Na prodaju Hitlerov Mercedes

Aukcijska kuća iz Arizone, predmet koji će biti ponuđen 17. januara, opisuje kao „istorijski najvažniji automobil koji je ikad bio ponuđen na javnoj aukciji“. Kao bivši vlasnik Mercedesa upisan je „vođa i kancelar Rajha“ Adolf Hitler. I zaista se radi o senzaciji, ali kao i uvek kada neki materijalni simboli tzv. „Trećeg Rajha“ budu ponuđeni na prodaju, o jednoj spornoj senzaciji.

Automobil superlativa

Istorija automobila registarskih oznaka 1A 148461 je precizno zabeležena. Hitlerov vozač, potpukovnik SS Erih Kempka, lično je naručio automobil koji je bio izručen nekoliko meseci pre početka Drugog svetskog rata u julu 1939. Radilo se o vozilu superlativa. I to ne samo za ono vreme.

Mercedes 770 K „veliki Mercedes“ je dug šest metara i ima mesta za osam putnika. Automobil je „vukao“ osmocilindrični motor sa 7,7 litara obima cilindara koji je pomoću kompresora ostvarivao 230 KS i postizao brzinu do 160 kmh. Samo 88 komada vozila ove serije je između 1938. i 1943. izišlo iz pogona u Zindelfingenu. Naručioci nisu bili obični smrtnici: japanski car Hirohito, norveški kralj Hakon VII, španski diktator Franko i papa Pije XII. No Hitlerovo vozilo je naravno imalo i nekoliko „dodataka“: neprobojno staklo debljine 40 mm, karoserija je pojačana oklopnim čelikom. To pomalo začuđuje jer se radi o kabrioletu u kojem se Hitler uglavnom vozio stojeći tokom parada. Oklop je samo povećao težinu vozila na pet tona što je opet povećalo potrošnju na 38 litara na 100 km. Zato je i rezervoar primao 300 litara goriva.

Burna prošlost

Hitleru je ovaj Mercedes služio kao glavno paradno vozilo. Njime je 1940. ušao u Pariz slaveći pobedu nad Francuskom. U njemu je primio i Musolinija sa kojim se u više navrata provozao Minhenom. Zbog toga je i Mercedes koji se sada nudi na prodaju ovekovečen na brojnim istorijskim fotografijama i filmskim zapisima. Ali, najkasnije od 1942. automobilske parade su nestale sa dnevnog reda tadašnjega kancelara. Pred kraj rata taj Mercedes su zaplenile američke snage u Francuskoj koje nisu znale kome ovo vozilo zapravo pripada. Nakon toga automobil dolazi u vlasništvo jednog Belgijanca koji ga prodaje u SAD nakon čega vozilo opet mijenja vlasnika i vraća se u Evropu. Kome ovaj Mercedes sada pripada, aukcijska kuća ne želi da oda.

Mračni kultni objekt ili kolekcionarska sreća?

Hitlerov Mercedes je u svakom slučaju bio jedan od propagandnih instrumenata nacista. Zato se postavlja pitanje da le sme da bude ponuđen na aukciji. Na kraju krajeva, u pogrešnim rukama može da postane kultni objekat za poštovaoce jednog zločinačkog režima.

Olimpijski stadion u Berlinu, 1939.

Šef aukcijske kuće Worldwide Auctioneers, Rod Egan kaže da se ne radi o veličanju jednog diktatora. On smatra da automobil treba gledati van konteksta bivšeg vlasnika. Istovremeno kaže kako „bi bili srećni“ da automobil dođe u posed nekog muzeja ili javne kolekcije. Kome god u ruke dopadne sporni objekt, deset posto od postignute cene bit će uplaćeno u korist projekata za suočavanje s nacizmom.

I još jedan bizarni detalj: Hitlerov vozač Kempka nije samo upravljao „firerovim“ vozilima. On se pobrinuo za to da posle samoubistva Hitlera i njegove supruge Eve Braun njihova tela budu spaljena. U tom poslednjem zadatku Kempka se poslužio benzinom iz vozila koja su u maju 1945. preostala nacističkom vrhu.