Na potezu Krivokapić i Abazović

Za predloženu rekonstrukciju DF i Demokrate treba da dobiju podršku 41 poslanika. Navodno da DF i Demokrate sada računaju na sigurnih 36 poslanika.

Crnogorski mediji pišu da o pregovorima DF i Demokrata nije bio upoznat premijer Zdravko Krivokapić, iako su navodno znali neki ljudi iz njegovog okruženja.

Takođe, i Dritan Abazović, lider URA, još jedan konstituent vlasti, navodno je iz medija saznao za dogovor DF-a i Demokrata. URA je reagovala tako što je koalicionim partnerima poručila da zakažu sednicu Skupštine ako imaju većinu za rekonstrukciju Vlade, ocenjujući da su im „milije ministarske fotelje od reformi u Tužilaštvu i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije“.

Poznato je da je dogovor DF i Demokrata baziran na kompromisu – DF je pristao da Krivokapić ostane premijer ako i njihovi kadrovi dobiju neka ministarstva ili potpredsedničku poziciju, dok su Demokrate pristale na detaljnu rekonstrukciju.

Podsećamo da su Demokrate Alekse Bečića, snažno podržavali Krivokapićevu vladu do noći između 4. i 5. septembra kada su mu zapretile da, ukoliko ne obezbedi uslove za ustoličenje mitropolita Joanikija smeni čelnike bezbednosnog sektora – ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina.

Potom je Abazović zapretio obaranjem vlade ukoliko bude smena u bezbednosnom sektoru, a navodno su i zapadne ambasade urgirale da se spreči procedura o njihovoj smeni.

Krajem naredne sedmice trebalo bi da budu poznati rezultati komisije koja analizira postupanje bezbednosnog sektora na Cetinju, pa se očekuje da Krivokapić nakon toga otkrije svoju odluku – da li će pokrenuti proceduru razrešenja ministra Sekulovića.

Intezivne konsultacije DF i Demokrata usledile su nakon događaja na Cetinju, piše Pobjeda, što je uslovilo postizanje dogovora, iako su donedavno razmenjivali teške optužbe.

Ocene su da uprkos tome što su se nakon ustoličenja mitropolita Joanikija Krovokapić i DF „zbližili“, to ne znači da će premijer olako prihvatiti ulazak lidera DF-a na potpredsednička mesta. Kako je kazao premijer, “pažljivo ću razmotriti sve nove inicijative i predloge za unapređenje rada Vlade, koje su došle i koje budu dolazile od predstavnika parlamentarne većine i iza kojih stoji najmanje 41 poslanik”.

Po njemu je ekspertska vlada najbolji model za vođenje reformi i demokratske tranzicije, ali da to, kaže, ne znači da eksperte u vladi ne mogu predložiti partije. Pojedini smatraju da dogovor Demokrata i DF jeste prećutno priznanje da je eksperstka vlada propali eksperiment koji nije dao rezultate. To je juče potvrdio i Knežević navodeći sarkastično da ova vlada nije eksperska već vlada URE i NVO „Ne damo Crnu Goru“.

Ukoliko bi se obezbedio 41 poslanik za rekonstrukciju Vlade, što neće biti nimalo lak zadatak budući da URA, ali ni manjinske partije nisu oduševljene tom idejom, onda bi postojeća glomazna ministarstva bila podeljena na dva ili više ministarstava, piše portral bizniscg.me.

Dodaju da bi se prvo na udaru našlo Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta kojim rukovodi Vesna Bratić koje bi se podelilo na dva a možda i tri resora.

Portal piše da su ozbiljno narušeni odnosi u vladajućoj koaliciji, dok se URA nalazi pod ogromnim pritiskom opozicije ali i sopstvene baze.  Složenost odnosa potvrđuje, navode, i saopštenje URA u kome se navodi da “su se svi okrenuli protiv njih jer je pri kraju Zakon o poreklu imovine”.

Verska pitanja previše zastupljena

Kako pišu u atorskom tekstu za Vijesti ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije u Crnoj Gori Džudi Rajzling Rajnke i Karen Medoks verska pitanja zaokupljaju pažnju lidera sa svih strana crnogorske političke scene a nedovoljno pažnje se posvećuje mnogo hitnijim pitanjima. „Vlada mora usmeriti energiju na poboljšanje kvaliteta života običnih građana Crne Gore“. One su pozvale vladu da se fokusira na postizanje napretka u oblastima koje će ubrzati pristupanje zemlje EU i doprineti stabilnosti i prosperitetu svakog njenog građanina. Pohvalile su nedavne uspehe u bezbednosnom sektoru, kao i napore policije da nađe ravnotežu između građanskih sloboda i javne bezbednosti tokom vikenda ustoličenja mitropolita Joanikija. Pitaju se koja je korist od održavanja nacionalnog popisa kojim će se, u ovom trenutku, prikupljati podaci koji se odnose na etnički identitet – određene političke snage cinično zagovaraju taj poduhvat, nadajući se da će to dodatno zabiti klin između onih koji se identifikuju kao Crnogorci i onih koji se identifikuju kao Srbi. Kako to pomaže zemlji da napreduje?