Na koji način bi demokrate mogle da zamene Bajdena?

U roku od nekoliko minuta nakon što je završena predizborna debata Džoa Bajdena i Donalda Trampa na CNN-u, komentatori mreže su otvoreno raspravljali o mogućnosti da demokrate zamene Bajdena drugim kandidatom.

Dobra vest je da postoji način da se to uradi pre novembra, piše Politico.

Stranka bi morala da otvori pravilnik koji nije korišćen decenijama – i, pre svega, da Bajden odustane.

Iako stranka tehnički ima sistem za nominovanje novog kandidata na konvenciji u slučaju da kandidat odbije nominaciju, ceo proces je škripav i decenijama se nije razmatrao.

Prema pravilima Demokratskog nacionalnog komiteta, ne postoji mehanizam kojim drugi partijski lideri mogu da odbace Bajdena sa liste. Umesto toga, ako bilo ko u stranci želi da ga zameni potrebno je da otvori proces nominovanja na Kongresu.

Bajden je osvojio oko 95 odsto od skoro 4.000 delegata na ovogodišnjim predizborima – oni su obećali, da će podržati Bajdena.

To znači da ne postoji zakonska obaveza da glasaju za Bajdena u prozivci. Najmanje polovina njih bi morala da ga odbaci da bi mu uskratila nominaciju.

Ali ako bi Bajden pristao da odbije nominaciju svoje stranke, to bi pokrenulo otvoren i nepredvidiv proces izbora njegove zamene.

Od potpredsednice Kamale Haris, do guvernera Kalifornije Gavin Njusoma, Grečer Vitmer i Džej Robert Pricker, kao i brojni drugi – mogli bi biti stavljeni u nominaciju.

Kandidati, koji bi mogli da obuhvate geografska, ideološka i generacijska krila Demokratske stranke, radili bi na tome da podstaknu hiljade demokratskih delegata da ih podrže na prvom glasanju.

Obećani delegati (delegat na konvenciji o predsedničkim nominacijama političke stranke koji je „obećao“ da će podržati kandidata) nisu jedini koji imaju reč.

Demokratska stranka je lišila „superdelegate“ – izabrani zvaničnici i partijski lideri koji mogu da glasaju za koga god žele – većinu njihove moći od spornih predizbora 2016.

Ovi superdelegati bi bili slobodni da glasaju ako nijedan kandidat ne dobije većinu delegata na prvom glasanju. Otvorena konvencija bi dala više od 700 stranačkih insajdera glavnu ulogu u izboru novog kandidata.

Bajdenove želje takođe mogu postati veoma važne. Mogao bi da pokuša da utiče na proces tako što bi podržao svoju potpredsednicu Kamalu Haris koja bi tako imala rgument u svoju korist pošto je već na listiću.

U nslučaju takvog scenarija Bajden i Haris bi morali da ubede delegate. Bajdenovi delegati ne idu automatski kod nje, ali bi Bajdenova podrška mogla biti dovoljna. Ali ne postoji garancija pri tom loš rejting Harisove u anketama mogli bi da zaustave neke demokrate.

Čak i ako bi Haris stigla do nominacije, trebao bi joj sopstveni potpredsednički kandidat.

Od trenutka kada je izjavio da će se kandidovati za drugi mandat, Bajden i njegov tim su insistirali da se kandiduje za reizbor.

I Bajden je pobedio na svim predizborima i poslaničkim izborima – osvojivši više od 85 procenata ukupnih glasova — sa izuzetkom daleke Američke Samoe.

Ali ogroman pritisak lošeg učinka debate – i dalji pad podrške u anketama – mogao bi sve to da promeni.

Ako Bajden ixde ka tome da odustane, sat otkucava. Iako je demokratska konvencija tek sredinom avgusta, DNC pomera svoj proces nominacije.

Zakon Ohaja zahteva da se kandidati stranke odrede do 7. avgusta, a DNC je odlučio da promeni tradicionalnu prozivku konvencije kako bi osigurao da njihov kandidat bude na tamošnjem glasačkom listiću.

Taj rok je još samo 40 dana.