Sančes se u sredu založio ;za stupanje na snagu „Evropskog migracionog pakta“ već od leta 2025, godinu dana pre no što se planiralo jer su španska Kanarska ostrva pod pritiskom migracije iz Afrike.Imigracija će biti na dnevnom redu Evropskog samita 17. i 18. oktobra u Briselu, gde šefovi država ili vlada moraju posebno da se pozabave jačanjem kontrole na spoljnim granicama EU i ubrzavanjem povratka odbijenih azilanata.
Samit na Kipru biće i prilika da južne zemlje EU usaglase stavove o dokumentu za oživljavanje privrede EU kojeg je pripremio ekonomista, bivši premijer Italije i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, o čemu će biti reči i na narednom Evropskom savetu.
Dragi preporučuje izdavanje zajedničkih obveznica radi boljeg finansiranja inovacija, „zelene tranzicije“ i odbrane EU, smatrajući da EU ekonomski zaostaje u odnosu na SAD.
Dok predsednik Francuske smatra da taj dokument „zanimljiv“, Nemačka i drugi oklevaju da se EU ponovo zajednički zaduži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
