Na seks na poslu bilo prisiljeno pet odsto ispitanika u CG

To je navedeno u istraživanju o rodno zasnovanoj diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja u Crnoj Gori, uz ocenu da su to zabrinjavajući podaci. Istraživanje su za potrebe Centra za ženska prava uradile Olivera Komar, Ana Šćepanović, Marija Glomazić i Darja Šuković, piše Pobjeda, a prenosi RTCG.

Ispitivanje je trajalo od marta do decembra 2018. godine, te je obuhvatilo 627 ljudi koji su popunili onlajn anketu, a, kako je pojašnjeno, 15 žena su, tokom naknadnih intervjua, pristale da ispričaju svoje priče o diskriminaciji na radnom mestu.

Iako anketa, pojašnjavaju istraživači, nije bila reprezentativna i ne može ukazivati na prevalenciju, pruža „užasne dokaze o rodno zasnovanoj diskriminaciji u Crnoj Gori“.

„Kako su zvanične statistike oskudne i nisu sveobuhvatne, ovo istraživanje pruža vredan izvor informacija”, navedeno je u dokumentu.

Predočen je podatak da je trećina ispitanika (30 odsto) izjavila da su ih kolege uznemiravale gestikulacijom, šalama ili pravljenjem zvukova sa seksualnom konotacijom. Njih 13 odsto se, kako kažu, požalilo da je primilo elektronsku poštu ili tekstualne poruke seksualne prirode, a osam odsto je reklo da ih je primilo više od jednom.

„Naišao je nadređeni koji je pogledao u moju majicu i rukama pokazao na oblik grudi uz komentar ‘Ah'“,  navedeno je da je izjavila jedna žena koja ima 44 godine, navodi RTCG.

Uznemiravanje dolazi s vrha

Kako je ocenjeno, ukupno 34 odsto ispitanika je iskusilo barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja na poslu.

Rezultati anketiranih pokazuju i da je u 81 odsto slučajeva seksualnog uznemiravanja prijavljenih u onlajn anketi, počinilac bio muškarac, a u pet odsto slučajeva žena, dok su u 14 odsto slučajeva ispitanici iskusili seksualno uznemiravanje od muškaraca i žena.

U većini slučajeva, ispitanici su izjavili da je osoba koja ih je seksualno uznemiravala bila na višoj poziciji od njih (71 odsto) podatak je iz izveštaja. U otprilike polovini situacija, kako dodaju, ispitanici su izjavili da su nekome rekli o ovim slučajevima, od toga prijatelju – 69,4 odsto (77 osoba), članu porodice 56,8 odsto (63), kolegi 47,7 odsto (53), menadžeru 13,5 odsto (15), policiji 2,7 odsto (5), verskom vođi 1,8 odsto (2) i osobi zaduženoj za takve žalbe na radnom mestu 6,3 odsto (7).

“Druga polovina ispitanika koji se nikome nisu poverili o seksualnom uznemiravanju uglavnom su pominjali osećaj srama kao razlog ćutanja 12,7 odsto (13), kao i strah od gubitka posla 12,7 odsto (13). Prema onlajn anketi, 9,8 odsto (10) ispitanika nije želelo nikom da kaže, dok 16,7 odsto (17) veruju da se sami moraju brinuti o sebi”, navedeno je u izveštaju.

Ovo istraživanje je obelodanilo i podatak da su 143 ispitanice iz ankete izjavile da su bile trudne barem jednom od 2008. godine, a da je 35 odsto njih izjavilo ili da nisu bile plaćene ili da nijesu primale državne beneficije tokom porodiljskog odsustva.

Njih 42 odsto se požalilo da se nije vratilo na svoje radno mjesto nakon odlaska. Na pitanje zašto se nijesu vratile, sedam odsto je odgovorilo da nijesu želele, isto toliko ih je počelo novi posao, 53 odsto je izjavilo da je njihov poslodavac raskinuo ugovor (otpustio ih), 17 odsto je reklo da im je ugovor istekao dok su bile na porodiljskom odsustvu, a 23 odsto je odabralo opciju da je „poslodavac umesto toga odlučio da zaposli moju zamenu”.

Istraživanje je pokazalo i da se mnogi slučajevi diskriminacije nikada ne prijavljuju, jer ,,ljudi nisu svesni svojih prava ili načina na koji mogu da ih zaštite”. Kako je zaključeno, oni imaju tendenciju da se klone konflikta i da ne vjeruju institucijama, što je ,,još jedan važan dio problema koji treba rešiti”.

Više diskriminacije u privatnom sektoru

Više od polovine slučajeva rodno zasnovane diskriminacije (57 odsto) dogodilo se u privatnom sektoru i više od jedne trećine (35 odsto) u javnom sektoru. Skoro polovina ispitanika (45 odsto) tvrdi da im je uskraćeno pravo na odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i/ili godišnjeg odmora.

Skoro polovina (48 odsto) onih koji su popunili onlajn upitnik smatra da su im zdravlje ili bezbednost ugroženi zbog njihovog posla navedeno je u istraživanju.

Intervjuisana su i 42 predstavnika različitih crnogorskih institucija i organizacija, te je zaključeno da iako su mnogi pokazali znanje i razumevanje rodno zasnovane diskriminacije, to, ipak, nije slučaj sa svima.