Na spisku za sankcije i vojna industrija Rusije

Cilj im je, kako piše Vašington post, da kazne Putina ako ponovo izvede invaziju na Ukrajinu. Sankcije će, ukazuju, stupiti na snagu u roku od nekoliko sati nakon eventualne invazije na Ukrajinu. Bela kuća, kako se tvrdi, podržava Nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije koje predlažu demokrate.

Agencija Rojters piše da bi trebalo da se razmotre “sve raspoložive i odgovarajuće mere za suprotstavljanje pokretanju gasovoda Severni tok 2” a ovu inicijativu je pokrenuo Robert Menandez, šef komiteta za međunarodne poslove u američkom Senatu.

„Šaljemo jasnu poruku – Putin ne treba da uruši celu svoju ekonomiju niti da žrtvuje živote svog naroda u uzaludnom pokušaju da prepravi mapu Evrope“, rekao je senator Menendez.

Ipak, pojedini izvori iz SAD ukazuju da tim za nacionalnu bezbednost predsednika Džozefa Bajdena ne zagovara sankcionisanje rusko-nemačkog gasnog projekta iako javno svi Bajdenovi zvaničnici govore da su za to da se nametnu sankcije kompaniji koja upravlja Severnim tokom. Žele kako se navode da „sačuvaju diplomatsku fleksibilnost administracije“.

Navodno su savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džek Salivan, podsekretarka za politička pitranja Viktorija Nuland i specijalni izaslanik Stej departmenta Amos Hohštajn lično vršili pritisak na demokratske senatore da se suprostave predlogu zakona.

Treba napomenuti i da novi nemački kancelar Olaf Šolc poziva  „na novi početak“  sa Rusijom koji uključuje baš napredovanje u projektu vezanom za Severni tok i to u trenutku kada je Putin spreman da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Sankcije koje Demokrate predlažu da se uvedu protiv Rusije mogu obuhvatiti visoke vojne zvaničnike i vladine službenike, uključujući ruskog predsednika Putina, a takođe bi ciljale na ključne banke i sistem SVIFT.

Njujork tajms je pre tri dana pisao da bi tehnološke sankcije kao deo paketa bile uperene na neke od „omiljenih“ grana industrije Putina, posebno na vazduhoplovstvo i oružje koji su glavni izvori prihoda ruske vlade.

Među mogućim ograničenjima, kako navodi njujorški list, jesu „odsecanje“ najvećih ruskih finansijskih institucija od globalnih finansijskih tokova, uvođenje embarga na tehnologiju proizvedenu u Americi ili na tehnologiju koju su dizajnirali Amerikanci potrebnu za odbrambenu i potrošačku industriju. Konkretno, kako su preneli neki ukrajinski mediji, ograničenja će se fokusirati na borbene avione proizvedene u Rusiji, protivvazdušne sisteme, protivsatelitske, svemirske sisteme i tehnologije u kojima se Rusija nada da će ostvariti dobitke poput veštačke inteligencije i kvantnog računarstva.

Takođe postoji mogućnost zabrane izvoza roba široke potrošnje – od mobilnih telefona i laptop računara do frižidera i mašina za pranje veša. Osim toga u slučaju ruske invazije Vašington planira da podrži Ukrajinu i to paketom bezbednosne pomoći Kijevu u vrednosti od 500 miliona dolara. Što znači pozicioniranje oružja za ukrajinske vojnike verovatno uključujući i protzivazdušne reketni sistem Stringer.

Blumberg piše da SAD žele da uvrste Rusku Federaciju na listu država koje podležu najstrožijim izvoznim ograničenjima. Takve mere su na primer trenutno na snazi protiv Irana, Severne Koreje, Kube i Sirije.

Američki zvaničnici kazali su da SAD ni na koji način neće smanjiti vojni arsenal u Istočnoj Evropi kako to zahteva Rusija.

Ukrajinske vlasti, kao i brojni zapadni političari, u poslednje vreme navode mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu, iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namerava nikoga da napadne.