Na samitu o Amazonu pozvane su industrijalizovane zemlje da pomognu u očuvanju prašume

Članovi novooživljene Organizacije sporazuma o saradnji Amazona (ACTO) nadaju se da će im ujedinjeni front dati glavni glas u globalnim pregovorima o zaštiti životne sredine.

Lideri imaju za cilj da podstaknu ekonomski razvoj u svojim zemljama, dok istovremeno pokušavaju spreče da trenutno uništavanje Amazona „dostigne tačku bez povratka“, navodi se u zajedničkoj deklaraciji izdatoj u utorak, prvog dana dvodnevnog samita.

Seča šuma u amazonskoj pršumi predstavlja potencijalnu klimatsku katastrofu i sve zemlje na samitu su ratifikovale Pariski klimatski sporazum, koji od potpisnica zahteva da postave ciljeve za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte. Brazil i Kolumbija su se obavezali da će potpuno zaustaviti krčenje šuma do 2030. godine, ali druge zemlje nerado to slede.

Prisustvuju predsednici Kolumbije, Perua i Bolivije, kao i premijer Gvajane, potpredsednik Venecuele i ministri spoljnih poslova Surinama i Ekvadora. Pozvani su lideri Norveške i Nemačke, veliki donatori brazilskog Amazon fonda za održivi razvoj, kao i kolege iz drugih ključnih regiona s prašumama: Indonezije, Republike Kongo i Demokratske Republike Kongo.

A „Belemska deklaracija“, zvanična deklaracija skupa objavljena u utorak, nije uključivala zajedničku posvećenost nultom krčenju šuma do 2030. godine, kao što su se neki nadali.

Neke ekološke grupe izrazile su nezadovoljstvo zajedničkom deklaracijom, rekavši da je to uglavnom zbir dobrih namera sa malo obaveza, dok je najveća domorodačka organizacija u regionu pohvalila uključivanje nekih njihovih glavnih zahteva.

Samit jača položaj brazilskog predsednika Luiz Inasio Lule da Silve da iskoristi globalnu zabrinutost za očuvanje Amazona. Ohrabren padom krčenja šuma od 42 odsto tokom prvih sedam meseci na funkciji, on je zatražio međunarodnu finansijsku podršku za zaštitu šuma.

Ovo je drugi Lulin pokušaj da formira Amazonski blok. Pokušao je kada je održan poslednji samit o Amazonu 2009. godine, tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, ali mu se tada pridružio samo još jedan predsednik iz regiona, Barat Džagdeo iz Gvajane.

Belemska deklaracija, koju su potpisali zvaničnici iz osam zemalja, takođe osuđuje protekcionističke trgovinske barijere, navodeći da one nanose štetu siromašnim poljoprivrednicima i ometaju održivi razvoj, poziva industrijalizovane zemlje da pruže veću finansijsku podršku zemljama u razvoju i poziva na jačanje saradnje između organa za sprovođenje zakona u cilju kontrole krčenje šuma i kršenja ljudskih prava.