Na parlamentarnim izborima u Iranu veoma slaba izlaznost, uprkos kampanji vlasti u Teheranu

Trenutno nije poznato da li je smanjen broj birača posledica apatije ili aktivne želje da se iranskoj teokratiji pošalje protestna poruka

Dok državna televizija sa jedne strane emituje slike ljudi koji čekaju u redovima da glasaju, očevici širom Teherana govore o uglavnom praznim biračkim mestima.

Zvaničnici, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, nastojali su da izlaznost pokažu kao izraz prkosa neprijateljima Irana.

Sa druge strane, građani su pozivani da bojkotuju glasanje kao „šaradu“, a među onima koji su takve pozive upućivali je utamničeni dobitnik Nobelove nagrade za Mir Narges Mohamadi.

Iranska teokratija zabranila je kandidaturu svim reformistima, to jest političarima koji se zalažu za bilo kakve promene u vladavini Iranom.

Od oko 15.000 kandidata koji se bore za mesta u 290-članom parlamentu, zvanično Islamskoj konsultativnoj skupštini, samo 116 se smatra relativno umerenim ili proreformskim kandidatima.

Iranska ekonomija nastavlja da stagnira pod zapadnim sankcijama zbog nuklearnog programa Teherana koji brzo napreduje.

Te sankcije su uvedene i zbog naoružavanja raznih proiranskih milicija na Bliskom istoku, kao i naoružavanja Rusije u ratu protiv Ukrajine.

Hamnei (84) glasao je među prvima za nove članove Skupštine eksperata zemlje. Komitet sveštenstva, koji služi osmogodišnji mandat, ima mandat da izabere novog vrhovnog vođu ako Hamnei podnese ostavku ili umre, naglašavajući njegovu izuzetnu važnost.

Hamnei je glasao pred gomilom novinara u Teheranu i kratko je pozvao ljude da glasaju.

„Obratite pažnju na ovo. Usrećite prijatelje i razočarajte zlikovce“, rekao je.

Hamneijev štićenik, tvrdolinijaški predsednik Ebrahim Raisi, ponovio je taj poziv i pozvao javnost da to bude „slavan dan za iransku naciju“.

Međutim, čni se da je izlaznost smanjena u Teheranu, gde je državna izborna komisija ISPA procenila izlaznost na 23,5 odsto.

Anketa ISPA predviđa da će izlaznost na nacionalnom nivou biti 38,5 odsto, a margina greške u anketi bila je dva odsto.

To bi moglo dovesti do toga da izlaznost bude najniža ikada.

Najniža prethodna izlaznost bila je na poslednjim parlamentarnim izborima 2019. godine – 42 odsto.

Pozivi na bojkot izložili su pritisku teokratsku vlast, koja od Islamske revolucije 1979. godine legitimitet delimično zasniva na izlaznosti na izborima.

U međuvremenu, snažno obezbeđenje moglo se videti širom Teherana.

Oko 200.000 pripadnika snaga bezbednosti raspoređeno je širom zemlje.

Otvoreno je preko 59.000 biračkih mesta.

U Iranu živi oko 85 miliona ljudi, a procene govore da pravo glasa ima 61 milion.

Mandat parlamenta traje četiri godine, a pet mesta je rezervisano za iranske verske manjine.

Prema zakonu, parlament ima nadzor nad izvršnom vlasti, glasa o sporazumima i rešava druga pitanja.

U praksi, apsolutna vlast u Iranu pripada njegovom vrhovnom vođi.