„Na ovim izborima nema dobrog rešenja, nema dobrih kandidata“: Rusi u inostranstvu nemaju poverenja u predsedničke izbore

Kao pravnik, Kulikov je smatrao je da više ne postoji „pravedan sud“ za traženje pravne zaštite, nakon što je Rusija isključena iz Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sada živi u Dubaiju, sprema se da glasa na predsedničkim izborima u Rusiji, iako zna da izbori neće biti ni pošteni ni pravični, piše CNN.

Ipak, Kulikov kaže da je glasanje „jedini dostupni liberalni i efikasni način da se izrazi protest i unutar Rusije i izvan zemlje“.

„Kada se ljudi ne pojave na glasačkim mestima, to mnogo olakšava posao falsifikovanja i krađe glasova“, dodao je on.

Kulikov je jedan od stotina hiljada Rusa koji su pobegli iz zemlje otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će iseljenicima – čak i onima koji su otišli ​​u države koje se smatraju „neprijateljskim“ – biti dozvoljeno da glasaju na predsedničkim izborima od 15. do 17. marta.

Centralna izborna komisija Rusije saopštila je da će se glasanje u inostranstvu održati na 288 biračkih mesta u 144 zemlje, preneo je ruski državni medij TASS.

Tokom predsedničkih izbora 2018. 401 biračko mesto je radilo u inostranstvu i glasalo je više od 475.000 ljudi, prema podacima Centralne izborne komisije koju citiraju RIA Novosti.

Ali ove godine zatvorena su mnoga biračka mesta u inostranstvu koja su radila 2018. Nejasno je koliko će iseljenika doći da glasa, ali se očekuje da će taj broj biti veći zbog masovnog egzodusa iz Rusije, sa potencijalom za dužim redovima na biračkim mestima u inostranstvu.

CNN je razgovarao sa nekoliko inostranih građana, koji su svi bili jedinstveni u svom mišljenju o Putinu – rekavši da je njegov režim autoritaran, propagandistički i da krši ljudska prava.

Ali oni su rekli da imaju pomešana osećanja o korisnosti glasanja kada ne postoji realna održiva alternativa.

„Nema dobrih kandidata“

„Na ovim izborima se ne radi o izboru pravog kandidata. Svi mi savršeno razumemo koji će kandidat biti izabran“, rekla je Luba Zaharov, 35-godišnji analitičar podataka koji se preselio u Hamburg u Nemačkoj u martu 2022.

On planira da ode do Berlina da glasa, s obzirom na to da će glasačka stanica u Hamburgu biti zatvorena.

„Najverovatnije će moj listić biti poništen“.

Takva strategija je postala popularna za iskazivanje nezadovoljstva, u suštini glasanje za „ništa od gore navedenog“ netačnim označavanjem glasačkog listića.

„Na ovim izborima nema dobrog rešenja. Nema dobrih kandidata“, dodao je Zaharov.

Centralna izborna komisija zabranila je kandidovanje jedinom antiratnom kandidatu koji je otvoreno kritikovao Putinovu politiku i koji je dobio neočekivani zamah, Borisu Nadeždinu.

Hiljade Rusa koji su čekali u redovima širom zemlje i inostranstva da potpišu njegovu kandidaturu pokazali su rastuću potražnju javnosti za alternativom.

Sva tri preostala kandidata koja se kandiduju protiv Putina na zvaničnom glasanju – Vladislav Davankov, Nikolaj Haritonov i Leonid Slucki – smatraju se pouzdano pro-kremaljskim, ostavljajući malo opcija biračima koji traže alternativu statusu kvo.

Smrt ruskog opozicionara i otvorenog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u zatvoru prošlog meseca označila je nemilosrdni obračun protiv disidentstva u Rusiji koji se ubrzao tokom njenog rata sa Ukrajinom.

Njegova smrt je dočekana sa izlivom tuge širom sveta i unutar Rusije, gde su ga mnogi videli kao simbol nade u drugačiju budućnost.

Udovica Navaljnog, Julija Navalnaja, pozvala je Ruse prošle nedelje da se okupe na biračkim mestima poslednjeg dana izbora, pokazujući prkos.

Zaharov je za CNN rekao da je nakon smrti Navaljnog njegova motivacija za izlazak na birališta bila da izgradi veze sa drugim opozicionim biračima u Nemačkoj – veze koje bi se jednog dana mogle iskoristiti za izgradnju jačeg sistema podrške Rusima kako unutar tako i izvan nje. zemlje.

„Važnije je demonstrirati protestne akcije nego glasati kao što bi to bilo na demokratskim izborima“, rekao je Zaharov.

„Ponekad je za solidarnost potrebno vrlo malo: samo pojavljivanje“, rekao je on. „Za ljude u inostranstvu nema rizika. Nemamo šta da izgubimo“.

Rekao je da mu život u inostranstvu daje slobodu da otvorenije izražava svoja mišljenja, pa čak i pomaže političkim zatvorenicima i Rusima u zemlji koji se plaše da govore.

„Izbori su predstava“

Drugi građani u inostranstvu, poput 35-godišnje Ane, čiji su jevrejski koreni omogućili da se preseli u Izrael, 2022. godine, radije odustaju od glasanja u potpunosti.

Ana, koja je tražila da bude identifikovana samo po imenu iz straha od odmazde, rekla je da učešće u izborima samo pomaže narativu Kremlja da je Rusija demokratska država.

Ona veruje da će veći broj „ukradenih“ glasova ukazati na očiglednu nelegitimnost izbora.

„Ako Putin osvoji 96 odsto glasova na ovim izborima, to će očigledno biti odraz totalitarnosti režima“, rekla je Ana.

„Neka daju moj glas Putinu… Želim da svetski mediji izađu sa naslovima: U Rusiji postoji totalitarni režim“.

Putin se oslanja na ove izbore kako bi pokazao da njegov rat u Ukrajini ima podršku zemlje, čak i dok ruska ekonomija posustaje pod teretom sankcija i velikih izdataka za odbranu, kaže Kalum Frejzer, naučni saradnik specijalizovan za rusku spoljnu politiku u Naučni centar Roial United Services Institute (RUSI).

„Izbori u autoritarnim režimima se često koriste kao simbolično predstavljanje mandata vođe da vlada“, rekao je Frejzer.

„Ovi izbori se spremaju da budu potencijalno najviše manipulisani u ruskoj istoriji. Iako će skoro sigurno biti manja od 80 odsto izlaznosti, možemo očekivati da će zvanična retorika pokazati brojke unutar ovog okvira.”

Slomljena opozicija

Frejzer procenjuje da je oko 10 do 15 odsto stanovništva Rusije „izuzetno nezadovoljno sistemom i spremno je da to pokaže“, ali postoji mnogo veći, apolitičan segment društva koji će ostati kod kuće jer veruje da je njihov glas besmislen.

„Pravo mišljenje mnogih Rusa ostaje u njihovim glavama“, rekao je on.

Čak ni protesti nakon smrti Navaljnog nisu dostigli nivo „nezadovoljstva koji bi zabrinuo Putina“, rekao je Frejzer, napominjući da je ruska opozicija „i dalje rascepkana“.

Ne postoji jedinstvena strategija za glasače koji se protive Putinu, što odražava dugotrajno odsustvo konsenzusa među opozicijom.

Moderna ruska opozicija se borila da se ujedini u jedinstvenu snagu i težila je ka harizmatičnim liderima. Tim Alekseja Navaljnog trenutno se ističe kao jedno od najpopularnijih krila opozicije, ali je uglavnom delovao samostalno.

U međuvremenu, neki od najotvorenijih kritičara Kremlja, kao što su opozicione ličnosti Ilja Jašin i Vladimir Kara-Murza, zatvoreni su, dok su drugi, poput političara Borisa Njemcova i novinarke Ane Politkovske, ubijeni.

„Rusija nije demokratska država“, naglasio je Frejzer. „Izbori su samo za predstavu i pokazaće rezultat koji odgovara Putinovom narativu“.

„Malo je verovatno da će neko nešto postići“, kaže Kulikov, advokat koji je sada u Dubaiju. „Ali ovo je još uvek prilika. U mom srcu uvek postoji nada za čudo. ja sam Rus. Ja verujem u čuda“.