Na Kipru bivši ministar osvojio najviše glasova na predsedničkim izborima

Hristodulidis je osvojio 32,04 odsto glasova i u drugom krugu izbora 12. februara ima za protivnika Andresa Mavrojanisa, koji je, prema zvaničnim podacima, osvojio 29,58 glasova.

Averof Neofitu (61) izlazi iz trke sa 26,11 odsto glasova, što je neuspeh bez presedana za lidera vladajuće stranke, konzervativne Disi.

Odziv birača je bio 72,03 odsto, što je mnogo više u odnosu na prethodne predsedničke izbore održane 2018. godine.

Oko 560.000 kiparskih Grka bilo je danas pozvano na glasanje za naslednika desničarskog predsednika Nikosa Anastasijadisa, dok su u centru kampanje bili inflacija, korupcija, priliv migranata i prekinuti razgovori o ponovnom ujedinjenju podeljenog ostrva.

Nikos Hristodulidis (49), ministar spoljnih poslova između 2018. i 2022. godine, smatrao se favoritom. Osvojio je više glasova od svojih rivala Mavrojanisa (66), kojeg podržava komunistička partija Akel, i Averofa Neofitua (61).

Kipar, članica Evropske unije, podeljen je od invazije Turske 1974. na sever ostrva, a to odgovor na državni udar kiparsko-grčkih nacionalista koji su želeli da ostrvo pripoje Grčkoj.

Vladu kiparskih Grka, koja ima vlast samo nad južnim delom, priznaje međunarodna zajednica, dok samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar, u kojoj žive kiparski Turci, podržava samo Ankara.

Novi predsednik će se suočiti sa izazovima na društveno-ekonomskom nivou, od kojih će „najhitnije pitanje biti rešavanje rasta cena“, posebno električne energije, ocenili su analitičari.

Inflacija je 2022. godine bila 10,9 odsto, što je dovelo do generalnog štrajka krajem januara, na kojem su građani zatražili povećanje plata.

Borba protiv korupcije je bila takođe u centru izborne debate, posebno posle skandala „zlatni pasoš“.

Taj program izdavanja pasoša zbog investicija na ostrvu morao je da bude ukinut zbog optužbi za korupciju. Taj skandal je ukaljao ugled vlade.

Još jedno aktuelno pitanje je priliv migranata. Kandidati su obećali da će delovati.

Kiparske vlasti optužuje Tursku da je orkestrirala veliki deo dolaska izbeglica iz Sirije i migranata iz podsaharske Afrike preko „zelene linije“ koja je međa između dva dela Kipra.

Budući šef države će takođe biti pozvan da ponovo pokrene prekinute mirovne pregovore kako bi se okončala podela ostrva.

Analitičari smatraju da koji god od tri kandidata pobedi, neće biti spoljno-političkom preokreta jer su kandidati proevropski orijentisani i podržavaju sankcije zapadnih zemalja protiv Rusije od početka invazije na Ukrajinu.