„Na tronu dok ne padnem“: Kako se britanska monarhija može porediti sa evropskim kraljevskim porodicama?

Španska kraljevska porodica, nekada viđena kao model skromne, moderne monarhije, izdržala je nekoliko turbulentnih godina. Huan Karlos, dugo hvaljen jer je pomogao da se zemlja vrati u demokratiju nakon Frankove diktature – i suočen sa pokušajem državnog udara 1981. – dugo je pao.

Bivši monarh abdicirao je prije osam godina usljed pada popularnosti, predavši tron svom sinu Felipeu. Slike Huana Karlosa kako pozira pred mrtvim slonom dok je bio na safariju u Bocvani 2012. godine nisu dobro prošle u zemlji koja je još uvek devastirana nakon ekonomske krize 2008. godine.
Pre dve godine, bivši kralj je otišao u dobrovoljno izgnanstvo nakon što su iznete štetne optužbe o njegovom poslovanju koje su dodatno narušile njegovu ionako narušenu reputaciju i osramotile njegovog sina.

U martu 2020. godine, Felipe je oduzeo Huanu Karlosu njegovu godišnju stipendiju i odrekao se sopstvenog ličnog nasledstva od oca nakon izveštaja da je u redu da dobije milione evra iz tajnog ofšor fonda koji je povezan sa Saudijskom Arabijom. Tri meseca kasnije, španski vrhovni sud pokrenuo je istragu o ulozi bivšeg kralja u sporazumu u kojem je španski konzorcijum dobio ugovor od 6,7 milijardi evra (5,9 milijardi funti) za izgradnju brze železničke linije između saudijskih gradova Medine i Meke .

Iako je kancelarija javnog tužioca odustala od svih istraga protiv bivšeg kralja po raznim osnovama, njegovi pravni problemi nisu gotovi. Njegova bivša ljubavnica, danska poslovna žena Korina cu Sajn-Vitgenštajn-Sajn, podnela je tužbu protiv njega na Višem sudu u Londonu, tvrdeći da je koristio špansku špijunsku agenciju da cilja i uznemirava nju i njenu decu nakon što je njihova petogodišnja veza prekinuta.

U februaru 2017, mlađa ćerka Huana Karlosa, princeza Kristina, oslobođena je pomoći svom suprugu Injakiju Urdangarinu da izbegne porez nakon jednogodišnjeg suđenja. Ali Urdangarin je osuđen na šest godina i tri meseca zatvora i novčano kažnjen sa više od 500.000 evra nakon što je proglašen krivim za proneveru, prevaru i utaju poreza.

U Holandiji, niz grešaka tokom pandemije korona virusa doveo je do pada popularnosti kralja Vilema-Aleksandra i njegove porodice do sada, a jedno istraživanje prošlog meseca pokazalo je da je poverenje u monarha palo na 54% sa više od 80 % kada je preuzeo dužnost od svoje majke, kraljice Beatriks, 2013.

„Pred njima je težak posao da povrate svoju popularnost i pokažu da su u kontaktu sa običnim ljudima“, rekao je holandski istoričar Han van der Horst.

Članovi kraljevske porodice morali su da prekinu odmor u Grčkoj u oktobru 2020. godine, ubrzo nakon što je Holandija ušla u delimično zatvaranje, nakon negodovanja, a kritikovana je i prošle godine kada je princeza Amalija, buduća kraljica, proslavila svoj 18. rođendan sa 21 gostom dok su ljudi smeli da prime ne više od četiri odrasle osobe kod kuće.

Odobrenje za kraljicu Maksimu, rođenu u Argentini, najpopularnijeg člana kraljevske porodice, palo je na 61% ove godine sa 84% u 2019. Istraživanja takođe pokazuju da više od 55% Holanđana i dalje veruje da njihova zemlja treba da ostane ustavna monarhija.

A kraljevska porodica je učinila pozitivne gestove: Amalija se prošle godine odrekla prava na 1,6 miliona evra (1,4 miliona funti) godišnje prihoda i dodataka dok ne preuzme kraljevske dužnosti nakon studija, a Vilem-Aleksandar je stavio zamak na raspolaganje za 32 godine. ukrajinske izbeglice.

Danska kraljica Margrete II napunila je 82 godine u aprilu, tri meseca nakon što je obeležila 50 godina na prestolu tokom kojih je zaobišla skandale, modernizovala monarhiju i učinila dansku kraljevsku porodicu jednom od najpopularnijih na svetu.

Ankete pokazuju da više od 75% Danaca podržava njihovu monarhiju, u poređenju sa manje od polovine kada je Margreta nasledila svog oca, Frederika IKS, sa samo 15% koji je želelo da Danska postane republika – a Margreta, ujedinjujuća i odlučno nepolitička figura, je u velikoj meri odgovorni, kažu komentatori.

Javne proslave jubileja odložene su za septembar zbog Kovida, a komemoracije su bile ograničene na Margret, koja je 2018. ostala udovica i ima osmoro unučadi, koja je jednostavno položila venac na grob svojih roditelja.

Kraljicu, u Danskoj obično poznatu kao Dejzi, često se poredi sa Britankom Elizabetom zbog njenog snažnog osećaja dužnosti i neupitnog prihvatanja njene uloge: ona je više puta rekla da nikada neće abdicirati i da će „ostati na tronu dok ne padnem“.

Švedski kralj Karl KSVI Gustaf ove godine je napunio 76 godina, ali je savremeni skandinavski monarh, koji učestvuje u podcastima, postavlja solarne panele na kraljevsku palatu i podržava promenu zakona kako bi ga nasledila njegova najstarija ćerka.

Karl Gustaf je imao reputaciju malog momka koji voli brze automobile kada je sa 27 godina postao najmlađi monarh na svetu. Biografija iz 2010. je kasnije otkrila nešto više, navodne posete podzemnim seksualnim klubovima i aferu sa švedskom pevačicom. Kralj nikada nije porekao optužbe, rekavši samo da su on i kraljica Silvija „okrenuli stranicu“.

Međutim, bez formalne političke moći i čisto ceremonijalne uloge, Karl Gustaf, strastveni borac za životnu sredinu, od tada je predsedavao modernizacijom monarhije. Njegova ćerka Viktorija je retroaktivno postala princeza 1980. godine, zamenivši svog mlađeg brata Karla Filipa, koji bi inače bio naslednik.

Viktorija se udala za svog ličnog trenera, a Karl Filip za bivšeg modela i rijaliti takmičara, i oboje su aktivni u nizu dobrih stvari, od akcije protiv maltretiranja do LGBT pokreta i dece sa smetnjama u razvoju. Njihova sestra Medlin se udala za biznismena i živi u Majamiju.

Karl Gustaf je 2019. godine najavio da će, kako bi uštedeti novac poreskih obveznika i u dogovoru sa ostatkom porodice, potomci Madlen i Karla Filipa – pet od sedmoro kraljevih unučadi – biti uklonjeni iz kraljevske kuće, što znači da neće duže imati pravo na državni dodatak.

U znak da se možda napreže zbog ograničenja svoje uloge, Karl Gustaf je prošle godine izazvao kontroverzu opisujući vladinu politiku Covida kao da „nije uspela“ da spase živote.

Kralj Harald je na sličan način modernizovao norvešku monarhiju, preuredivši krunska imanja, promenivši način na vođenje suda, oženivši se sa običankom, kraljicom Sonjom, 1968. i poželevši dobrodošlicu još dvoje, Mette-Marit i Ari Behn, kao supružnike svoje dece, Prestolonaslednik Hakon i princeza Marta Luiz.

Harald, koji je nasledio svog oca, Olava V, 1991. godine, studirao je na Oksfordu i predstavljao svoju zemlju na jedriličarskim događajima na tri Olimpijade, preuzeo je ulogu bez stvarne političke moći. Smatra se da je veoma efikasan govornik i strastven za nacionalno jedinstvo, posebno u vremenima nacionalne krize.

Godine 2011, nakon što je Anders Behring Breivik ubio 77 ljudi u dva napada, on je svojim podanicima, sa suzama u očima, rekao da je „sloboda jača od straha“, dodajući: „Dobro je biti zajedno u ovo vreme… Kao otac , deda i supružnik Mogu samo da počnem da osećam deo bola koji osećaš. Kao kralj nacije osećam za svakog od vas.”

Govor iz 2016. kojim je obeležen njegovih 25 godina na prestolu je naširoko hvaljen jer je Harald izrazio svoju podršku izbeglicama, verskoj toleranciji, raznolikosti i LGBT pravima, rekavši da su Norvežani došli iz Avganistana i Pakistana, da veruju „u Boga, u Alaha, u univerzum i u ništa“, a uključivao je „devojke koje vole devojke, dečake koji vole dečake i devojke i dečake koji se vole“.

Harald je doživeo nekoliko godina lošeg zdravlja, uključujući operaciju raka mokraćne bešike 2003. godine, što je primoralo Haakona da stupi na mesto regenta, ali je rekao da neće abdicirati.

Belgija je, po ozloglašenim rečima jednog flamanskog nacionalističkog političara, „istorijska nesreća“ koju ujedinjuju samo njen kralj, fudbalska reprezentacija i nekoliko piva. Otkako je Leopold I, ujak kraljice Viktorije, stigao u nedavno stvorenu belgijsku državu 1831. godine, monarhija je odigrala svoju ulogu u održavanju jedne zemlje podeljene duž jezičkih linija. Sadašnji monarh, Filip, kralj Belgije, ima više od ceremonijalne uloge. Posle nacionalnih izbora, kralj je taj koji poziva partijske lidere u palatu da započnu delikatan proces izgradnje flamansko-frankofonske višestranačke koalicije.

Uprkos toj ulozi, entuzijazam je ograničen. Istraživanje iz 2017. u Le Soir-u pokazalo je da skoro dve trećine Belgijanaca smatra da je trošak monarhije od 35 miliona evra previsok, dok je polovina želela da okonča državna plaćanja princu Loranu, kraljevom stricu sklonom gafovima. Porodica nije uspela da izbegne skandal. Albert II, koji je abdicirao 2013. godine, bio je primoran da prizna očinstvo umetnice Delfine Bol, nakon što je godinama poricao da je imao dete tokom vanbračne veze.

U međuvremenu, Filip, koji je nasledio Alberta II, bio je primoran da se bori sa kolonijalnom prošlošću Belgije. Kralj je 2020. izrazio svoje „najdublje žaljenje“ zbog nasilja i brutalnosti nanetog Kongu tokom kolonijalne vladavine Belgije, ali se nije izvinio.

Ali kraljevski posmatrači gledaju unapred ka prvom belgijskom monarhu: princezi Elizabeti. Prozvana vojvotkinjom od Brabanta, Elizabet (20) je najstarija ćerka Filipa i kraljice Matilde i studira istoriju i politiku na Univerzitetu Oksford.

Kraljevska porodica Grimaldi iz Monaka, za koju se kaže da je najstarija dinastija u Evropi, dodaje dašak boje evropskoj kraljevskoj roti i prisutna je u mikrodržavi na Francuskoj rivijeri od 15. veka, uživajući apsolutnu vlast do 1911. kada je Monako postao ustavni monarhija. Kneževina Monako je dom za manje od 10.000 državljana, ali ima skoro tri puta više bogatih stanovnika u krugu od 2,1 kvadratnih kilometara (0,81 kvadratnih milja) teritorije koja se često naziva „stenom”.

Suvereni princ Albert II nasledio je krunu od svog popularnog oca, princa Renijea (monarsi Monaka su prinčevi, a ne kraljevi), koji je umro 2005. i čiji je glavni zahtev za slavu bio brak sa glamuroznom holivudskom zvezdom Grejs Keli koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 1982. godine.

Gluposti kuće Grimaldi – Alberta, njegove supruge, bivše južnoafričke olimpijke u plivanju Šarlin Vitstok i njegovih sestara Karolina i Stefani – izvor su fascinacije u republikanskoj Francuskoj i pune stranice sjajnih časopisa kao što je Paris Match.

Bogatstvo kraljevske porodice procenjuje se na milijardu dolara (0,8 milijardi funti), uglavnom u zemlji, palatama, umetnosti, markama i kolekciji starinskih automobila. Smatralo se da će 2020. poreski obveznici Monaka plaćati 1.386 dolara po osobi za kraljevsku porodicu svake godine.