Na samitu inicijative Krimska platforma osuđena ruska aneksija krimskog poluostrva

Samit je sazvala Ukrajina da objedini pritisak na Rusiju zbog njene aneksije Krima 2014. godine koju je većina sveta osudila kao ilegalnu, prenosi agencija AP. Odnosi Rusije sa zapadom su se kao rezultat pogoršali i vratili se na odnose iz vremena posle hladnog rata.

Verbalna podrška Ukrajini data je u vreme kada se Kijev poslednjih meseci žali na svoje partnere koji ne dozvoljavaju da postane član NATO, zadržavaju gasne sporazume sa Moskvom na štetu Ukrajinaca ili odbijaju da joj isporuče ofanzivno oružje.

Na otvaranju foruma o Krimu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će uraditi „sve u svojoj moći da vrati Krim, tako da Krim, zajedno sa Ukrajinom postane deo Evrope.“

„Sinergija naših napora treba da primora Rusiju da sedne za sto sa pregovaračima i razgovara o vraćanju našeg poluostrva“, rekao je Zelenski.

„Ukrajina sama nikad ne može da vrati Krim, potrebna nam je efikasna podrška na međunarodnom nivou“ da bi se on „oslobodio“, rekao je on i pozvao da se pojačaju postojeće sankcije protiv Moskve.

Oko 15 evropskih predsednika ili premijera, između ostalog iz Poljske, Moldavije, Švedske, učestvovali su na skupu, dok su zemlje kao što su Nemačka, Francuska, SAD i Turska poslale ministre ili predsednike Parlamenta.

„Ukrajina nikad neće biti sama, a Krim, to je Ukrajina“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šar Mišel okupljenima.

Mišel je poručio da ponovo potvrđuje nepromenjen stav EU da ne priznaje i neće priznati rusku ilegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja.

„Nelegalna aneksija i situacija na Krimu i oko njega mora da ostane visoko na dnevnom redu međunarodne zajednice“, rekao je Mišel i dodao da zato Međunarodna krimska platforma ima potpunu političku podršku EU.

Švedski premijer Stefan Leven je ocenio da je aneksija Krima 2014. godine „arogantno kršenje bezbednosnog poretka u Evropi“.

Učesnici su usvojili zajedničku rezoluciju u kojoj se osuđuju aneksija Krima i kršenja ljudskih prava na toj teritoriji kao i njena „militarizacija“ koju je sprovela Moskva, naglasivši da čekaju da se poluostrvo „vrati Ukrajini“.

Potpisnici nisu međutim najavili konkretne mere, navodi agencija Frans pres.

I mnogi u Ukrajini konstatovali su odsustvo istaknutih ličnosti EU kao što su Angela Merkel i Emanuel Makron.

Nemačka kancelarka je dan uoči foruma bila u Kijevu i pokušala da uveri predsednika Zelenskog koji strahuje da će njegova zemlja biti žrtvovana radi evropskih gasnih interesa.

Zelenski je danas ipak pozdravio stvaranje „međunarodne koalicije za oslobađanje Krima“ i pozvao Rusiju da „ispravi svoju tragičnu istorijsku grešku“.

Kremlj je osudio forum. „Smatramo taj događaj izuzetno neprijateljskim i antiruskim, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Moskva je pripojila krimsko poluostrvo u martu 2014. godine u vreme prozapadne revolucije u Kijevu, koju je Rusija nazvala državnim udarom. Posle toga je usledio početak rata na istoku Ukrajine protiv proruskih separatista, koje, kako se veruje Rusija vojno podržava, što ona odlučno negira.

Peskov: Samit u Kijevu antiruski i krajnje neprijateljski događaj

Kremlj smatra da je samit „Krimska platforma“, koji je danas održan u Kijevu, antiruski i krajnje neprijateljski događaj, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Taj skup smatramo izuzetno neprijateljskim prema našoj zemlji. Kategorički ne prihvatamo takve tvrdnje u vezi sa ruskim regionom Krimom. I s tim u vezi stav je nedvosmislen – odnosimo se prema njemu kao prema antiruskom događaju“, rekao je Peskov, prenosi Sputnjik.

Samit „Krimska platforma“ je, na inicijativu Ukrajine, danas održan u Kijevu i na njemu je razmatrano pitanje „povratka kontrole“ nad Krimom. Na samitu su bili predstavnici 46 zemalja i međunarodnih organizacija.