Na pomolu resetovanje odnosa snaga među globalnim silama: Bajden i Si vode igru, Putina nema

Godišnji samit ASEAN-a, asocijacije zemalja Južne Azije, trenutno se održava u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, paralelno sa Istočnoazijskim samitom, na koji su došli brojni svetski lideri.

Nakon samita u Kambodži, svi najveći igrači uputiće se na indonežansko ostrvo Bali, gde će biti održan prvi nevirtuelni samit G-20 od izbijanja pandemije korona virusa. Grupa zemalja G-20, neformalna organizacija koja okuplja najveće razvijene zemlje i zemlje u razvoju, bez obzira na njihov politički aranžman, danas je, prema mišljenju mnogih analitičara, najbliža ideji „svetske vlade“, ali ruska invazija na Ukrajinu u februaru ove godine dovela je do ozbiljne podele unutar te grupe, unutar koje su članice prinuđene da se postroje ili sa demokratskim blokom – SAD i EU – ili sa autoritarnim blokom Rusije i Kine, ukazuje Jutarnji.hr.

Ruski predsednik Vladimir Putin je već najavio da neće doći na samit – jedan od razloga je svakako to što bi se mnogi zapadni lideri u tom slučaju odlučili da ga bojkotuju.

Kremlj će tako predstavljati Putinov šef diplomatije Sergej Lavrov, ali se ni on neće osećati posebno dobrodošlo – prvi put od osnivanja G-20 2008. dolazeći predstavnici najvećih svetskih ekonomija neće pozirati za zajednički foto.

Previše njih ne želi da se ovekoveči pored Lavrova. Ukrajinski lider Volodimir Zelenski obratiće se na samitu G-20 putem video-veze, za razliku od ruskog predsednika, čija je kancelarija u petak saopštila da se Putin ni na koji način neće obraćati drugim liderima G-20.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Putin ne može da dođe na samit G-20 zbog gustog rasporeda i potrebe da ostane u Rusiji. Zelenski je ranije najavio da neće učestvovati na samitu ako se Putin pojavi.

Ozbiljne tenzije

Velika prednost G–20 kao formata je upravo njegova neformalnost, kao i činjenica da je to forum za otvorenu diskusiju kako o demokratskim, tako i o hibridnim i o autokratskim režimima.

Pored SAD, EU, Kine, Rusije i Indije, kao najvećih svetskih ekonomskih i političkih sila, tu su i Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Francuska, Nemačka, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Južna Koreja, Južna Afrika. na samitu učestvuju Saudijska Arabija, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo, sa Španijom kao stalnim posmatračem.

Međutim, kriza u Ukrajini dovela je do ozbiljnih tenzija među članicama, zbog čega nijedan od pripremnih sastanaka na ministarskom nivou do sada nije mogao da proizvede zajedničku izjavu uključenih zemalja – isti ishod se očekuje i nakon sastanka šefova država.

Najiščekivaniji sastanak samita biće onaj između američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga – njihov prvi susret licem u lice otkako je Bajden preuzeo dužnost – koji će biti održan na marginama samita u ponedeljak.

Oba svetska lidera na samit ulaze sa značajnim preprekama na polju svoje unutrašnje politike. Na 20. kongresu Komunističke partije Kine, Si je koncentrisao sve poluge vlasti u Narodnoj Republici u svojim rukama, obezbeđujući svoj treći mandat šefa države i partije. Bajdena su, pak, osnažili i pogurali neočekivano uspešni rezultati sa američkih međuizbora, gde su svi analitičari i ankete predviđali poplavu za Demokratsku stranku.

Zdravi temelji

Forin polisi piše da je to prilika da dvojica lidera postave zdravije temelje za odnose dve zemlje, na način koji bi mogao da koristi i Kini i Sjedinjenim Državama, bez pritiska na unutrašnjem političkom frontu.

Mogli bi se dogovoriti da sarađuju na globalnim izazovima, kao što su pitanja inflacije, sigurnosti hrane i održivosti duga. Dok će se Bajden sigurno sastati sa Sijem, poznato je i sa kim se sigurno neće sresti – sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije princom Muhamedom bin Salmanom.

Bajden se sastao sa bin Salmanom u Džedi ovog proleća, kada mu je princ obećao povećanje proizvodnje nafte. Vašington je odluku kartela OPEK+ da smanji proizvodnju video kao nož u leđa.

Samit bez zajedničkih zaključaka

Ovogodišnji samit G–20 najverovatnije će se završiti bez konkretnih zaključaka, ako je suditi po sastancima ministara finansija, centralnih bankara i drugih ministara zemalja G–20 na pripremnim sastancima koji su prethodili samitu.

Debata o globalnoj prehrambenoj bezbednosti završena je bez zajedničkog saopštenja, pošto se zemlje nisu mogle složiti oko pominjanja uloge Rusije u blokiranju ukrajinskih luka i narušavanju poljoprivredne proizvodnje u toj zemlji.

Isto tako, rasprava o prelasku na održive izvore energije završena je bez zaključaka zbog neslaganja oko rečnika kojim se opisuju klimatske promene, a opet oko pominjanja ruske invazije na Ukrajinu. Nedostajao je i konsenzus o merama za suzbijanje globalne inflacije, opet zbog konteksta ruske invazije, koja je odgovorna za rast cena hrane i energenata.

Rat u Ukrajini odlučio je i debatu o digitalnoj transformaciji iako su se ministri načelno složili oko važnosti obezbeđivanja slobodnog protoka informacija. Jedini uspeh pripremnih sastanaka bio je sastanak ministara zdravlja na kojem su dogovorena zajednička sredstva za prevenciju i odgovor na buduće pandemije.