Na proleće moguć referendum

Po tradiciji, državni funkcioneri, na čelu sa predsednikom i premijerom Redžepom Taipom Erdoganom i Binali Jildirimom, najpre su posetili Anitkabir, mauzolej osnivača države i “oca svih Turaka” Mustafe Kemal paše Ataturka. Erdogan je poručio da Turska svoj 93. rođendan slavi sa “velikim ponosom i entuzijazmom” i podsetio na neuspešni državni udar.

“U noći 15. jula, domaći i strani krugovi koji su pokušali da ugroze nezavisnost, demokratiju i legalnu vlast naše zemlje poraženi su zahvaljujući otporu i hrabrošću naroda”, napisao je Erdogan u spomen knjizi Ataturkovog mauzoleja.
Turskoj je među prvima i to koji dan ranije, praznik čestitao Džon Keri, američki državni sekretar.
“Kao dugogodišnji saveznik SAD nastavljaju da pružaju punu podršku turskoj demokratski izabranoj vladi i institucijama”, poručio je Keri u čestitki. Savezništvo dve zemlje ozbiljno je narušeno poslednjih godina različitim stavovima o pojedinim međunarodnim pitanjima, kritikama Vašingtona na račun Ankare o stanju ljudskih prava, kao i zahtevom Turske za izručenje bivšeg imama koji živi u Pensilvaniji Fetulaha Gulena, koga turske vlasti optužuju da stoji iza pokušaja državnog udara.
Amerika je do sada odbijala zahteve Turske, navodeći da “ispituje slučaj” i da su potrebni novi dokazi. Ministar pravde Turske Bakir Bozdag posetio je nedavno Vašington i sa državnim tužiocem Loretom Linč razgovarao o mogućem izručenju.

“Odugovlačenje procesa izručenja negativno utiče na odnose Turske i SAD”, upozorio je Bozdag, koji smatra da je Ankara Vašingtonu dostavila dovoljno dokaza da Gulen stoji iza pokušaja državnog udara.

Istraživanja sprovedena u Turskoj pokazuju da većina građana ne veruje da će SAD izručiti Gulena, a mnogi smatraju da bivši imam, čiju je organizaciju Ankara zvanično proglasila za terorističku, ima dovoljno finansijske i političke moći da ostane nedostupan turskim vlastima. Prema nedavnim navodima Vikiliksa Gulenova organizacija je predsedničku kampanju Hilari Klinton donirala sa tri-četiri miliona dolara i mnogi su ubeđeni da ga Klinton, ako pobedi, neće izručiti. Bozdag, međutim, veruje da američki predsednički izbori i očekivane promene u američkoj administraciji neće uticati na proces izručenja.

Građani Turske, koji su sa puno entuzijazma u subotu slavili praznik svoje države, na proleće bi mogli na referendum o promeni Ustava. Vladajuća AK partija koju je osnovao Erdogan, a sada je predvodi Jildirim, najavila je novu fazu rada na ustavnim reformama kojim bi umesto parlamentarnog u Turskoj bio uveden predsednički sistem. Formirana je radna grupa poslanika i eksperata koja treba da pripremi predlog izmena Ustava koje bi se pred poslanicima našle pre decembra. Prema turskom Ustavu, ustavne promene automatski stupaju na snagu ukoliko dobiju podršku dve trećine, što znači 367 od ukupno 550 poslanika. AK ima 317 mesta, te joj je neophodna podrška bar dela opozicije, koju u Velikoj narodnoj skupštini Turske čine tri partije: CHP, MHP i HDP. Do nedavno su sve tri odbijale mogućnost uvođenja predsedničkog sistema, ali se izgleda MHP “predomislila”.
Vodeća opoziciona Republikansko narodna partija (CHP) odlučno odbija da podrži ustavne promene. Potvrdio je to u nedavnom razgovoru sa grupom novinara iz balkanskih zemalja, u turskom parlamentu poslanik CHP Ozgur Ozel. “Nije moguće da podržimo najavljenu promenu Ustava i uvođenje predsedničkog sistema”, rekao je Ozel, koji veruje da se bliži kraj vlasti AKP. “Mnoge stranke koje su u Turskoj osnovane, trajale su neko vreme i odlazile u muzej. Nije daleka takva budućnost i za AKP”, kaže Ozel. CHP je inače najstarija politička partija Turske i osnovao je Ataturk. Devlet Bahčeli, lider Nacionalističkog pokreta MHP, treće po snazi parlamentarne stranke, ne isključuje podršku promeni Ustava. Erhan Usta, poslanik MHP objašnjava da će njegova stranka sačekati predlog AKP.

“Mislimo da je parlamentarni sistem najbolji za Tursku i ustavne promene u tom pravcu su moguće. Vlada i AKP, međutim, nastavljaju da insistiraju na uvođenju predsedničkog sistema. Sačekaćemo da vidimo predlog i podržaćemo ga samo ukoliko jača demokratske institucije”, kaže Usta. Pro- kurdskoj, Narodnoj demokratskoj partiji HDP ne pada na pamet da podrži uvođenje predsedničkog sistema. Problem za AKP je to što im eventualni glasovi poslanika MHP nisu dovoljni za direktnu promenu Ustava. Te dve stranke zajedno imaju 357 mesta. Ali, po Ustavu, ako promene Ustava podrži 330 do 366 poslanika, ide se na referendum. Zato je moguće da se već na proleće građani Turske izjašnjavaju o promenama Ustavu koje bi, po mišljenju vladajuće AKP ojačale demokratske institucije zemlje, a njenih kritičara ojačale vlast Erdogana.

Upozorenje Vašingtona

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu razgovarao je telefonom sa Džonom Kerijem o odluci da članovima porodica osoblja Konzulata SAD u Istanbulu, iz bezbednosnih razloga, bude naloženo da napuste Tursku. Stejt dipartment je izdao novo upozorenje kojim je porodicama osoblja Konzulata naloženo da zbog prikupljenih “bezbedonosnih informacija koje pokazuju da ekstremističke grupe nastavljaju sa agresivnim napadima na američke građane u delovima Istanbula u kojima žeive ili se često kreću”, napuste Tursku.