Na Tajlandu nestao radioaktivni cilindar, vlasti se trude da ga pronađu

Otkriće dolazi samo dva meseca nakon što je Australija bila primorana da pokrene sličan lov kako bi pronašla sićušnu radioaktivnu kapsulu koja se na kraju našla pored autoputa.

Ali dok je ta australijska kapsula izgubljena u udaljenoj pustinji zemlje stotinama milja od najbližeg većeg grada – tajlandski kanister je nestao u mnogo naseljenijem području.

Cilindar dužine 30 centimetara i širine 13 centimetara prijavljen je da je nestao tokom rutinskih provera od strane osoblja 10. marta, u termoelektrani na ugalj u Pračin Buriju, provinciji u centralnom Tajlandu, istočno od glavnog grada Bangkok.

Pokrajina ima populaciju od skoro pola miliona ljudi i u njoj se nalaze neki od najboljih nacionalnih parkova Tajlanda, uključujući čuveni Nacionalni park Khao Iai koji je popularan i kod lokalnih i kod međunarodnih turista.

Parkovi su uobičajeni jednodnevni izlet iz obližnjeg Bangkoka, velikog grada od oko 14 miliona ljudi.

Korišćen za merenje pepela, cilindar je bio deo silosa i sadrži cezijum-137, visoko radioaktivnu supstancu za koju naučnici kažu da je potencijalno smrtonosna.

Timovi za pretragu i dronovi raspoređeni su da pronađu cilindar koji nedostaje, navodi se u saopštenju Kancelarije za atom za mir (OAP), vladinog regulatora za radioaktivna i nuklearna istraživanja na Tajlandu.

Zamenica generalnog sekretara Penapa Kančana rekla je za CNN u sredu da koriste opremu za radioaktivnu detekciju da bi locirali cilindar.

„Tražimo radnje za reciklažu otpada u okolini“, rekla je ona. „Mi (koristimo) opremu za istraživanje da bismo otkrili signale. Za područja do kojih ne možemo doći, poslali smo dronove i robote“.

U potragu je uključena i tajlandska policija, koja veruje da je cilindar nestao u februaru, ali da je kompanija Nacionalne elektrane 5 zvanično prijavila da ga je izgubila u petak.

Policija je pregledala CCTV snimke iz fabrike, rekao je šef policije okruga Si Maha Pot Mongkol Topao za CNN – ali je bila ometena „ograničenim pregledima“ mašine.

„Nejasno je da li je predmet ukraden i prodat radnji za reciklažu ili zagubljen na drugom mestu“, kaže Mongkol. „Poslali smo naše timove u radnje za reciklažu u okolini… još uvek da nismo pronašli“.

Stručnjaci upozoravaju da cezijum-137 može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme za ljude koji dođu u kontakt sa njim: opekotine kože usled bliskog izlaganja, bolest zračenja i potencijalno smrtonosne rizike od raka, posebno za one koji su nesvesno izloženi tokom dužeg vremenskog perioda.

Cezijum-137 ima vreme poluraspada od oko 30 godina, što znači da bi mogao predstavljati rizik za populaciju decenijama koje dolaze, ako se ne pronađe.

Penapa, iz Kancelarije za atom za mir, poziva javnost da ne paniči.

„Ako obični ljudi dođu u kontakt nesvesno, zdravstveni efekti će zavisiti od nivoa intenziteta (radijacije). Ako je visoka, prva stvar koju ćemo videti je iritacija kože.“

Ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava na Tajlandu.

Prema izveštaju Kongresne službe za istraživanje, 2000. godine kanistere koji sadrže još jedan radioaktivni izotop, kobalt-60, kupila su dva sakupljača otpada, koji su ga odneli na smetlište gde je isečen.

Neki radnici su zadobili povrede nalik na opekotine, a na kraju su tri osobe umrle, a još sedam je zadobilo povrede od zračenja, navodi se u izveštaju. Skoro 2.000 drugih koji su živeli u blizini bilo je izloženo zračenju.

Ali Penapa je kazala da je kanister koji trenutno nedostaje daleko manje radioaktivan od incidenta iz 2000. godine.

Najnoviji slučaj na Tajlandu prati sličan incident u zapadnoj Australiji u januaru kada je mala kapsula, koja je takođe sadržavala cezijum-137, nestala duž udaljenog autoputa dok je transportovana iz rudnika gvozdene rude do skladišta u Pertu.

Nakon izazovne šestodnevne potrage, kapsula je na kraju pronađena i zvaničnici još uvek istražuju kako je pala sa zadnjeg dela vozila tokom tranzita.

Stručnjaci za nuklearno zračenje u Australiji koji su prethodno razgovarali sa CNN-om rekli su da je gubitak te kapsule „veoma neobičan” i govorili su o izazovima povratka tako malog uređaja.

Ali dobra stvar, rekli su, je to što je područje pretrage bilo izuzetno izolovano.

„Tako da je malo verovatno da će imati veliki uticaj (na ljude)“, rekao je Ivan Kempson, vanredni profesor biofizike sa Univerziteta Južne Australije.

Ali bilo je nekih prošlih primera, primetio je Kempson, da su ljudi pronašli slične stvari i pretrpeli trovanje radijacijom.

„Zabrinutost… je potencijalni uticaj na zdravlje osobe koja bi pronašla kapsulu“, rekao je on.