Na optuženičkoj klupi 17 novinara lista Džumhurijet

Novinari koji se u ponedeljak (24. jul) pojavljuju pred sudom mogli bi da budu osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od sedam i po do 43 godine. Zašto, poznato je samo delimično. U optužnici, predstavljenoj još u aprilu, novinarima se prebacuje podrška „terorističkim organizacijama“, prenosi državna novinska agencija Anadolija. Navedene su dve takve organizacije: pokret Fetulaha Gulena i zabranjena kurdska Radnička partija PKK. Anadolija ne navodi konkretne detalje iz optužnice pa javnost još ne zna kako ta tobožnja „podrška“ izgleda.

Šta god kažeš – zatvor

Ali na slovnu slučaja Ahmeda Šika bi se moglo naslutiti na čemu tužilaštvo zasniva optužbe. Ovaj istraživački novinar je uhapšen u decembru prošle godine. Državno tužilaštvo je hapšenje pored ostalog opravdalo porukama koje je Šik slao putem Tvitera. On je tim porukama, kako prenosi Anadolija, „pokušao da naruši ugled Turske, njenih pravnih institucija, vojske i bezbednosnih organizacija“.

Šik je pretežno postavljao pitanja i ukazivao na oprečne informacije vladine propagande. U nekoliko tvitova se osvrće na slučaj ubijenog ruskog ambasadora Andrea Karlova kojeg je 19. decembra prošle godine usmrtio džihadistički nastrojeni policajac. Vlada smatra da je policajac bio pripadnik Gulenovog pokreta. Šik je na Tviteru postavio pitanje: kako objasniti to što je atentator bio policajac?

Šik se osvrće i na hapšenje novinara, režisera i političara Siri Sureja Ondera, poslanika prokurdske partije HDP u turskom parlamentu. Zajedno sa bivšim zamenikom premijera Jalčinom Akdoganom taj je poslanik izdao saopštenje u kojem se navodi moguće rešenje konflikta sa Kurdima. Nakon toga je Onder uhapšen pod optužbom da podržava terorističku organizaciju.

Šik je već 2011. i 2012. bio u zatvoru jer je tada – eto ironije – kritikovao uticaj Gulenovog pokreta na državni aparat. Uradio je to upravo onako kako to danas radi Erdogan. Samo što su Erdogan i Gulen tada bili dobri prijatelji.

Urednik u egzilu

U aktuelnom procesu su pored ostalih optuženi i glavni i odgovorni urednik lista „Džumhurijet“ Mirat Sabunču kao i njegov prethodnik Džan Dundar koji trenutno živi u egzilu u Nemačkoj. U optužnici se navodi da se „Džumhurijetova linija radikalno promenila nakon što je uredničku poziciju preuzeo Dundar“. Od tada novine podržavaju ciljeve „terorističkih organizacija“.

Dundar je u jednom od prethodnih procesa osuđen na šest godina i deset meseci zatvorske kazne. Presuda još nije konačna. On i dopisnik ovog lista iz Ankare Erdem Gul su navodno otkrili državne tajne. A radi se zapravo o tome da je Džumhurijet u maju 2015. objavio fotografiju na kojoj se vidi vršenje kontrole nekoliko kamiona koji su bili na putu za Siriju. U kamionima se iza humanitarne pomoći krio i ratni materijal koji je navodno trebalo da bude predat sirijskoj opoziciji. Vlada je ranije negirala da se u konvoju nalazi oružje. Fotografije su pokazale suprotno. Džumhurijet je fotografiju naslovio rečenicom: „To je oružje za koje Erdogan tvrdi da ne postoji.“

„Neustrašivo novinarstvo“

Proces protiv Dundara i Gula je naišao na međunarodne kritike. „Čak i najvećim cinicima bi bilo teško da u ovom procesu ne budu na Dundarovoj strani“, komentarisao je za DW novinar Danijel Hajnrih, dopisnik iz Istanbula. „On i Gul su uradili ono što je obaveza kritičkih novinara: skrenuli pažnju na upitnu ulogu turske vlade u sirijskom konfliktu“, smatra Hajnrih.

Kristijan Mir, prvi čovek nemačke kancelarije Reportera bez granica, kaže da je list Džumhurijet postao simbol za hrabri angažman malobrojnih nezavisnih medija u Turskoj. „Osuđujuća presuda bi bila poražavajući signal i sramota za tursko pravosuđe.“ Na godišnjoj listi o slobodi medija, koju objavljuju Reporteri bez granica, Turska se nalazi na 151. Mestu od 180 zemalja.

List je u septembru 2016. godine dobio alternativnu Nobelovu nagradu. Fondacija Right Livelihood Award je saopštila da je Džumhurijet nagrađen zbog „neustrašivog istraživačkog novinarstva i bezrezervnog zalaganja za slobodu mišljenja bez obzira na pritiske, cenzuru, zatvorske kazne i pretnje smrću“.