Na godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata poljski premijer traži od Nemačke reparacije

Poljski premijer Mateuš Moravjecki u Vjelunju u centralnoj Poljskoj, na 84. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, poručio je Nemačkoj da nije dovoljno njeno izvinjenje za zločine i razaranja već mora da isplati ratne reparacije da dve zemlje mogu da funkcionišu normalno.

„Poljska i Nemačka su danas partneri u Evropskoj uniji, ali da bi bili u stanju da funkcionišu u budućnosti moraju da zatvore to poglavlje Drugog svetskog rata. Nije dovoljno ‘pamtimo’. Treba obeštetiti žrtve. Tražimo ne samo sećanje i istinu, već satisfakciju u vidu reparacija kako bi mogli da zatvorimo to poglavlje istorije“, kazao je jutros premijer Moravjecki.

Centralno obeležavanje 84. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata počelo je u 4 sata i 45 minuta u Vjelunju, prvom bombardovanom poljskom gradu i na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku gde su prve salve sa nemačkog bojnog broda Šlezvig-Holštajn na poljski garnizon na tom polustrovu na Baltiku 1. septembra 1939. godine otpočele formalno Drugi svetski rat.

Predsednik Poljske Andžej Duda i ministar odbrane Marijuš Blaščak odali su u zoru poštu braniocima Vesterplate i vojnicima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu i poručili da Poljska, posebno posle agresije Rusije na Ukrajinu, mora da jača armiju i sposobnost zastrašivanja da u budućnosti ne mora da ratuje.

„Moramo da žrtvujemo mnogo naših potreba da ojačamo našu armiju blagovremeno, da general bude mudar pre bitke, a ne posle nje, pre nego što nekom ludaku padne na pamet da otme našu zemlju, da pomisli da može da nas napadne jer smo slabi“, kazao je na ceremoniji na Vesterplate predsednik Duda.

Poljski predsednik optužio je Rusiju da ponovo pokušava da menja silom granice u Evropi i poručio Poljacima da ne budu naivni da misle da je to poslednji takav pokušaj.

Ništa neće promeniti istorijsku istinu i dokumente koji postoje. Crvena zvezda rame pod rame sa kukastim krstom želela je da zavlada Evropom. Zemlja Poljaka, Litvanaca, Letonaca, Estonaca preplavljena je krvlju. Sloboda nije data jednom zauvek. I neće se očuvati sama. Niko nam je neće dati na poklon“, rekao je poljski predsednik odajući poštu braniocima Vesterplate.

Podsetio je da je Poljska bila prva žrtva fašističke Nemačke 1. septembra 1939. godine, a da je zatim 17. septembra Poljsku napao i Sovjetski Savez i sa Hitlerom je rasparčao.