Foto: EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOLUkrajinski parlament je ratifikovao Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS), učinivši tako još jedan korak bliže ka članstvu u tom telu i otvarajući mogućnost gonjenja ruskih zvaničnika za ratne zločine.
Članstvo u MKS je uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, čemu Ukrajina teži. Zvanično je prihvaćena kao kandidat u junu 2022. godine, četiri meseca nakon što je Rusija započela invaziju.
Dokument je prvobitno potpisala ukrajinska vlada 2000. godine, ali je Ustavni sud blokirao ratifikaciju 2001. godine i proglasio neustavnim davanje ovlašćenja MKS da odlučuje o postupcima Ukrajine.
Mnogi Ukrajinci su strahovali da bi ratifikacija Rimskog statuta mogla da omogući MKS da krivično goni ukrajinske građane koji učestvuju u oružanom sukobu na ukrajinskoj teritoriji, zbog potencijalnih zločina.
Kako bi ti strahovi bili umireni zakon sadrži klauzulu u kojoj se kaže da Ukrajina neće priznati nadležnost MKS u slučajevima u kojima su zločine možda počinili ukrajinski državljani.
MKS je 2023. izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, ruske predsedničke komesarke za prava deteta, zbog navoda o ratnim zločinima koji uključuju prisilnu deportaciju ukrajinske dece.
Sledeće godine izdato je još poternica za ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom i načelnikom Generalštaba ruske armije, generalom Valerijem Gerasimovim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
