Na samitu EU bez rešenja spora sa Poljskom i Mađarskom oko budžeta i vladavine prava

EU je zapala u novu krizu nakon što su Mađarska i Poljska u ponedeljak uložile veto na usvajanje sedmogodišnjeg budžeta EU i plana za ekonomski oporavak od pandemije korona virusa, ukupne vrednosti 1.800 milijardi evra.

Tokom 20-minutne sesije na početku video samita, nekoliko lidera sa obe suprotstavljene strane držalo se svojih pozicija, ali ne raspirujući postojeće tenzije.

Zvaničnik EU koji je tražio da ne bude imenovan rekao je da su učesnici samita „po svaku cenu hteli da izbegnu dramatičan sled događaja“ i da su „uspeli u tome“.

Budimpešta i Varšava žele da spreče uspostavljanje novog mehanizma koji predvidja uskraćivanje sredstava članicama Unije čije vlade urušavaju demokratske standarde i vladavinu prava, za šta Brisel godinama optužuje upravo Poljsku i Mađarsku.

Budžet EU od 1.074,3 milijarde evra, za period od 2021. do 2027. godine, kao i paket za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra, trebalo je da stupe na snagu u januaru, ali je to sada neizvesno zbog blokade te dve centralnoevropske članice Unije, nekada komunističke zemlje.

Spor dovodi u pitanje isplatu sredstava preko potrebnih za saniranje ekonomskih posledica novog talasa zaraze korona virusom koji preti da gurne Evropu u novu recesiju.

Ako lideri EU ne postignu dogovor o budžetu do kraja godine, blok 27 zemalja će nastaviti da troši novac, ali će na raspolaganju imati ograničene resurse, pošto će svakog meseca moći da troši najviše dvanaestinu budžeta za prethodnu finansijsku godinu.

Mnogi projekti za Poljsku i Mađarsku mogli bi u tom slučaju da budu blokirani.

Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je da je u interesu svakog da se brzo dođe do rešenja problema.

„Radna mesta ljudi zavise od ovoga. Naš ekonomski oporavak zavisi od ovoga. Sve što se zahteva od država članica jeste da poštuju ugovore koje su potpisale i ratifikovale. To je to“, kazao je Timermans.

Poljska i Mađarska navode da su uložile veto zato što smatraju da će mehanizam uslovljavanja načelom vladavine prava biti korišćen kao „ideološko oružje“ za njihovo kažnjavanje.

Parlament Poljske je danas usvojio Rezoluciju kojom je podržao odluku Vlade da stavi veto ako budžet i plan za oporavak sadrže sporni uslov.

U toj simboličnoj Rezoluciji, koja zapravo samo pruža podršku premijeru Mateušu Moravjeckom, ocenjuje se kao „neprihvatljivo i nekonzistentno“ sa Ugovorom EU da se na članice EU primenjuju „različiti standardi“.

U svom prvom izveštaju o poštovanju vladavine prava, Evropska komisija je u septembru navela da se demokratski standardi suočavaju s velikim izazovima u Poljskoj i Mađarskoj, i ukazala na ugroženost nezavisnog pravosuđa, i na pretnje borbi protiv korupcije i slobodi medija.

Bugarska podržava plan o budžeta EU, distancirala se od Poljske i Mađarske

Bugarski premijer Bojko Borisov, koji je danas razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, distancirao se od Poljske i Madjarske koje su stavile veto na predlog budžeta Evropske unije (EU), ocenjujući da je predlog „uravnotežen i prihvatljiv“.

Borisov je izrazio podršku tom predlogu kancelarki Merkel čija je zemlja predsedavajuća EU do kraja godine.

Poljska i Mađarska odbijaju da prihvate uslov da za isplatu desetine milijardi evra iz fondova EU budu poštovanje vladavine zakona, nezavisnosti pravosudja i slobode medija.

Te dve zemlje, koje su dobile podršku Slovenije, stavile su zbog toga veto na predlog dugogodišnjeg budžeta EU.

Rumunski premijer Ludovik Orban ranije danas je za Frans pres rekao da se zalaže za demokratske vrednosi na kojima je zasnovana EU. Slovačka i Češka su takodje podržale vladavinu pravu, dok se Slovenija pridružila stavu Poljske i Mađarske.